Tokom svog \u017eivota ljudi sti\u017eu na najneo\u010dekivanijim mestima i svedoci su nepredvi\u0111enih doga\u0111aja. Stogodi\u0161nji general titus garbea je dobio nadimak rumun u severnoj evropi\u201c koji je video kako se istorija tamo odvija u prvoj polovini 20. Veka. Garbea je ro\u0111en 1893. A umro 1998. U 105. Godini. Borio se u prvom svetskom ratu i bio je postavljen za vojnog ata\u0161ea u Berlinu izme\u0111u 1938. I 1940. Godine, a od 1940. Do 1943. Bio je vojni ata\u0161e u Stokholmu i Helsinkiju. Slu\u017eio je na prvim linijama drugog svetskog rata, odlikovan, a 1947. Preveden u rezervu. Sa svoje diplomatske pozicije imao je kontakte sa pojedinim li\u010dnostima iz istorije severne evrope kao \u0161to su \u0161vedski kralj Gustav V i Aleksandra Kolontaj, sovjetska ambasadorka u Stokholmu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Centar za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije imao je priliku da razgovara sa titusom garbeom 1994. Godine, kada je imao 101 godinu. General se setio trenutka kada ga je kralj Karlo II imenovao za predstavnika rumunije za Skandinaviju: Finska je mala dr\u017eava, sa \u010detiri miliona stanovnika, ali sa dostojnim i po\u0161tenim ljudima, njihovoj re\u010di se mo\u017ee verovati. A kralj Karlo II me je pozvao i rekao: „Hoc\u0301e\u0161 li moc\u0301i da ode\u0161 u nordijske zemlje?!“ bio sam u berlinu na veoma te\u0161koj misiji, a istovremeno pokrio sam Bern, u \u0160vajcarskoj i Holandiju. Rekao sam: va\u0161e viso\u010danstvo, mogu da se nosim sa uslugom, ali bic\u0301e veoma skupo putovati, jer c\u0301u \u010desto morati da putujem avionom!\u201c i tako sam dodatno postavljen za vojnog ata\u0161ea za nordijske i balti\u010dke zemlje, odnosno dodato je jo\u0161 pet-\u0161est zemalja. Bio sam stalno na putu! Ali, sna\u0161ao sam se i poslao veoma va\u017ene informacije za na\u0161u zemlju i njenu buduc\u0301nost, jer je i kod nas po\u010dela nacisti\u010dka opasnost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vec\u0301 upoznat sa nordijskim duhom, garbea kru\u017ei izme\u0111u \u0160vedske i Finske prestonice. Ali u balti\u010dkim dr\u017eavama pod sovjetskom okupacijom 1940. Njegov prijem nije bio ono \u0161to je o\u010dekivao: Moj posao je zahtevao da s vremena na vreme idem u Stokholm i Finsku. Misija je bila tako te\u0161ka jer je berlin kontrolisao \u010ditavu evropu. Bio sam raspore\u0111en u \u010detri nordijske zemlje, Dansku, \u0160vedsku, Finsku i Norve\u0161ku. Osim toga, bio sam zadu\u017een i za tri balti\u010dke zemlje u kojima su nas komunisti koji su zauzeli tri dr\u017eave videli kao crnu zver\u201c. Na\u0161i veoma dobri estonski prijatelji su me upozorili: gospodine, ne izlazite noc\u0301u iz kuc\u0301e jer su rusi, koji se poput zveri kretaju svuda!\u201c evo, ostao sam \u017eiv, ni\u0161ta se nije desilo, ali ja sam bila crna zver.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uo\u010di drugog svetskog rata garbea je bio na liniji izme\u0111u poljaka i sovjeta koji su bili spremni da okupiraju Poljsku. Tu se upoznao sa abtipatijom sovjeta prema rumunima: Godine 1939, nakon \u0161to su hitlerova nema\u010dka i lenjinova rusija, rame uz rame, jednostavno slomile poljsku, bio sam tu na frontu. Oti\u0161ao sam u Brest-Litovsk gde je trebalo da do\u0111u rusi. U njihovoj kombinaciji, Brest-Litovsk je trebalo da ostane u rusiji, a ostatak, na zapadu, da ostane u rukama nema\u010dke. I kada sam stigao u Brest-Litovsk i stupio u kontakt sa rusima koji su tamo do\u0161li, mi kao diplomate smo imali neku slobodu, jedan bezobrazni rus, kako mogu da budu bezobrazni ljudi, rekao mi je: do\u0107i\u0107e i va\u0161 red!\u201d Pretio je meni, koji sam bio vojni ata\u0161e. Kako je bilo da ja odgovorim na ovaj bezobrazluk jednog oficira, jednog pukovnika?! I do\u0161ao je i na\u0161 red! \u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iste turbulentne 1940. Garbea je bio u \u0161vedskoj kada je po\u010deo zimski rat izme\u0111u finske i sovjetskog saveza. Mala finska je pokazala izuzetno herojstvo pred sovjetskim kolosom koji ju je napao. Garbea je \u017eeleo da istakne finsku hrabrost i simpatije koje mu je pokazao ceo svet: bio sam u stokholmu i finskoj kada je izbio ovaj rat. Odakle sam pratio ruske operacije u finskoj, te te\u0161ke zime, 39-40, veoma te\u0161ke, kada im je priroda pomogla mnogo fincima i oni su opstali na frontu. Ali u prolec\u0301e, kada je po\u010delo odmrzavanje, ogroman broj velikih jedinica avijacije preplavio je jadne fince, kojih je bilo samo \u010detiri miliona. Bio je to komarac koji se borio sa pastuvom! Jer u to vreme, moram rec\u0301i, rusiju je ceo kontinent optu\u017eio i blamirao za ono \u0161to je uradila, \u0161to je napala jadnu finsku, sa prili\u010dnom velikom vojskom. Ruska prljav\u0161tina, kao i ona prema nama iz 1877. Godine i dalje.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumun Titus Garbea bio je svedok istorije daleko od svoje zemlje. Ali to je bila i li\u010dna pri\u010da.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Tokom svog \u017eivota ljudi sti\u017eu na najneo\u010dekivanijim mestima i svedoci su nepredvi\u0111enih doga\u0111aja. Stogodi\u0161nji general titus garbea je dobio nadimak rumun u severnoj evropi\u201c koji je video kako se istorija tamo odvija u prvoj polovini 20. Veka. Garbea je ro\u0111en 1893. A umro 1998. U 105. Godini. Borio se u prvom svetskom ratu i bio […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515439","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n