Na kraju Prvog svetskog rata svet je bio u potrazi. Tra\u017eio je mir, tra\u017eio je drugi bolji svet, ali je istovremeno tra\u017eio i obnovu starog poretka. Stare ideje su se pome\u0161ale sa novim idejama, a konfuzija sa jasnim razmi\u0161ljanjem. U tom mete\u017eu, dru\u0161tveno-politi\u010dki pokreti su se \u010dinili kao najbolje re\u0161enje. Rat je izazvao velike nesta\u0161ice, a radikalna re\u0161enja stekla su mnoge sledbenike, a bolj\u0161evi\u010dke revolucije u Rusiji, Ma\u0111arskoj i Nema\u010dkoj budile su nadu. U tom kontekstu, 13. decembra 1918. godine, u centru Bukure\u0161ta, na Kalea Viktorijei, odr\u017eana je demonstracija \u0161tamparskih radnika, koja c\u0301e se zavr\u0161iti tragi\u010dno. 6 mrtvih i 15 ranjenih bic\u0301e evidentirano kada je vojska intervenisala protiv onih koji su hteli da ostvare svoja prava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ali ovaj kratak opis zahteva obja\u0161njenje. Istori\u010dar Joan Skurtu je opisao doga\u0111aje onako kako su se tada desili. U Bukure\u0161tu je bilo sedi\u0161te Socijalisti\u010dke partije, iza crkve Kreculesku, u centru grada. Odatle, iz partijskih i sindikalnih centrala, radnici su krenuli ka Kraljevskom dvoru. Ali prvo su skrenuli ulicom Kampineanu i u\u0161li su u Kalea Viktorijei. A kada su se pribli\u017eili Narodnom pozori\u0161tu, tada nije bilo Palate telefona, vojska je podigla branu. Od radnika je zatra\u017eeno da se razi\u0111u, ali su oni nameravali da uzvikuju svoje zahteve ispred palate. Radnici su to odbili i po\u010deli da uzvikuju parole Sloboda!, Hoc\u0301emo hleba!, Hoc\u0301emo jeftine kirije!. A onda je vojska pucala. U saop\u0161tenju objavljenom sledec\u0301eg dana, vlada je rekla da je re\u010d o demonstracijama, da su radnici pucali na vojsku i da je ona uzvratila. Usled te odmazde bilo je 6 mrtvih i 15 ranjenih, svi me\u0111u radnicima. Saop\u0161tenje je pro\u0161iveno belim koncem, zapravo liberalni politi\u010dar I. G. Duka u svojim memoarima jasno ka\u017ee da je vojska jedina pucala i da je delovala sa ekstremnim nasiljem.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Demonstracije su bile malog obima, ali su dobile zamah tokom i nakon 1945. Komunisti\u010dki re\u017eim koji je postavila sovjetska vojska uveliko je preuveli\u010dao ono \u0161to je uradila vlada koja je potisnula demonstracije. Ioan Skurtu: Postoji diskusija o broju umrlih. Kada sam do\u0161ao u Bukure\u0161t, 1957. i do 1990. godine, pored delimi\u010dno obnovljene zgrade Narodnog pozori\u0161ta bio je spomenik na kome je pisalo da su 13. decembra 1918. godine po nalogu bur\u017eoasko-zemljoprivredne vlade ubijena 102 radnika. Godine 1967. imao sam priliku da posetim Georgija Kristeskua, koji je bio sekretar Socijalisti\u010dke partije i postao sekretar Komunisti\u010dke partije Rumunije. Izme\u0111u ostalog, pri\u010dao mi je o broju mrtvih na spomeniku. Rekao mi je da je razgovarao sa svojim drugovima da idu u svaki sektor i da zabele\u017ee pogibije tog dana, 13. decembra 1918. Zabele\u017eena su 102 smrtna slu\u010daja, ali bilo je o\u010digledno da vec\u0301ina nema nikakve veze sa pokretom.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pitali smo Ioana Skurtua da li su organizatori demonstracija bili inspirisani modelom bolj\u0161evi\u010dke revolucije. Ovo je bila ozbiljna optu\u017eba protiv demonstranata: Socijalisti\u010dka partija je u to vreme imala politi\u010dke zahteve. Tra\u017eila je uklanjanje bur\u017eoazije, eksploataciju, republikansku Rumuniju. Ali same demonstracije nisu odr\u017eane pod ovim sloganima. Ali, naravno, vlada je nastojala da ovom pokretu da isklju\u010divo politi\u010dki karakter. U saop\u0161tenju se navodi da su radnici u vezi sa bolj\u0161evicima u Moskvi i komunistima u Budimpe\u0161ti delovali na ru\u0161enje postojec\u0301eg dru\u0161tvenog poretka. Vec\u0301 sledec\u0301eg dana, 14. decembra 1918. godine, vlada je objavila dekret-zakon o eksproprijaciji velikih poseda od preko 100 hektara radi posedovanja seljaka. Uredba je izdata da ne bi bilo nereda i po selima. Seljaci su bili zadovoljni, do\u0161lo je do svojine i agrarne reforme\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sec\u0301anje na pona\u0161anje ruske vojske u Rumuniji, zime 1917-1918 bilo je neprijatno za Rumune, vlast i stanovni\u0161tvo. Anarhija i nasilje Rusa opijenih bolj\u0161evizmom bili su izuzetno opasni po stabilnost tog vremena. Da li je vlada preterano delovala jer je postojao eksplozivni potencijal? Ioan Skurtu: Pozivamo se i na I. G. Duka. On navodi da je za oko 7 godina razgovarao sa generalom koji je vodio represiju i hvalio se da je samoinicijativno odlu\u010dio da otvori vatru. On, general Mar\u0111ineanu, navodno je pozvao premijera Iona I. C. Bratijanua, koji mu je upravo rekao da ne otvara vatru. Morao je da na\u0111e meru da se razi\u0111e, ali bez pribegavanja ekstremnom nasilju. Mar\u0111ineanu je rekao da je preuzeo svoju odgovornost i da je uspeo da likvidira tu evoluciju ka bolj\u0161evizmu u Rumuniji. Ono \u0161to je sigurno jeste da vlada nije odustala od te akcije i da je generala Mar\u0111ineanua odlikovao kralj Ferdinand.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160trajk \u0161tamparskih radnika 13. decembra 1918. bio je marginalna epizoda za tada\u0161nje rumunsko dru\u0161tvo. Ali bilo je va\u017eno imati potpunu sliku o kraju jedne ere.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na kraju Prvog svetskog rata svet je bio u potrazi. Tra\u017eio je mir, tra\u017eio je drugi bolji svet, ali je istovremeno tra\u017eio i obnovu starog poretka. Stare ideje su se pome\u0161ale sa novim idejama, a konfuzija sa jasnim razmi\u0161ljanjem. U tom mete\u017eu, dru\u0161tveno-politi\u010dki pokreti su se \u010dinili kao najbolje re\u0161enje. Rat je izazvao velike nesta\u0161ice, […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515431","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n