Nau\u010dno istra\u017eivanje u totalitarnom re\u017eimu ili u diktaturi strogo kontroli\u0161e dr\u017eavni aparat. Cenzura je su\u0161tinski element svake strukture ovakvog tipa dr\u017eave, ona i represivni aparat \u010dine njeno jezgro. Komunisti\u010dka dr\u017eava se oslanjala na ideologiju kako bi funkcionisala. Istorijsko znanje je bilo od su\u0161tinskog zna\u010daja i bilo je predmet posebne pa\u017enje Sekuritate, aparata represije u komunisti\u010dkoj Rumuniji, koji ga je kontrolisao kroz ideologiju. Proces ideologizacije dru\u0161tveno-humanih disciplina bio je deo propagande. Ni istorija nije mogla to da izbegne, bila je ideologizovana kao i sve druge nauke, a ni arheologija nije bila izuzetak. \u0160tavi\u0161e, istorijsko nasle\u0111e je bilo brutalno pogo\u0111eno, u slu\u010daju nekih istori\u010dara se mo\u017ee govoriti i o fizi\u010dkoj brutalnosti. Represivni aparat je zatvarao istori\u010dare iz starog re\u017eima, bilo zbog njihovih politi\u010dkih stavova, bilo zbog njihovih politi\u010dkih pozicija, bilo zbog njihovih nau\u010dnih stavova. Poznati istori\u010dari poput Georgea Bratijanua, Konstantina K. \u0110ureskua, Petrea P. Panaiteskua, Silvijua Dragomira i drugih bili su zatvarani, po\u010dev\u0161i od pedesetih godina pro\u0161log veka. Neki su u zatvoru umrli, kao \u0161to se to desilo Georgeu Bratijanuu, drugi su uspeli da pre\u017eive do 1964. godine, kada je do\u0161lo do amnestije politi\u010dkih zatvorenika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Arheolog Marijan Kosak je profesor na Univerzitetu Valahija\u201c iz Trgovi\u0161ta i urednik toma odabranih dokumenata iz arhive biv\u0161e Sekuritate o na\u010dinu na koji je obave\u0161tajna slu\u017eba komunisti\u010dke Rumunije rukovodila arheolo\u0161kim istra\u017eivanjima pre 1989. godine. Treba re\u0107i da je i u arheologiji Sekuritatea brutalno intervenisala, odre\u0111ivala teme i nametala zaklju\u010dke. Re\u010d je o idejama i tezama koje su mogle biti podr\u017eane ideolo\u0161ki i osnivanje grupa arheologa za istra\u017eivanje na terenu. Formiranje rumunskog naroda i njegov kontinuitet u Transilvaniji, Maramure\u0161u, Banatu i Dobrud\u017ei bilo je vi\u0161e od ideje koja je morala biti potvr\u0111ena iz svake kampanje arheolo\u0161kih iskopavanja. To je bila opsesija, najbitniji zaklju\u010dak. Uz kontinuitet i\u0161la je istorijska istina. Ovim oblastima bila je posve\u0107ena posebna pa\u017enja zbog istorijskih razlika sa Ma\u0111arskom i Bugarskom. Argumenti Rumunije morali su proiza\u0107i iz bilo kakvog istra\u017eivanja kojim su se pomenute teritorije ujedinile sa Rumunijom 1878. i 1918. godine. Ali ovo nije bila isklju\u010divo praksa rumunske Sekuritate. I drugi represivni aparati u komunisti\u010dkim zemljama pribegavali su istom tipu opravdanja. Pitali smo Marijana Kosaka kako je Sekuritatea radila na izradi istra\u017eiva\u010dkih zadataka arheologa i zaklju\u010daka do kojih su morali do\u0107i.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sekuritatea je imala razgranatu, izrazito razgranatu mre\u017eu dou\u0161nika u muzejima iz Rumunije, u svim muzejima istorije. Ova mre\u017ea dou\u0161nika je bila ta koja je zapravo garantovala nau\u010dno ta\u010dnu interpretaciju arheolo\u0161kih podataka. Slu\u017ebenici iz Direkcije I Sekuritate nisu imali kapacitete da razumeju arheolo\u0161ki jezik. Na \u017ealost, optu\u017ebe za nepo\u0161tovanje istorijske istine stigle su od mnogih mojih nau\u010dnih kolega, ne od slu\u017ebenika Sekuritate. U meri u kojoj su podaci stizali kod slu\u017ebenika, oni su intervenisali otvaranjem dosijea za informativno pra\u0107enje. Neki arheolozi su se zatekli, podr\u017eavaju\u0107i stanovi\u0161ta koja su nau\u010dno dobro argumentovana, svrstani u kategoriju onih koji iskrivljuju istorijsku istinu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Intervencija Sekuritate u arheolo\u0161ka istra\u017eivanja imala je posledice i na li\u010dnom planu. Bilo je da su arheolozi, njima na \u010dast, imali hrabrosti da se suprotstave grubom i mistifikuju\u0107em me\u0161anju vlasti u pedantni rad arheologa. Florin Medelec iz Muzeja Istorije TImi\u0161 propatio je zbog svog protivljenja, kako ka\u017ee Marijan Kosak, koji je prona\u0161ao njegov dosije za prismotru u arhivama.<\/p>\n
Florin Medelec je jedan od arheologa koji je stigao u centar pa\u017enje Sekuritate zbog, da tako ka\u017eemo, nesre\u0107nog otkri\u0107a. Bilo je re\u010d o tri rimske cigle otkrivene u iskopu na temelju jedne zgrade. Te tri rimske cigle istori\u010dar modernog perioda Joan Dimitrije Su\u010du je protuma\u010dio kao jasan dokaz kontinuiteta i prisustva rimskog faktora u banatskoj oblasti. On je identifikovao u Temi\u0161varu prisustvo jednog rimskog logora, a argument koji se nije mogao pobiti su bile te tri cigle. Kao arheolog, Medelec je odbacio tu hipotezu, a zbog tog odbacivanja otvoren mu je dosije za prismotru koji je imao o\u0161tre posledice na njegov li\u010dni \u017eivot i profesionalni razvoj. Otpu\u0161ten je sa mesta direktora, smenjen je do najni\u017eeg stepena, na nivo muzeografa. Zabranilo mu se objavljivanje nau\u010dnih arheolo\u0161kih radova, bio je pra\u0107en i spre\u010den da upi\u0161e doktorat. Direktni efekti su bili katastrofalni. Medelec je neosporna li\u010dnost arheolo\u0161kih istra\u017eivanja sa podru\u010dja Banata, on je formirao arheolo\u0161ku \u0161kolu<\/em>\u201c.<\/p>\n
U periodu od 1945. do 1989. godine arheologija je bila nauka u kojoj je ideologija uticala na akademsku trezvenost. Neutralno istra\u017eivanje je trpelo i mnogi nau\u010dno opravdani zaklju\u010dci su ostali po fiokama.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nau\u010dno istra\u017eivanje u totalitarnom re\u017eimu ili u diktaturi strogo kontroli\u0161e dr\u017eavni aparat. Cenzura je su\u0161tinski element svake strukture ovakvog tipa dr\u017eave, ona i represivni aparat \u010dine njeno jezgro. Komunisti\u010dka dr\u017eava se oslanjala na ideologiju kako bi funkcionisala. Istorijsko znanje je bilo od su\u0161tinskog zna\u010daja i bilo je predmet posebne pa\u017enje Sekuritate, aparata represije u komunisti\u010dkoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131477,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515446","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n