Lokalna istorija je privla\u010dna kao
Mesto je bilo od zna\u010daja pre 19.
Izme\u0111u 1812. i 1828. Kalara\u0161i je
U istoriji uzastopnih
Posle 1945. godine situacija se
Istorijski centar Kalara\u0161ija propao je zbog prenagla\u0161enog siroma\u0161tva pred
Urbanisti\u010dka transformacija Kalara\u0161ij a pro\u0161la je kroz neke
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Lokalna istorija je privla\u010dna kao
i svaka druga jer obuhvata \u017eivote ljudi na odre\u0111enom podru\u010dju, kako u smislu
op\u0161teg kolektivnog razmi\u0161ljanja, tako i u pogledu specifi\u010dnosti tog podru\u010dja. Udaljen
120 kilometara jugoisto\u010dno od Bukure\u0161ta
nalazi se grad Kalara\u0161i, istoimeno sedi\u0161te okruga, u kome \u017eivi oko 65.000
ljudi. Kalara\u0161i se nalazi na levoj obali rukavca Bor\u0107a, […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131452,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515438","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\ni svaka druga jer obuhvata \u017eivote ljudi na odre\u0111enom podru\u010dju, kako u smislu
\nop\u0161teg kolektivnog razmi\u0161ljanja, tako i u pogledu specifi\u010dnosti tog podru\u010dja. Udaljen
\n 120 kilometara jugoisto\u010dno od Bukure\u0161ta
\nnalazi se grad Kalara\u0161i, istoimeno sedi\u0161te okruga, u kome \u017eivi oko 65.000
\nljudi. Kalara\u0161i se nalazi na levoj obali rukavca Bor\u0107a, koji se odvaja od
\nDunava u blizini bugarskog grada Silistre. Znamenite li\u010dnosti koje su ovde ro\u0111ene bili su lekar i istori\u010dar Pompeja Samarijana,
\npisac \u0160tefan Banulesku, istori\u010dar Nikolaje Banesku, glumac \u0160tefan Banika,
\npoliti\u010dar Mir\u0107ea \u010cumara.<\/span><\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nveka. Za vreme vladavine kneza Mir\u0107e Starog, krajem 14. i po\u010detkom 15. veka,
\nKalara\u0161i se pominje kao stajali\u0161te za po\u0161tu koja je pre\u0161la Dunav do tvr\u0111ave
\nDurostorum, sada\u0161nja Silistra. Srednjovekovni dokumenti govore o dva imena koja
\nbi sada\u0161nji grad nosio. Jedan je Likire\u0161ti, koji je za vreme vladavine Mihaja
\nHrabrog krajem 16. veka ozna\u010davao one koji su \u017eiveli u selu. Drugi, sada\u0161nji,
\nima vojnu referencu o konjanicima koji su \u010duvali prelaz preko Dunava i koji su
\nnosili prepisku ka prestonici. 1734. godine selo dobija na zna\u010daju i pominje se
\nkao va\u0161ar, stanovni\u0161tvo se bavi poljoprivredom i trgovinom.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\ndo\u017eiveo nedac\u0301e rusko-turskih ratova i dve jake epidemije kuge i kolere. Godine
\n1833. Kalara\u0161i je postao glavni grad okruga Jalomica a ova promena statusa je
\nnosila za sobom i razvoj. Godine 1852, za vreme vladavine Barbu \u0160tirbeja, grad
\nje otkupio imanje na kome se nalazio i postao slobodan grad. \u0160tirbejevo ime
\nvezuje se za plan grada, koji c\u0301e voditi do ravnih, paralelnih ulica, trgova i
\nbulevara. Kao i svi rumunski gradovi, Kalara\u0161i c\u0301e do\u017eiveti ubrzani razvoj
\nnakon osnivanja rumunske dr\u017eave 1859. godine, nakon sticanja dr\u017eavne
