Veliki pokolj Drugog svetskog rata zavr\u0161en je 1945. U leto 1946. otvorena je mirovna konferencija u francuskoj prestonici, koja je trajala do oktobra. Nekoliko meseci kasnije, 10. februara 1947. godine, u Parizu su potpisani mirovni ugovori sa zemljama koje su bile evropski saveznici nacisti\u010dke Nema\u010dke: Italijom, Rumunijom, Ma\u0111arskom, Bugarskom i Finskom. Svaka od ovih pora\u017eenih zemalja nastojala je da izvu\u010de najbolje iz svoje nevolje. Nisu uspele da zadr\u017ee neki delove teritorija, osim Bugarske, a bile su i primorane da plate ratnu od\u0161tetu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumuniju je na mirovnoj konferenciji i potpisivanju ugovora predstavljala vlada pod kontrolom komunista koju je nametnuo sovjetski okupator. Rumunski lobi i osoblje koje je radilo na zvani\u010dnom stavu nastojalo je da iznese jake argumente u korist sopstvenog cilja. Gheorghe Apostol je imao va\u017enu poziciju u hijerarhiji Komunisti\u010dke partije Rumunije i 1995. godine, u intervjuu za Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije, izjavio je da komunisti u vladi nisu podneli najvec\u0301i teret bitke koju je Rumunija vodila da odbrani sopstvene interese: Patrascanu je tako\u0111e bio uklju\u010den u rumunsku delegaciju, ne samo kao ministar pravde, vec\u0301 i kao poznati politi\u010dar u zemlji. Diskusije su se odvijale u nekoliko rundi, Patrascanu nije imao poseban stav. Tatarasku je bio glavni pijunn u pregovorima sa zapadnim zemljama, bio je ministar spoljnih poslova i poznati politi\u010dar u inostranstvu. Nakon \u0161to je 1947. razgovarano o mirovnom ugovoru u Parizu, delegacija se vratila i primljena je sa velikim odu\u0161evljenjem, iako je glavni dobitak bilo samo pitanje Transilvanije. Me\u0111utim, ovo pravo Rumunije nad Transilvanijom bilo je te\u0161ko dobiti\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0110or\u0111e Barbul je bio \u0161ef kabineta mar\u0161ala Jona Antoneskua, \u0161efa vlade izme\u0111u 1940. i 1944. Dobio je zadatak da pripremi dva izve\u0161taja, jedan o rumunsko-ma\u0111arskom sporu, drugi o polo\u017eaju jevrejske manjine u Rumuniji: Od mene je zatra\u017eeno da sa\u010dinim ove izve\u0161taje za komisiju koja je formirana da bi predstavila dokument na Mirovnoj konferenciji. Predsednica ovog odbora bila je Ana Pauker. Naravno, bilo mi je jako te\u0161ko da ih radim. Odnosi izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske nisu predstavljali problem. Uradio sam kako sam mislio i niko mi nije protivre\u010dio. \u0160to se ti\u010de jevrejskog problema, za mene je situacija bila mnogo te\u017ea, jer mi je, kao biv\u0161em saradniku Jona Antoneskua i Mihaja Antoneskua, bilo te\u0161ko da napi\u0161em stvari kako se zahtevalo da se pi\u0161e u to vreme. Rekao sam sebi: ako to napi\u0161em kako zahtevaju, nemam karakter, a ako napi\u0161em onako kako mislim, bi\u0107u u lo\u0161oj situaciji. A onda sam imao veliku srec\u0301u: dobio sam dokumentaciju od ameri\u010dkog jevrejskog komiteta za distribuciju, me\u0111unarodne jevrejske organizacije koja je u to vreme govorila o Rumuniji. Saznao sam da je Jevreja, koji su ostali u Rumuniji, posle predaje Besarabije, Severne Transilvanije i \u010cetverougla, bilo skoro 400.000. Tako sam napravio izve\u0161taj koji je pokazao da je u Rumuniji polo\u017eaj Jevreja, u pore\u0111enju sa drugim zemljama pod nema\u010dkom dominacijom, najbolji. Ovaj izve\u0161taj je predstavljen Ani Pauker, koja ga je odobrila, \u0161to je za mene bilo iznena\u0111enje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pol Nikulesku-Mizil je bio komunisti\u010dki dostojanstvenik i 1997. godine priznao je da je nepristajanje Rumunije da u\u010destvuje u mirovnom sporazumu nepravda: Najo\u010diglednije pitanje o kojem su govorili bilo je pitanje su-ratni\u0161tva. Podr\u017eali smo ideju o zajedni\u010dkoj borbi. Stvari su oti\u0161le toliko daleko da su velikani promenili \u010dak i datum rata protiv Nema\u010dke. Mirovnim ugovorom nije predvi\u0111en datum 23. ili 24. avgust 1944. godine kada smo po\u010deli da se borimo protiv Nemaca, vec\u0301 datum 12. septembar. Rec\u0301i c\u0301e da je oti\u0161ao toliko daleko da je mistifikovao stvarnost! To je odgovaralo Rusima, odgovaralo je Amerikancima. Za\u0161to se Rusima dopalo? Zato \u0161to su hteli da se pojave kao oslobodioci Bukure\u0161ta, rumunske teritorije. Rekao sam u jednom od svojih \u010dlanaka, kada je mar\u0161al Konev do\u0161ao 1959. da nam uru\u010di borbenu zastavu tenkovskog puka koji je oslobodio Bukure\u0161t. Pripremao sam dokumentarne materijale za Bodnara\u0161a, ministra odbrane. \u0160ta je bilo bolje od toga, zbirke novina od 29-30-31. avgusta 1944. godine, kada su sovjetske trupe sa cvec\u0301em u\u0161le u Bukure\u0161t i kada su ih sa balkona raznih institucija pozdravljali komunisti? Rumunske trupe su pozdravile i socijaldemokrate. Dakle, sovjetske trupe su u\u0161le u Rumuniju na paradi, paradi, nisu u\u0161le u borbenu formaciju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pre 75 godina, potpisivanje Pariskih mirovnih ugovora ozna\u010dilo je kraj Drugog svetskog rata. Pora\u017eene zemlje su prolazile kroz razli\u010dite istorijske tokove, za Italiju i Finsku su sledili prosperitet i demokratija. Ali Rumuniji, Ma\u0111arskoj i Bugarskoj pretile su tiranija i siroma\u0161tvo koje je doneo komunisti\u010dki re\u017eim.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Veliki pokolj Drugog svetskog rata zavr\u0161en je 1945. U leto 1946. otvorena je mirovna konferencija u francuskoj prestonici, koja je trajala do oktobra. Nekoliko meseci kasnije, 10. februara 1947. godine, u Parizu su potpisani mirovni ugovori sa zemljama koje su bile evropski saveznici nacisti\u010dke Nema\u010dke: Italijom, Rumunijom, Ma\u0111arskom, Bugarskom i Finskom. Svaka od ovih pora\u017eenih […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":92209,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515437","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n