Po\u010detkom 1859. godine postavljen je temelj dana\u0161nje Rumunije. Radilo se o dvostrukom izboru pukovnika Aleksandra Joana Kuze, 5. i 24. januara, za kneza Moldavije i Muntenije, u prestonicama dveju rumunskih zemalja. Li\u010dnost jedinog kneza bila je vrhunac ogromnog napora koje su ulo\u017eile najmanje dve generacije elita koje su se opredelile za izgradnju rumunske dr\u017eave po modernom evropskom modelu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Podsetimo se zajedno sa istori\u010darem Marijanom Strojom sa Instituta za istoriju Nikolaje Jorga\u201d Rumunske akademije, najva\u017enijih me\u0111unarodnih i domac\u0301ih trenutaka tog vremena: Za jugoisto\u010dno podru\u010dje najva\u017eniji doga\u0111aj koji ima direktnu vezu sa situacijom u rumunskim zemljama je Krimski rat koji je vo\u0111en izme\u0111u 1853-1855. Ovaj rat je po\u010deo okupacijom rumunske teritorije od strane ruskih trupa izme\u0111u juna 1853. i septembra 1854. To je bio izgovor koji su Rusi koristili da pritisnu Otomansku kapiju da da prava hri\u0161c\u0301anskim narodima iz Otomanskog carstva. To je u su\u0161tini bio izgovor za njihovu tendenciju \u0161irenja u centralnu i isto\u010dnu Evropu.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska elita i dru\u0161tvo bili su uhvac\u0301eni izme\u0111u tri imperije koje nisu htele politi\u010dko dobro: Austrije, Rusije i Otomanskog carstva. Elita je pregovorima uspela da prona\u0111e najpovoljnijeg me\u0111u njima. Marijan Stroja: Mo\u017ee se rec\u0301i da je, generalno, Osmanska kapija bila prijem\u010divija za \u017eelje Rumuna i da je bila manje konzervativna od Rusije. Svi poku\u0161aji modernizacije koje su Rumuni poku\u0161avali posle 1848. godine imali su koristi od njene diskretne podr\u0161ke. Dok je Rusija, na drugom kraju \u0161ahovske table, nastojala da obuzda poku\u0161aje reformi. Tokom svoje vladavine, pukovnik Kuza je nastojao da spre\u010di svaku opasnu situaciju u kojoj bi se mlada rumunska dr\u017eava mogla suo\u010diti sa Rusijom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Krimski rat je Rusija izgubila 1855. godine, a Pariski mir iz 1856. doneo je sjajne vesti o istorijskoj sudbini rumunskog prostora. Marijan Stroja: Posle 1856. to je jo\u0161 jedan veoma va\u017ean momenat. Kao \u0161to je Dumitru Bratijanu rekao svom bratu Jonu K. Bratijanuu 1849. godine, kada c\u0301e Rusija biti slaba, Rumuni c\u0301e moc\u0301i da ostvare svoje nacionalne ciljeve. Najva\u017enija posledica 1856. godine bila je ta da je od tursko-ruskog suvereniteta nad Kne\u017eevinama rumunski prostor u\u0161ao pod za\u0161titu velikih evropskih sila. Odjednom se menja politi\u010dka situacija i stvara se mnogo \u0161iri okvir za razvoj unutra\u0161nje politi\u010dke energije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Unutar kne\u017eevina ispoljile su se najvec\u0301e energije. Naj\u017ee\u0161c\u0301a je bila unionisti\u010dka, evrofilska partija. Ona c\u0301e napisati izuzetne trenutke, koje je tako\u0111e istakao Marijan Stroja: Najva\u017eniji momenti u unutra\u0161njem rumunskom prostoru su ad-hoc izbori 1857. U tim prilikama se izra\u017eavaju ta\u010dke politi\u010dkog identiteta rumunske nacije. Me\u0111u njima je veoma va\u017eno, pored politi\u010dke autonomije, neutralnosti i podele vlasti u dr\u017eavi, pomenuti i fundamentalni problem stranog kneza, koji se vidi kao neophodan uslov na putu ka nezavisnosti mlade rumunske dr\u017eave. Bila je to ta\u010dka 4 i ni\u0161ta manje va\u017ena: dovo\u0111enje stranog kneza na vlast. Faza vladavine Aleksandra Joana Kuze bila je srednja faza na putu Rumuna ka cilju sticanja nacionalne nezavisnosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Geopoliti\u010dka i strate\u0161ka ra\u010dunica rumunskih elita bila je jednostavna. Sme\u0161tene na raskrsnici interesa triju imperija, Moldova i Muntenija su morale da tra\u017ee podr\u0161ku van ove oblasti sukoba imperija. U Francuskoj je tra\u017een i prona\u0111en, veliki uzor modernih ideja, najdosledniji nosilac poruke univerzalnosti \u010doveka i njegovih prava. Dana\u0161nji istori\u010dari se sla\u017eu da je Rumunija tvorevina Francuske. Marijan Stroja: Francuska je odigrala odlu\u010dujuc\u0301u ulogu u postizanju ujedinjenja i putu Rumuna ka nezavisnosti. Kuza je imao zapadnu formaciju. Godine 1845-1846 diplomirao je na Stanislas koled\u017eu u francuskoj prestonici. Njegovo formiranje i formiranje \u010ditavog pokreta iz 1848 i unionisti\u010dkog pokreta bilo je povezano sa Zapadom i, pre svega, sa Francuskom. Najva\u017enija podr\u0161ka Rumunima stigla je od francuske dr\u017eave koju je tada predvodio Napoleon III. Nema sumnje u to.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ujedinjenje je podrazumevalo \u017ertve i njih su podneli elita i svi Rumuni, prema svojim ovla\u0161c\u0301enjima. Ali primer je dala elita, \u0161to je pokazao Marijan Stroja: Vec\u0301inu rumunske elite u to vreme ponela je materijalna nezainteresovanost i izuzetan patriotski duh. Kostake Negri, jedan od Kuzinih ro\u0111aka i poslanik kne\u017eevine u Carigradu, sahranjen je o dr\u017eavnom tro\u0161ku, pa nije imao novca za sahranu. A kada je Jon C. Bratjanu oti\u0161ao u Dizeldorf da dobije kandidaturu Karola od Hohenzollern-Sigmaringena za presto kne\u017eevina, morao je da proda dva imanja da bi platio put i boravak u nema\u010dkoj rezidenciji Sigmaringena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izborom Kuze 5. i 24. januara 1859. Moldavci i Muntenci su krenuli u pravcu svoje evropeizacije. Na osnovu istorije znali su da izaberu put koji c\u0301e ih pribli\u017eiti idealima vremena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po\u010detkom 1859. godine postavljen je temelj dana\u0161nje Rumunije. Radilo se o dvostrukom izboru pukovnika Aleksandra Joana Kuze, 5. i 24. januara, za kneza Moldavije i Muntenije, u prestonicama dveju rumunskih zemalja. Li\u010dnost jedinog kneza bila je vrhunac ogromnog napora koje su ulo\u017eile najmanje dve generacije elita koje su se opredelile za izgradnju rumunske dr\u017eave po […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131186,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515434","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n