Ime Mugura Kalineskua zauvek je u\u0161lo u istoriju herojstva, borbe \u010doveka sa surovim neprijateljem, mnogo ja\u010dim, ali koji ga nije upla\u0161io. On nije samo rumunski heroj, on je univerzalni primer za sve ljude koji se bore za pravednu stvar slobode i dostojanstva. Na kraju je \u017eivotom platio hrabrost da razmi\u0161lja i deluje za pravdu i istinu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mugur Kalinesku je ro\u0111en 28. maja 1965. godine u Boto\u0161anju. Godine 1981, kada je imao 16 godina, kao u\u010denik 11. razreda srednje \u0161kole August Treboniu Laurijan\u201c u svom rodnom gradu, odlu\u010dio je da njegov \u017eivot i \u017eivot ljudi u njegovom okru\u017eenju u zemlji kojom je vladao divlji komunisti\u010dki re\u017eim, zar nije moglo ovako da se nastavi. I odlu\u010dio je da protestuje. Kalineskuovu emotivnu pri\u010du je javno ispri\u010dao novinar, pisac i istori\u010dar Konstantin Iftime, po\u010detkom 1990-ih, u prvim godinama slobode vrac\u0301ene u decembru 1989, koji ju je sada nastavio: Bio je dete u trec\u0301oj godini srednje \u0161kole, bio je u srednjoj \u0161koli Laurian, prethodno je bio u srednjoj \u0161koli Eminesku. Polagao je ispit iz matematike i fizike, bio je u dobrom razredu. Roditelji su mu bili razvedeni, otac mu je bio bogat, radio je u fabrici konfekcije i bio je kroja\u010d koji je krojio krojeve. Imao je para, bio je kvalitetan kroja\u010d. Kupio je de\u010daku japanski magnetofon na koji je slu\u0161ao Slobodnu Evropu\u201c, a majka nije znala. Bio je otresit de\u010dak, slu\u0161ao je muziku, \u010ditao knjige, imao je radoznalosti.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U noc\u0301i izme\u0111u 12. i 13. septembra 1981. Mugur je napustio kuc\u0301u re\u0161en da iznese svoja nezadovoljstva. Oti\u0161ao je do metalne plo\u010de koja je okru\u017eivala gradili\u0161te i napisao slogan pozivajuc\u0301i ljude da se suprotstave sve o\u0161trijim \u017eivotnim uslovima. Danas izgleda neverovatno da se pisanje re\u010di na zidu smatra \u010dinom velike hrabrosti. Ali to je bilo za vreme komunizma, kada je vec\u0301ina ljudi bila terorisana i radije je c\u0301utala. Konstantin Iftime: Odakle mu takva ideja? Od njega. Imao je kredu koja se nije lako izbrisala. I po\u010deo je da pi\u0161e parole, napisao je prve parole na nekim metalnim plo\u010dama za gradili\u0161te. To su bile parole koje su proizilazile od nesigurnog materijalnog stanja. Njegova majka je bila prodava\u010dica u centralnoj prodavnici i imala je malu platu. Izgleda da je bilo dosta pri\u010da o novcu u porodici. Njegova majka je bila pod stalnim pritiskom, plata joj je smanjena za oko 30 odsto plate, to je bio period kada su po\u010deli da smanjuju plate.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Usledila je jo\u0161 31 noc\u0301 u kojoj je Mugur Kalinesku nastavio da ispoljava svoje nezadovoljstvo po zidovima gradskih zgrada. Jedna od zgrada je bila i sedi\u0161te Rumunske Komunisti\u010dke Partije. Pisao je po zidovima, panoima, ivi\u010dnjacima. Lokalno obezbe\u0111enje je bilo u stanju pripravnosti. U drugim delovima grada gde su se o\u010dekivali pripadnici vlasti pojavili su se slogani koji su odmah uklonjeni. Tamo gde se nisu mogli izbrisati, mesto je bilo ofarbano. Mobilisana su sva livni\u010dka gnezda iz fabrika u gradu. U o\u010dajni\u010dkom poku\u0161aju da uhvati tog smelog \u010doveka, Obezbe\u0111enje je proverilo knjige nekretnina stambenih zgrada, tra\u017eili su da sva pisma koja su ljudi poslali prvo dostave stranci. Analizirano je 47.000 grafolo\u0161kih uzoraka, pri \u010demu je zaposleni grafolog naveo da je autor intelektualac \u200b\u200bili neko ko se jo\u0161 nije mogao adaptirati. Po gradu su organizovane noc\u0301ne stra\u017ee i patrole sa psima. I nije ni \u010dudo \u0161to ga je iznenadila patrola koja je u noc\u0301i 18. oktobra 1981. primetila mladic\u0301a sa kredom u ruci kako ne\u0161to ispisuje na zidu. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Konstantin Iftime se prisetio onoga \u0161to je usledilo: On nema reakciju. Priveden je, priznaje sve od po\u010detka. Majka mu ne zna, uspani\u010dena je, svuda zove. Re\u010deno joj je sutradan. On je te noc\u0301i bio na saslu\u0161anju, priznao je sve. Odveli su ga od po\u010detka u Sedi\u0161tu Obezbe\u0111enja koju je zanimalo ko stoji iza njega. Nisu ga tukli, otac ga je kaznio, obezbe\u0111enje nije. Ispitali su ga ljudi koji su znali \u0161ta se de\u0161ava u me\u0111u u\u010denicima, hteli su da izvuku ne\u0161to od njega. Me\u0111utim, ispred njega su stavili jako svetlo, a iza svetla je bio \u010dovek iz Sekuritate. Sedeti satima sa lampom u oku zna\u010di da ga je zagrejalo, vec\u0301 je imao groznicu, imao je po\u010detak leukemije. Mislim da je zbog velikog stresa imao period hormonalnih poremec\u0301aja. Ja ka\u017eem da ga je ubilo obezbe\u0111enje. Bio je osetljiv \u010dovek, stavljen u tako za\u010darani krug. Bio je vredan, vredan de\u010dak, tinejd\u017eer, prema kome su se svi odnosili kao prema predmetu.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Profesori su ga osudili, otac ga je kaznio jer je bio pretnja po njegovoj karijeri, majka je pretrpela te\u0161ke traume. Napu\u0161ten od porodice, izolovan od kolega i kom\u0161ija, marginalizovan zajedno sa svojom majkom, Mugur Kalinesku je preminuo 14. februara 1985. u 19 godini, bolujuc\u0301i od leukemije. Dana\u0161nje generacije su mu dodelile titulu borca protiv totalitarnog re\u017eima. A predstava i film pod naslovom tipografsko veliko slovo\u201c, i roman preuzeli su misiju da upamte njegova dela.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ime Mugura Kalineskua zauvek je u\u0161lo u istoriju herojstva, borbe \u010doveka sa surovim neprijateljem, mnogo ja\u010dim, ali koji ga nije upla\u0161io. On nije samo rumunski heroj, on je univerzalni primer za sve ljude koji se bore za pravednu stvar slobode i dostojanstva. Na kraju je \u017eivotom platio hrabrost da razmi\u0161lja i deluje za pravdu i […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131423,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515435","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n