Rumunska \u0161tampa je u 20. veku pro\u0161la kroz sve vrste postojanja, od slobodne do cenzurisane ili potisnute. Najte\u017ea kr\u0161enja prava \u0161tampe, koja su bila i ljudska prava, dogodila su se izme\u0111u 1945. i 1989. Godine za vreme komunisti\u010dkog re\u017eima. Posle 1945. godine, jedva izbegnute cenzuri fa\u0161isti\u010dkog re\u017eima, nakon nekoliko godina slobode, novi re\u017eim c\u0301e uvesti jo\u0161 drasti\u010dniju cenzuru. Ali i za vreme tog re\u017eima bilo je novinara koji su se trudili da se bave svojom profesijom na \u0161to bolji na\u010din, po principima na kojima funkcioni\u0161e jedan medijski subjekt.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dorel Dorijan je novinar od kraja Drugog svetskog rata, koji je pisao za skoro sve vrste novina i \u010dasopisa. Godine 1997. ispri\u010dao je Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije koliko su bile va\u017ene novine u kuc\u0301i njegovih roditelja: Bio sam fasciniran \u0161tampom mnogo pre nego \u0161to sam se obratio \u0161tampi. Novine su bile svetinja za mene i moju porodicu. Nisam znao kako se ure\u0111uju novine. Od oca sam nau\u010dio da ne moram ni da verujem \u0161ta pi\u0161u novine, mada ako znate da \u010ditate izme\u0111u redova i ako su novinari dobronamerni, istina je jasna. Bio je to poziv, re\u010d mi je bila sveta, ja sam tada bio ube\u0111en da moram da tra\u017eim re\u010d koja govori istinu\u201c. Bila je to mladost, bilo je to vreme velikog duhovnog rasta, uprkos nekim gre\u0161kama koje c\u0301emo kasnije otkriti. Bilo je to ulaganje, sveto ulaganje u neke ideale koji su nam se \u010dinili jedini i poslednji: socijalne pravde, oslobo\u0111enja i moralnog razlikovanja, potvr\u0111ivanja vrednosti. Verovao sam u sve te stvari, verujem u njih i danas, iako dugo put kojim sam i\u0161ao nije bio najbolji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mladi Dorijan je po\u010deo da pi\u0161e sa 16 godina, 1945. Ali ubrzo je primetio da mora da bira izme\u0111u strasti i svakodnevne stvarnosti: U leto 48, \u010ditav niz posebnih okolnosti – nisam znao koliko mogu da zaradim i da opstanem od pisanja, imao sam porodicu kojoj je bila potrebna pomo\u0107 — naterali su me da odlu\u010dim da se bavim in\u017eenjeringom. Bio sam veoma dobar u matematici, u apstraktnim stvarima. Zavr\u0161io sam Politehni\u010dki institut, Fakultet za energetiku, zavr\u0161io sam ga 53. godine i nastavio sam da pi\u0161em za tada\u0161nju \u0161tampu. Tokom Festivala iz 53, koji je bio u Bukure\u0161tu, bio sam jedan od najtra\u017eenijih novinara: pisao sam pri\u010de, bele\u0161ke, izve\u0161taje. Ali \u010dim sam zavr\u0161io fakultet oti\u0161ao sam u dolinu \u017diu i trebalo je da postanem \u0161ef tehni\u010dkog i elektrotehni\u010dkog odeljenja prve velike termoelektrane u Rumuniji\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Posle invazije na Ma\u0111arsku 1956., Dorijan je primetio promenu u stavu \u0161tampe: od prethodnog revolucionarnog procvata pre\u0161lo se na ravnodu\u0161nost. \u010casopis Studentski \u017eivot gde je radio bio je primer: Primetio sam da je \u0161tampa po\u010dela da postane siva, da postoji mnogo stvari koje su bile objavljene po narud\u017ebini, bila je to vrlo direktna i sada vidljiva politizacija na svakom koraku. I shvatili smo da se posle 56. poku\u0161ava ne\u0161to drugo, da je to bila replika za studente. Priznajem da je ovo bio \u010dasopis na po\u010detku. Nakon izlaska drugog broja, usledio je veliki skandal u \u0161tampi o temama o kojima je pisao Studentski \u017eivot. Bila je to ozbiljna i rizi\u010dna diskusija u Centralnom komitetu, diskusija koju je vodio \u010cau\u0161esku li\u010dno, u kojoj su u\u010destvovali Leonte Rautu i \u200b\u200bPetre George. Svi smo bili pozvani da ka\u017eemo \u0161ta \u017eelimo, \u0161ta smo naumili da radimo u \u017eivotu, kako smo do\u0161li do toga da se bavimo time, da li sebe smatramo prosvetiteljima.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Re\u0161enje za Dorijana je bilo prelazak na novu vrstu \u0161tampe, na tehni\u010dku: Jon Ilijesku, koji je sada bio sekretar Centralnog komiteta partije, pitao me je \u0161ta se mo\u017ee u\u010diniti da se ponovo privu\u010de omladina, za koju se znalo da je izgubljena. Iskreno sam mu rekao da je ono \u0161to verujem i vidim amaterski gra\u0111evinski \u010dasopis, koji \u0107e ih usavr\u0161iti profesionalno, ili koji \u0107e ih naterarti da im gra\u0111evinarstvo postane hobi. I objavio sam \u010dasopis Tehnium. Posle tri godine rada u \u010dasopisu Nauka i tehnologija i Tehniumu, oni su se veoma dobro razvili. Predsednik Rumunske Akademije, Draganesku me je pitao za\u0161to ne bih pre\u0161ao u poznati nau\u010dni \u010dasopis. Tada je vodio Slobodnu Rumuniju, sa kojom je bio povezan magazin Magazin. I ja sam to prihvatio. Moram rec\u0301i da sam paralelno flertovao sa drugim publikacijama, tako\u0111e sam mnogo pisao za \u010dasopis Femeia. Ja sam se tada zvao Dorina Petku i odgovarala sam na pisma \u010ditateljki. Oduvek su \u017eeleli da upoznaju Dorinu Petku a ovaj susret sa Dorinom Petku nije mogao da se ostvari nikako.“<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Godine 1989. rumunska \u0161tampa se ponovo promenila jer su se vremena menjala. Bio je to trenutak koji je doveo do raznolikosti dana\u0161nje \u0161tampe.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunska \u0161tampa je u 20. veku pro\u0161la kroz sve vrste postojanja, od slobodne do cenzurisane ili potisnute. Najte\u017ea kr\u0161enja prava \u0161tampe, koja su bila i ljudska prava, dogodila su se izme\u0111u 1945. i 1989. Godine za vreme komunisti\u010dkog re\u017eima. Posle 1945. godine, jedva izbegnute cenzuri fa\u0161isti\u010dkog re\u017eima, nakon nekoliko godina slobode, novi re\u017eim c\u0301e uvesti […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":92209,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515441","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n