Nikada u istoriji nije postojao savr\u0161eni politi\u010dki re\u017eim. \u010cak ni totalitarizmi, koji su imali ambiciju da potpuno kontroli\u0161u dru\u0161tva, a jo\u0161 manje drugi oblici diktatura i tiranija, nisu uspeli da budu hermeti\u010dno zatvoreni. Iznad, kroz i ispod ograda i zidova koje diktatorski re\u017eimi grade, ljudi uspevaju da komuniciraju sa spoljnim svetom. Ni\u0161ta ne mo\u017ee spre\u010diti \u010doveka da vrisne svoje bolove kada je to produkt nasilne i zlo\u010dina\u010dke sile. Preko zidina koje je komunisti\u010dki re\u017eim podigao posle 1945. godine, radio-talasi su bili nosioci poruka nade za ljude koji su patili. Radio Slobodna Evropa je preuzeo na sebe misiju odr\u017eavanja ideje slobode i normalnosti bez koji ljudsko bi\u0107e nije kompletno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prevodilac i novinar Liviju Tofan emigrirao je u Saveznu Republiku Nema\u010dku po\u010detkom sedamdesetih godina pro\u0161log veka i po\u010deo je da radi za Radio Slobodna Evropa. Tokom pandemije Kovida-19 objavio je knjigu Odr\u017eali su nas u \u017eivotu. Radio Slobodna Evropa 1970-1990\u201c u kojoj deli s javno\u0161\u0107u svoje memoare, ali i odlomke iz arhive biv\u0161e Sekuritate o instituciji u kojoj je radio. Tofan smatra da je Radio Slobodna Evropa bio ne\u0161to jedinstveno, da je ostao u kolektivnom se\u0107anju Rumuna iz poslednje dve decenije komunisti\u010dkog re\u017eima: Mnogi su Radio Slobodna Evropa nazivali medijskim fenomenom ili glavnim rumunskim medijskim fenomenom tokom komunizma. Polaze\u0107i od ove formule, rekao sam da ako je tako, onda su Noel Bernard i Kornel KIrjak bili personifikovani fenomeni Slobodne Evrope. Svaki je imao poseban doprinos uspehu Slobodne Evrope, publici koju smo imali, najve\u0107em broju slu\u0161aoca od svih drugih redakcija Slobodne Evrope. Rumunska redakcija, iako je bila druga najmanja, imala je najve\u0107i u\u010dinak, najvi\u0161e slu\u0161aoca u ciljanoj zemlji<\/em>\u201c.<\/p>\n
Novinari Slobodne Evrope nisu bili samo profesionalci, oni su \u010dak bili heroji. Ovaj naziv nije preuveli\u010dan, jer su neki platili \u017eivotom \u017eelju da govore slobodno. Kornel Kirjak je svakako jedan od njih. U knjizi imam poglavlje o izve\u0161tajima Sekuritate o Slobodnoj Evropi. Komunisti\u010dki re\u017eim i Sekuritatea su nas smatrali glavnom opasnosti i glavnim protivnikom re\u017eima me\u0111u Rumunima. Nalazili smo se na 1500 km od Bukure\u0161ta, a Slobodna Evropa nije aktivno delovala protiv tog re\u017eima. Ali smo imali ogroman broj slu\u0161alaca. Imali smo posebno odeljenje u Minhenu koja je stalno merila slu\u0161anost emisija i imali smo prili\u010dno dobru sliku o uticaju na\u0161ih emisija. U tom poglavlju sam poku\u0161ao da navedem glavne akcije Sekuritate protiv Slobodne Evrope, uklju\u010duju\u0107i i atentat od 21. februara 1981. godine. Direktna \u017ertva Sekuritate je bio Emil \u0110or\u0111esku, u leto 1981. godine, kada su ga napala dva francuska kriminalca, a \u010dudom je uspeo da pre\u017eivi. \u0160to se ti\u010de Noela Bernarda, koji je umro od raka decembra 1981. godine, kao i po pitanju drugih kolega koji su tako\u0111e umrli od raka, imam odre\u0111eno mi\u0161ljenje. Sve sam ih poznavao, znao sam i njihove slu\u010dajeve, poku\u0161ao sam da rasvetlim tu pri\u010du o direktorima koje je ozra\u010dila ili ubila Sekuritatea, teorija koju ja ne delim<\/em>\u201c.<\/p>\n
Pitali smo Livija Tofana da li se on i njegove kolege nisu pla\u0161ili da otvoreno kritikuju re\u017eim sa velikim kriminalnim potencijalom: Nas je na\u0161 svakodnevni posao toliko zaokupljao da nismo imali vremena ni da pomislimo da treba da se pla\u0161imo. Istovremeno su stizale pretnje u Slobodnu Evropu. I \u010dak ih je bilo toliko mnogo, da su u jednom trenutku prestale da imaju vrednost, nije vi\u0161e ni\u0161ta zna\u010dilo kada je mese\u010dno stizalo po jedno prete\u0107e pismo ili po jedan prete\u0107i telefonski poziv. Noel Bernard im nije pridavao nikakv zna\u010daj, iako je on bio glavna meta. Ni kad je bio ubijen Kornel Kirjak nije pomislio da je to delo Sekuritate. Tek nakon napada na Moniku Lovinesku, novembra 1977. godine, dan pre nego \u0161to je Paul Goma stigao u Pariz, tek tad je Noel po\u010deo da se brine. Upravo je to Sekuritatea poku\u0161ala da uradi, da nas zastra\u0161i, da nas toliko prepla\u0161i da vi\u0161e ne budemo u stanju da radimo. Ni pomena! Re\u017eim bi bio efikasniji u suzbijanju Slobodne Evrope ne putem pretnji, ve\u0107 postupkom Ma\u0111ara: pobolj\u0161anjem uslova \u017eivota Rumuna. Ovo bi bio jedini na\u010din da se umanji opasnost koju je predstavljala Slobodna Evropa<\/em>\u201c.<\/p>\n
Radio Slobodna Evropa je odr\u017eavao Rumune sedamdesetih i osamdesetih godina pro\u0161log veka. Bio im je blizu u svim te\u0161kim vremena, kao i u istorijskim trenucima slobode decembra 1989. godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nikada u istoriji nije postojao savr\u0161eni politi\u010dki re\u017eim. \u010cak ni totalitarizmi, koji su imali ambiciju da potpuno kontroli\u0161u dru\u0161tva, a jo\u0161 manje drugi oblici diktatura i tiranija, nisu uspeli da budu hermeti\u010dno zatvoreni. Iznad, kroz i ispod ograda i zidova koje diktatorski re\u017eimi grade, ljudi uspevaju da komuniciraju sa spoljnim svetom. Ni\u0161ta ne mo\u017ee spre\u010diti […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515445","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n