On je najpopularnija li\u010dnost u Rumuniji, njegov ro\u0111endan, 15. januar, dan je rumunske kulture. Na takmi\u010denju Velikani Rumunije\u201c, koje je organizovala javna rumunska televizija 2006. godine, Eminesku je zauzeo 3. mesto. Ve\u0107ina o njemu govori u superlativu, po zasluzi, ali postoji i mit Mihaj Eminesku, kako je svoju knjigu nazvao istori\u010dar Lu\u010dijan Boja. Na \u017ealost, postoji i pacijent Eminesku, a ne samo genijalni pesnik Eminesku. U svom kratkom \u017eivotu, preminuo je u 39. godini, pesnik se borio sa mentalnom bole\u0161\u0107u o \u010dijim se uzrocima i danas vode sporovi u medicinskom svetu, a bio je i pacijent nekoliko sanatorijuma.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Eminesku je \u017eiveo od 1850. do 1889. godine. Ro\u0111en je u Boto\u0161anju, kao sedmo od jedanaestoro dece jednog prikuplja\u010da poreza. Knji\u017eevni debi imao je sa 16 godina, jo\u0161 kao srednjo\u0161kolac. Studirao je prava i filozofiju u Be\u010du i Berlinu, ali studije nije zavr\u0161io. Vrativ\u0161i se sa 24 godine, 1874. godine se nastanio u Ja\u0161iju gde je radio kao bibliotekar, zamenik nastavnika, \u0161kolski revizor i novinar za konzervativan \u010dasopis Timpul\u201c. Istovremeno ima bogatu knji\u017eevnu i novinarsku delatnost koja je, na \u017ealost, prekinuta 1883. godine, u 33. godini \u017eivota, zbog pojave bolesti. Me\u0111u brojnim pesmama koje su imale veliki uticaj na rumunsku kulturu, Eminesku je napisao poemu Svetlono\u0161a\u201c, koja ima 98 strofa, izme\u0111u 1873. i 1883. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010dari knji\u017eevnosti su poku\u0161ali da otkriju uzroke bolesti od koje je Eminesku i koja mu je, na kraju, okon\u010dala \u017eivot. Ve\u0107ina se sla\u017ee da izvori ukazuju na mentalnu bolest, ali u to vreme nije se mogla postaviti jasna dijagnoza. Doktor Oktavijan Buda, profesor na Univerzitetu za Medicinu i Farmaciju Karol Davila\u201c i psihijatar na Institutu za sudsku medicinu Mina Minovi\u0107\u201c u Bukure\u0161tu, bio je deo tima specijalista koji su preispitali slu\u010daj pacijenta Emineskua.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Profesor Irinel Popesku i akademik Eu\u0111en Simion okupili su grupu lekara koji su razgovarali o ovom slu\u010daju. U timu su bili neurolozi i psihijatri. Ja sam sa\u010dinio uvod u ono \u0161to se naziva patografija\u201c, odnosno medicinska biografija i na\u010din na koja odre\u0111ena mentalna bolest mo\u017ee, ali ne mora da ostavi neosporan trag u ne\u010dijoj biografiji. Otuda i pitanje da li mo\u017eemo napraviti vezu izme\u0111u dela i biografije, uzimaju\u0107i ovo u obzir<\/em>\u201c.<\/p>\n
U leto 1883. godine Eminesku je hospitalizovan sa dijagnozom akutne manije\u201c. Ovo je bila prva hospitalizacija, a le\u010dio se i u \u010duvenoj bolnici za nervne bolesti Markuca\u201c. Oktavijan Buda smatra da u ovom trenutku Emineskuu se mo\u017ee postaviti dijagnoza bipolarnosti.<\/p>\n
Postoji dijagnoza koju su neki postavili, ovde mislim na doktora Jona Nikua, on je sedamdesetih godina pro\u0161log veka napisao knjigu Eminesku, somato-psihi\u010dka struktura\u201c. Zatim imamo anatom-patologa, Ovidija Vujua, koji se time bavio. Ja bih pratio najnovija klini\u010dka i dijagnosti\u010dka a\u017euriranja. Mislim da je re\u010d o bipolarnom poreme\u0107aju. Odnosno, bilo je re\u010d o epizodama vrlo neobi\u010dne kreativnosti, sa elementima agitacije, za kojima su sledile epizode depresije, koje imaju odre\u0111enu vrstu pona\u0161anja. Biografski podaci i sve \u0161to se moglo prikupiti o njemu upu\u0107uju na psihi\u010dku nestabilnost. O tome svedo\u010de te hospitalizacije u bolnici Markuca\u201c, a zatim u privatnom sanatorijumu doktora Sucua Karitatjea\u201c u ulici Plantelor, gde je i preminuo. Ovi dokazi ukazuju na postojanje odre\u0111enih aspekata psihijatrijske prirode<\/em>\u201c.<\/p>\n
Doktor Buda je istakao da postoji neuskla\u0111enost izme\u0111u Emineskuove mentalne bolesti i tretmana koji je dobio, ali to se ne mo\u017ee prebaciti onima koji su ga le\u010dili.<\/p>\n
Da li ovo menja genijalnost njegovog dela? Nikako! Naprotiv, rekao bih. Ima ljudi neverovatne, neobi\u010dne kreativnosti. Jedan od aspekata koji \u0107e sigurno ostati veliki problem je \u0161to se veza izme\u0111u Emineskua, kao pacijenta, i lekara koji su ga le\u010dili, naro\u010dito Sucu i ostali, mora posmatrati u zavisnosti od onoga \u0161ta se znalo i \u0161ta se razumelo tada u psihijatriji. Ako u pogledu dijagnoze mo\u017eemo na\u0107i danas neke ekvivalente u obi\u010dnom govoru, dramati\u010dni problem je, po mom mi\u0161ljenju, le\u010denje. Ja smatram da je on zaista bio le\u010den \u017eivom, koji se koristio kao neka vrsta sedativa. Ali tada se nije znalo ta\u010dno koji su aspekti trovanja \u017eivom i mislim da mu je to ogromno oslabilo zdravlje. Tek mnogo kasnije se shvatilo da je upotreba velikih koli\u010dina \u017eive vi\u0161e nego toksi\u010dna i da izaziva neurolo\u0161ka o\u0161te\u0107enja<\/em>\u201c.<\/p>\n
Mihaj Eminesku je, bez sumnje, veliki stvaralac moderne rumunske knji\u017eevnosti. A okolnosti njegove prerane smrti mogu se na\u0107i, na\u017ealost, i u drugim poznatim slu\u010dajevima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" On je najpopularnija li\u010dnost u Rumuniji, njegov ro\u0111endan, 15. januar, dan je rumunske kulture. Na takmi\u010denju Velikani Rumunije\u201c, koje je organizovala javna rumunska televizija 2006. godine, Eminesku je zauzeo 3. mesto. Ve\u0107ina o njemu govori u superlativu, po zasluzi, ali postoji i mit Mihaj Eminesku, kako je svoju knjigu nazvao istori\u010dar Lu\u010dijan Boja. Na \u017ealost, […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515447","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n