Zmijsko ostrvo je ponovo u centru pa\u017enje javnosti od 25. februara 2022. godine, dan nakon po\u010detka rusko-ukrajinskog rata. U petak je ruski ratni brod naredio ukrajinskoj stra\u017ei ostrva da se preda, a nakon kratkog bombardovanja, ostrvo je zauzeto. Ova agresija je dovela u pitanje istoriju jedinog ostrva u Crnom moru, njegov ekosistem i antropogene izmene.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sme\u0161teno na 20 nauti\u010dkih milja ili 44 kilometra od Dunava u Crnom moru, Zmijsko ostrvo je kre\u010dnja\u010dka stena, bez vode i drvec\u0301a, sa lo\u0161om vegetacijom, trskom i drekom. Njegovo ime poti\u010de od malih, neotrovnih vodenih zmija koje su nekada \u017eivele ovde. Njegova povr\u0161ina je 17 hektara, od severa ka jugu je 440 metara, a od istoka prema zapadu 662 metara. Zbog te\u0161kih uslova \u017eivota, na ostrvu nema stalnih stanovnika van grani\u010dne stra\u017ee.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ostrvo je od davnina kori\u0161c\u0301eno kao ribarska baza. Zvalo se i Belo ostrvo, Leuk ili Ahilej, gde su se naselili mile\u0161ki trgovci. U 16. veku ostrvo je do\u0161lo pod kontrolu Otomanskog carstva, a 1829. godine, Adrijanopoljskim ugovorom, Rusija je pripojila ostrvo i 1842. godine podigla svetionik. Godine 1878, Rumunija je dobila ostrvo zajedno sa deltom Dunava i Dobrud\u017eom nakon Berlinskog mirovnog sporazuma. Godine 1940, nakon aneksije Besarabije i severne Bukovine od strane Sovjeta, ostrvo je ostalo rumunska teritorija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
1948. godine, nakon sklapanja Pariskog mirovnog ugovora 1947. godine, dogodila se prva teritorijalna otmica nakon Drugog svetskog rata od strane Sovjetskog Saveza. Protokolom zaklju\u010denim 4. februara 1948. i zapisnikom od 23. maja iste godine, Rumuniji je oduzeto ovo ostrvo. Treba napomenuti da ovi akti nisu ratifikovani. 25. novembra 1949. dogodila se druga teritorijalna otmica: dunavska granica izme\u0111u Rumunije i SSSR-a potisnuta je na kanal Musura, zapadno od izlivanja severnog rukavca delte Dunava \u010cilije. Eduard Mezin\u010desku je bio zamenik rumunskog ministra spoljnih poslova i potpisao cesiju ostrva. On se 1994. prisec\u0301ao okolnosti transfera: 1948. dobio sam nare\u0111enje od Ane Pauker u kojem mi je rekla da, kada je povukla granice posle rata sa SSSR-om, nije uspela da ustupi Zmijsko ostrvo Sovjetima. Pauker, rumunski ministar inostranih poslova, rekao je da su Sovjeti nedavno pokrenuli to pitanje i odlu\u010dili da im daju ostrvo. Profir, ministar javnih radova, i ja smo oti\u0161li \u200b\u200bu Tul\u010du i dalje u Sulinu i na ostrvo da zavr\u0161imo proces primopredaje i prijema ostrva. \u0160to sam i uradio. Na ostrvu su bili prisutni Sovjetski ambasadori i zamenik ministra inostranih poslova, vojnog osoblja. Postavljen je stol na otvorenom i sa\u010dinjen zapisnik. Pozvani smo da potpi\u0161emo. Rekao sam da \u017eelim da vidim \u0161ta predajem pre nego \u0161to potpi\u0161em. I nerado sam primorao sve obi\u0111emo ostrvo, pe\u0161ke. Ovim hirom sam odlagao potpisivanje dokumenta.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije je 1999. godine snimio intervju sa admiralom Konstantinom Nekulom, \u0161efom rumunske bezbednosti plovidbe na Crnom moru tokom Drugog svetskog rata: Posle 23. avgusta 1944. godine, kada je po\u010delo razgrani\u010denje rumunsko-sovjetske granice, poslat sam u Sulinu da zajedno sa 2 sovjetska oficira u\u010destvujem u iscrtavanju pomorske granice. U Sulinu sam oti\u0161ao bez ikakvih uputstava i zbog nedostatka specijalista. Re\u010deno mi je da c\u0301e se nacrtati karta, nije mi re\u010deno gde c\u0301e biti granica i kako c\u0301e se to uraditi. Re\u010deno mi je samo da razgovaram sa Sovjetima i izbegavam bilo kakav sukob sa njima. Zatekao sam u Sulini dvojicu sovjetskih oficira koji su vec\u0301 zavr\u0161ili sa popravljanjem granice. Postavili su svetionik severno od luke Sulina, udaljene oko 1-1,5 km, i rekli su mi da c\u0301e tamo biti granica: na rukavcu \u010cilije delte Dunava, na malom rukavcu \u010cilije, koji je tekao na jug. Zauzeli su celu Deltu koju je formirala \u010cilijina ruka. Granica je i\u0161la do svetionika fiksiranog severno od Suline, a zatim na istok. Oni su se pobrinuli da svetionik postave tako da linija koja ide na istok, upravno na obalu, prolazi ju\u017eno od ostrva Zmija, tako da ostaje kod njih. Sastavili su dosije sa mapom i izve\u0161tajem koji nisam hteo da potpi\u0161em. Rekao sam im da nisam ovla\u0161c\u0301en da potpi\u0161em bilo kakav ustupk teritorije niti da postavim bovu.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle raspada SSSR-a 1991. godine, ostrvo Zmije se vratilo Ukrajini. Me\u0111unarodni sud pravde u Hagu izrekao je 3. februara 2009. godine svoju presudu u procesu izme\u0111u Rumunije i Ukrajine za razgrani\u010denje epikontinentalnog pojasa Crnog mora i isklju\u010dive ekonomske zone. Rumuniji je dodeljena povr\u0161inom od 9.700 kvadratnih kilometara, ili 79,34 odsto sporne povr\u0161ine, a ostatak pripada Ukrajini.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Zmijsko ostrvo je ponovo u centru pa\u017enje javnosti od 25. februara 2022. godine, dan nakon po\u010detka rusko-ukrajinskog rata. U petak je ruski ratni brod naredio ukrajinskoj stra\u017ei ostrva da se preda, a nakon kratkog bombardovanja, ostrvo je zauzeto. Ova agresija je dovela u pitanje istoriju jedinog ostrva u Crnom moru, njegov ekosistem i antropogene izmene. […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":92209,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515440","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n