\n
<\/p>\n
Elektri\u010dna energija predstavlja izuzetno va\u017enu temu na dnevnom redu dana\u0161nje me\u0111unarodne zajednice, a od velikog zna\u010daja je u svakodnevnom \u017eivotu svake osobe. Od spektakularnog napretka u ranom 19. veku, utvr\u0111eno je da se elektri\u010dna energija sve vi\u0161e koristi kao neophodna \u017eivotna potreba. Me\u0111utim, proizvodnja electri\u010dne energije je izazvala mnoga pitanja i kontroverze, a jedna od kontroverzi u poslednjim decenijama u pogledu za\u0161tite \u017eivotne sredine je promovisanje novih alternativnih tehnologija. Va\u017eno je da konstatujemo da su nove tehnologije za proizvodnju elektri\u010dne energije i\u0161le ruku pod ruku sa starim. Za sada alternativne tehnologije nisu u potpunosti zadovoljavajuc\u0301e da bi se odustalo od starih. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Proizvodnja elektri\u010dne energije, u Rumuniji je pro\u0161la kroz sve faze savremene tehnologije. Od elektrana na naftu i gas do elektrana na ugalj, od hidroelektrana do nuklearnih elektrana, Rumunija je u poslednjih 140 godina izgradila tehnolo\u0161ke jedinice za obezbe\u0111ivanje neophodne elektri\u010dne energije za privredu i za domac\u0301instva. Pro\u0161irenje elektri\u010dne mre\u017ee na teritoriji Rumunije bio je prioritet svih politi\u010dkih re\u017eima jer je takav projekat bio van nadle\u017enosti privatnih sektora. Pojava termoelektrana i hidroelektrana datira iz drugog dela 19. veka. Prva elektrana je izgra\u0111ena u Bukure\u0161tu 1882. godine i radila je na gas. Prva hidroelektrana izgra\u0111ena je 1884. godine, u kraljevskom dvorcu Pele\u0161, godinu dana nakon njegovog sve\u010danog otvaranja. Bilo je predvi\u0111eno da se rezidencija rumunskog monaha snabdeva strujom. Od tada se mre\u017ea termoelektrana i hidroelektrana stalno \u0161irila.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon uspostavljanja komunisti\u010dkog re\u017eima, 1945. godine, pokrenut je plan pro\u0161irenja elektrifikacije Rumunije. \u010cetvrta brana po\u010dela je da se gradi 1950.godine u Evropi, ta\u010dnije u Bikazu, na reci Bistrici u severnom delu Rumunije. Posle 10 godina velikih napora ulo\u017eenih u izgradnju, hidroelektrana je pu\u0161tena u rad 1960. godine. Krajem 1960 -te godine, udeo elektri\u010dne energije proizvedene u hidroelektranama u Rumuniji iznosio je samo 1%, a nakon energetske politike, sredinom 1970-te, udeo proizvedene elektri\u010dne energije porastao je na 12%. Maksim Bergijanu, Predsednik Dr\u017eavnog odbora za planiranje, upravljao je institucijom koja se bavila planiranjem rumunske privrede po marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dkom modelu. Bergijanu je imao \u010din ministra i u\u010destvovao je sredinom \u0161ezdesetih godina u debatama o ulaganjima u izgradnju hidroelektrana. On je 2002. godine rekao Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije da je hidroenergija dugoro\u010dno isplativa: Po\u010deli smo da kapitalizujemo hidroenergetski potencijal, jer su investicije u po\u010detku vec\u0301e, ali je energija veoma jeftina. Ne zahteva napor kao za gorivo. Kompenzuje se tokom du\u017eeg vremenskog perioda, ali po mnogo ni\u017eoj ceni, jer \u010dega imate vi\u0161e? Izlivanje betona, a ono \u0161to ko\u0161ta vi\u0161e su oprema, turbine, agregati, transformatori.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je paralelno nastavila da se bazira i na produkciju elekti\u010dne energije iz ugalja. Eksploatacije rumunskih rudarskih radova, kako povr\u0161inskih tako i podzemnih, bili su brojni a izgradnja termoelektrana u njihovoj blizini predstavljala je racionalnu ra\u010dunicu. Maksim Bergijanu: \u2018Dosta se pri\u010dalo o kalorijskoj snazi, o transportu uglja do elektrana. Da se ne bi prevozilo toliko uglja izgra\u0111ene su termoelektrane u blizini Rovinari, u Olteniji, u I\u0161alnici. Bile su ogromne rezerve i i\u0161li smo na ogromne kapacitete koji su smanjivali tro\u0161kove. Iskop je ura\u0111en na vreme, bez izgradnje rudnika, bio je povr\u0161inski iskop. Bageri ko\u0161taju, ali ne morate da konstrui\u0161ete rudnik.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pojavila su se velika gradili\u0161ta brane \u0110erdap kao i hidroelektrane na rekama Ar\u0111e\u0161 i Olt. Najupe\u010datljivije izgra\u0111ene hidroelektrane su bile na Dunavu: hidroelektrana \u0110erdap I i hidroelektrana \u0110erdap II. Prvu hidroelektanu, \u0110erdap I, Rumunija je gradila zajedno sa Jugoslavijom od 1964. godine, a sve\u010dano je otvorena 1972. To je jedna od najvec\u0301ih hidrotehni\u010dkih gra\u0111evina u Evropi i najvec\u0301a na Dunavu. Me\u0111utim, izgradnja prve hidroelektrane \u0110erdap I, vodila je do nestanka starog rumunskog grada Or\u0161ava, zato \u0161to je do\u0161lo do poplave i potapanja ostrva Ada Kaleh usred Dunava. Rumunija i Jugoslavija su sredinom 1980-te gradile zajedno i drugu Hidtoelektranu \u0110erdap II. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tako\u0111e, po\u010detkom 1970-te godine, Rumunija je razmatrala tehnologiju proizvodnje nuklearne energije. Ali tek po\u010detkom 80-ih godina, nuklearna elektrana \u010cernavoda, grad na Dunavu u Dobrod\u017ei, imala je skice planova za izgradnju nuklearnih reaktora. Predvi\u0111ena je izgradnja 5 nuklearnih reaktora francusko-kanadskom tehnologijom. Nuklearna elektrana, \u010cernavoda trenutno upravlja sa dva nuklearna reaktora koji zajedno proizvode 20% elektri\u010dne energije u Rumuniji. Prvi nuklearni reaktor je izgra\u0111en izme\u0111u 1982. i 1996. godine, a drugi nuklearni reaktor izme\u0111u 1983. i 2007. Jo\u0161 dva reaktora su po\u010dela da se grade izme\u0111u 1984. i 1985. godine, ali projekat je i dalje u toku. Radovi na petom reaktoru, koji je po\u010deo da se gradi 1987. godine, za sada su obustavljeni.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Elektri\u010dna energija predstavlja izuzetno va\u017enu temu na dnevnom redu dana\u0161nje me\u0111unarodne zajednice, a od velikog zna\u010daja je u svakodnevnom \u017eivotu svake osobe. Od spektakularnog napretka u ranom 19. veku, utvr\u0111eno je da se elektri\u010dna energija sve vi\u0161e koristi kao neophodna \u017eivotna potreba. Me\u0111utim, proizvodnja electri\u010dne energije je izazvala mnoga pitanja i kontroverze, a […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":81905,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515444","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n