Drugi svetski rat je zavr\u0161en 1945. godine, a pravosu\u0111e je po\u010delo da preuzima vlast posle vi\u0161e godina tokom kojih je bilo vi\u0161e vrsta zlo\u010dina. Rat razara sve \u0161to je ljudsko, a \u017ertvama je potrebna pravda, \u010dak i ako se izre\u010dena kasnije. Najstra\u0161niji po\u010dinjeni zlo\u010din je genocid, a me\u0111unarodno pravo ga je svrstalo u sudstvo \u010ditavog \u010dove\u010danstva, i ka\u017enjivo je najstro\u017eim kaznama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ali pravda, kada pravdu ne vr\u0161e demokratski nego totalitarni re\u017eimi, kakav je bio komunisti\u010dki re\u017eim, mora biti odvojena od ideolo\u0161ke zloupotrebe tog re\u017eima. To je bio slu\u010daj sa narodnim sudovima u Bugarskoj, \u010cehoslova\u010dkoj, Poljskoj, Rumuniji i Ma\u0111arskoj, zemljama koje su okupirale sovjetske armije. Specijalni sudovi su tako\u0111e osnovani i u Evropi u zemljama koje nisu okupirali sovjeti, kao \u0161to je slu\u010daj Francuske, Belgije, Holandije i Gr\u010dke. U Rumuniji narodni sudovi su se pojavili nakon usvajanja zakona br. 312\/1945 za gonjenje i ka\u017enjavanje onih koji su krivi za uni\u0161tavanje dr\u017eave tokom rata ili ka\u017enjavanje ratnih zlo\u010dinaca. Sudovi koji su populisti\u010di nazvani narodnim sudovima, sproveli su dela pravde tako \u0161to su mnoge ratne zlo\u010dince doveli pred narodne sudove i osudili ih. Postojala su dva narodna suda na teritoriji Rumunije, u Bukure\u0161tu i Klu\u017eu, u kojima se sudilo za zlo\u010dine koje je po\u010dinio horhisti\u010dki re\u017eim u severnoj Transilvaniji. Pokrenuta je istraga za oko 2700 osoba optu\u017eenih za ratne zlo\u010dine,od kojih je 668 osoba osu\u0111eno. Narodni sud u Bukure\u0161tu osudio je 187 osoba, a preostalim 481 kaznu je izrekao Narodni sud u Klu\u017eu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Najpoznatije su\u0111enje bilo je sprovedeno u Narodnom sudu u Bukure\u0161tu, na kojem je 17.maja 1946.godine grupa optu\u017eenih koju su \u010dinili Jon Antonesku, biv\u0161i predsednik Rumunije izme\u0111u 1940 i 1944, Mihaj Antonesku, Piki Vasiliju i George Aleksijanu koji su bili osu\u0111eni na smrt zbog ratnih zlo\u010dina i pogubljeni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Osu\u0111eno je jo\u0161 19 optu\u017eenih, od kojih je 6 osoba osu\u0111eno na smrt, bez njihovog prethodnog prisustva na procesu, a samo 3 smrtne kazne su promenjene u do\u017eivotni zatvor. Antoneskuov re\u017eim bio je kriv za deportaciju i ubistvo oko 280.000 Jevreja i oko 25.000 Roma u Pridnjestovskim logorima. Narodni sud u Klu\u017eu osudio je 370 Ma\u0111ara, 83 Nemaca, 26 Rumuna i 2 Jevreja i izrekao 100 smrtnih kazni, 163 kazni do\u017eivotnog zatvora kao i druge dugotrajne kazne. Ratni zlo\u010dinci koji su \u017eiveli do 1964.godine imali su pravo na amnestiju od strane re\u017eima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ali praksu narodnih sudova preslikali su ideolo\u0161ki razlozi. Komunisti\u010dki totalitarni re\u017eim se obavezao da \u0107e sprovoditi dela pravde i koristio je ratne okolnosti da pro\u0161iri optu\u017ebe na one koji su bili njegovi protivnici. Tradicionalni postupci pravde po\u010deli su da se kontaminiraju oblicima sovjetske pravde. Ovo je izjavio sve\u0161tenik Konstantin Hodoroaga, 1999. godine, Centru za usmenu istoriju Rumunske<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Radiodifuzije kada je ispri\u010dao kako je podr\u017eao antikomunisti\u010dke borce u oblasti Ar\u0111e\u0161a. Sve\u0161tenik Hodoroaga, primec\u0301uje kako su grupe Komunisti\u010dke partije koristile oblike klasne pravde u borbi protiv starog poretka: \u2018U Topologovoj dolini po\u010dela je organizacija komunista, bore\u0107i se protiv obi\u010dnih ljudi, vlastelina, kulaka. A ovde na Valea Topologului, bio je jedan, advokat Petresku, koji je i\u0161ao od op\u0161tine do op\u0161tine i imao neku vrstu Narodnog suda. Lovio je ljude, pozvaju\u0107i ih je u \u0160uici gde smo imali veleposedni\u010dki centar, pukovnika Kanarija, \u010duvenu porodicu Minkulesku, sa profesorom Minkuleskuom. Svima njima su po\u010deli da sude. Napravili su svojevrsni narodni sud.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U svetu kulture, na\u010din re\u0161avanja li\u010dnih antipatija pojavio se tokom sovijetske okupacije. Pisac Pan Viziresku je 1997. godine pokazao da je primetio velike promene u kulturnim krugovima. Zahvaljuju\u0107i sopstvenoj intuiciji, izbegao je la\u017eno su\u0111enje koje bi ga dovelo pred narodni ssud: ,,Video sam kako se stvari odvijaju, video sam \u0161ta se de\u0161ava, Viktor Eftimiju je preuzeo rumunsko dru\u0161tvo pisaca pod njegovim vo\u0111stvom. Eftimiju je tra\u017eio od pisaca \u010dlanak i rekao da je ve\u010derao sa nekim sovijetskim oficirima, koji su bili \u0161armantni, i da je ostao sa njima i dugo razgovarao, jer su bili veoma prijateljski raspolo\u017eeni. A onda je pozvao pisce, uklju\u010duju\u0107i i mene, da opravdamo stav koji smo imali tokom rata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Shvatio sam da je to zamka, nisam oti\u0161ao. Oni koji su oti\u0161li pogre\u0161ili su, jer ih je on odmah predao Narodnom sudu. Narodni sudovi u Rumuniji bili su sudovi koji su sudili o delima koja su bila nekompatibilna sa ljudskim dostojanstvom. Masovna ubistva civila i velikih etni\u010dkih grupa tokom Drugog svetskog rata dovela su do toga da narodni sudovi sude osobama koje su po\u010dinile genocide.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Drugi svetski rat je zavr\u0161en 1945. godine, a pravosu\u0111e je po\u010delo da preuzima vlast posle vi\u0161e godina tokom kojih je bilo vi\u0161e vrsta zlo\u010dina. Rat razara sve \u0161to je ljudsko, a \u017ertvama je potrebna pravda, \u010dak i ako se izre\u010dena kasnije. Najstra\u0161niji po\u010dinjeni zlo\u010din je genocid, a me\u0111unarodno pravo ga je svrstalo u sudstvo \u010ditavog […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":92209,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515442","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n