Dokazi o prisustvu Jevreja na rumunskim prostorima datiraju iz Srednjeg veka. Jevrejske zajednice bile su prisutne u ruralnim i urbanim sredinama i dale su zna\u010dajan doprinos lokalnoj kulturi i civilizaciji. Pre nego \u0161to ih je velika tragedija Holokausta te\u0161ko pogodila, jevrejske zajednice dale su rumunskom dru\u0161tvu i celom svetu tnau\u010dnike, lekare, advokate, in\u017eenjere, preduzetnike, znamenite li\u010dnosti. Po zavr\u0161etku Drugog svetskog rata i osnivanju dr\u017eave Izrael, u \u010demu su rumunski Jevreji imali veoma zna\u010dajan doprinos, broj pripadnika jevrejskih zajednica prisutnih u Rumuniji naglo se smanjio. Na popisima od posle 1989.godine, registrovano je nekoliko hiljada lica.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema popisu iz 1930. godine, u Velikoj Rumuniji \u017eivelo je 756.930 Jevreja. Najvec\u0301e i najja\u010de zajednice bile su u severnoj Rumuniji, Transilvaniji, Maramure\u0161u, Bukovini i Besarabiji. Posle 1918., dr\u017eava se obavezala da c\u0301e po\u0161tovati sva prava manjina i tako je \u010ditavo zakonodavstvo osmi\u0161ljeno u tom smislu. Kao i ostale manjine, i Jevreji u Rumuniji u\u017eivali su ekonomsku slobodu, slobodu veroispovesti, slobodu izra\u017eavanja, slobodu obrazovanja i \u0161tampe na svom jeziku, rumunsko dr\u017eavljanstvo i pravo na glasanje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pre po\u010detka antisemitskih progona 1938. Jevreji u Rumuniji su bili integrisani kao i svaka druga rumunska etni\u010dka grupa, o \u010demu svedo\u010de intervjui koje je od 1990 do 2000 realizovao Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nikolaje Katone iz mesta Salva, okrug Nasaud, u severnoj Rumuniji, bio je \u017eelezni\u010dar u me\u0111uratnom periodu. Bio je \u010dlan Narodne selja\u010dke stranke a 2000. godine setio se Jevreja iz svog mesta. Bili su Jevreji kod nas, a jedan najve\u0107i i najbogatiji bio je Aron. Imao je benzinsku pumpu, dizel i \u017eito. Na Uskrs mu se zapalio magacin u kome je dr\u017eao dizel i izgoreo je. Ovde, kod nas u mestu bilo je mnogo Jevreja, ali nama to nije smetalo pa smo se sa njima odli\u010dno slagali. Sec\u0301am se da smo mi imali dve krave i da je sa druge strane vode bila jedna Jevrejka koja je imala \u010detvoro dece. Sama je dolazila po mleko, ona je muzla na\u0161e krave, nismo mi. Skuvala je vi\u0161e litra mleka i oti\u0161la bi, nakon \u010dega bi se vratila i oprala bi krave. Nisam imao nikakve nesuglasice sa Jevrejima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Adela Fejden je bila iz odmarali\u0161ta Vatra Dornei a 1998 govorila je o praznicima koje je u detinjstvu provela u njenom rodnom gradu, gde su postojale tri sinagoge.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sve praznike smo slavili nismo pravili razlike. Ceo hram je bio otvoren, nisu postojale zabrane da slavimo. U dom kulture do\u0161ao je Idi\u0161 teatar, u Kazino, gde je bilo dozvoljeno i gde je bila sala za pozori\u0161te. Za velike praznike, na primer za Hanuku, do\u0161ao je glavni rabin. Posle toga su do\u0161li drugi i svi su se okupili u sinagogi i govorili su nam o zna\u010daju praznika koji se slavi. I \u010desto sam prva dva dana Uskrsa i\u0161la u sinagogu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ludovic Kahan je bio iz Baja Mare. Sin malog trgovca stokom, radio je kao slu\u017ebenik u fabrici obojene metalurgije Feniks. Godine, 1885. data je na upotrebu sinagoga koja postoji i danas. Zajednica je uvek ostala u pravoslavnom obredu a hasidizam iz Satu Mare imao je sna\u017ean uticaj. Tako\u0111e je poznat sna\u017ean sionisti\u010dki pokret. \u0160to se ti\u010de stanovni\u0161tva grada prema statistici iz tog vremena, 1890. grad je imao 9868 stanovnika, od kojih 702 Jevreja. Godine 1910. od 12877 stanovnika 1402 su bili Jevreji, 1930 od 13904 – 2030 Jevreja a 1941. od 21404, 3623 su bili Jevreji. Tako da je uvek bio visok procenat. Od 7% do 16%.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rabin Ernest Nojman iz Temi\u0161vara je 2002. rekao da pre Holokausta Rumuni i Jevreji nisu imali problema sa me\u0111usobnim prijavljivanjem. Gra\u0111ani iz ovog podru\u010dja Transilvanije, koje je dugo bilo pod Austro-Ugarskom, bili su tolerantniji, sa vi\u0161e razumevanja, prema sinovima jevrejskog naroda, sa kojima kroz istoriju \u017eive u relativnom miru i razumevanju. Ne bi se moglo rec\u0301i da rumunski narod nije jedan blag i dobronameran narod. Odrasli smo me\u0111u seljacima koji su nosili opanke i sna\u0161li smo se, da se razumemo vrlo dobro i nije se pravila razlika da li je neko Jevrejin, ili Ma\u0111ar, ili Rumun.. Nije bilo prepreka, koje su apsolutno ve\u0161ta\u010dki stvorene po bilo kom kriterijumu, nacionalnosti, veri ili rasi, jer su sve one strane racionalnom shvatanju \u010doveka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sva svedo\u010danstva usmene istorijei i ne samo ona, govore o normalnom \u017eivotu vec\u0301ine sa jevrejskim zajednicama pre 1938.-1940. i Holokausta. Ali te godine i one koje c\u0301e uslediti do 1945. potpuno \u0107e se promeniti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dokazi o prisustvu Jevreja na rumunskim prostorima datiraju iz Srednjeg veka. Jevrejske zajednice bile su prisutne u ruralnim i urbanim sredinama i dale su zna\u010dajan doprinos lokalnoj kulturi i civilizaciji. Pre nego \u0161to ih je velika tragedija Holokausta te\u0161ko pogodila, jevrejske zajednice dale su rumunskom dru\u0161tvu i celom svetu tnau\u010dnike, lekare, advokate, in\u017eenjere, preduzetnike, znamenite […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":93684,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515443","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n