\nnezavisnosti Rumunije 1877. godine i posle Prvog svetskog rata.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\ntransformacija grada svoj doprinos ima i 20. vek. Najva\u017enija transformacija je
\nnastala ru\u0161enjem 80-ih, kada je ru\u0161en ceo stari deo centra, osim jedne zgrade, stare
\ngradske kuc\u0301e, u kojoj se danas nalazi Op\u0161tinski muzej Kalara\u0161i. Razgovarali
\nsmo sa muzeografom Florinom Raduleskuom o ru\u0161enju starog Kalara\u0161a: To je bila
\nslo\u017eena pojava, po\u010dela je paktom Ribentrop-Molotov. Tada je najjasnije po\u010deo
\nprogon Jevreja. Me\u0111utim, centralna oblast Kalara\u0161ija u to vreme je bila u
\nvlasni\u0161tvu mnogih Jevreja. Tu su bile prodavnice sa stambenim prostorima, u
\nprizemlju su bile prodavnice, na spratu su bili stanovi. Neki su bili
\niznajmljeni, drugi su bili vlasni\u0161tvo
\ntrgovaca. Tako se desio prvi talas emigracije, Jevreji su oti\u0161li. Crna knjiga
\no zlo\u010dinima kojima su Jevreji bili podvrgnuti, objavljena 1946. godine, govori
\no \u0161tetnim ugovorima koje su sklapali oni koji su bili na vlasti sa Jevrejima i
\npostali suvlasnici, ogroman procenat imovine koja nije pripadala Jevrejima. Kada
\nsu Jevreji oti\u0161li, suvlasnici su postali punopravni vlasnici.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nmenja jer se menja politika. Florin Radulesku: Do\u0161la je promena re\u017eima, do\u0161li
\nsu komunisti. Kuc\u0301e su nacionalizovane, neke od njih. Ostale su zaplenjene bez dokumenata. U ovim kuc\u0301ama u centralnoj
\nulici u kojoj se nalazi na\u0161 muzej postavljene su glavne dr\u017eavne institucije.
\nProna\u0161ao sam u Biblioteci ameri\u010dkog Kongresa telefonski imenik Kalara\u0161ija iz
\n1959. gde se ulica zvala 7. novembar i u njoj su bile sve institucije. U
\njednom trenutku svaka institucija je izgradila jo\u0161 jedno sedi\u0161te i ove kuc\u0301e su
\nostale netaknute. Dakle, imamo zapostavljenje od 1941-1941, zapostavljenje od
\n1947-1948, zapostavljenje od 1959-1960, i sve ove kuc\u0301e su propale.<\/p>\n
\n
\n
\n
<\/p>\n
\nna\u0161im o\u010dima. A re\u0161enje za njegovo ru\u0161enje bic\u0301e ubrzano pojavom prirodnog
\nfenomena: zemljotres od 4. marta 1977. Florin Radulesku: Svedo\u010danja nekih
\nljudi koji su tada \u017eiveli govore da su mnoge ku\u0107e imale krovove koji su bili uni\u0161teni od ki\u0161e, pune pacova , prljave, beskorisne. Trebalo je
\nulo\u017eiti novac da bi bile korisne. Na
\nosnovu ovoga i \u017eelje re\u017eima da se izgradi ne\u0161to novo, bilo je moguc\u0301e ru\u0161enje.
\nOvde, u centru, prvi put su se pojavila dve zgrade za engleske stru\u010dnjake koji
\nsu do\u0161li da postave dva pogona, jedan za celulozu i papir, drugi za gra\u0111evinski
\nmaterijal. Dugo vremena na mestu robne kuc\u0301e postojala je stara zgrada koja je
\ntada bila poznata kao Engleski klub jer su je najvi\u0161e pose\u0107ivali Englezi. Zatim je usledio zemljotres 1977.
\nkoji je oslabio skoro sve stare zgrade i to je bio trenutak kada je odlu\u010deno
\nnjihovo ru\u0161enje. I tako je samo ova zgrada u kojoj se nalazimo konsolidovana i
\nopstala do danas.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\nva\u017ene momente. Najvec\u0301i uticaj imao je 20. vek.<\/p>\n