Tokom skoro 25 godina koliko je vladao Rumunijom, izme\u0111u 1965. i 1989. godine, Nikolaje \u010cau\u0161esku je praktikovao brutalan, hirovit i netolerantan stil u ispoljavanju svoje li\u010dnosti. Sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta, njegov na\u010din razmi\u0161ljanja je bio katastrofalan, \u0161to je nagla\u0161eno realno\u0161\u0107u \u017eivotnog standarda koji su Rumuni imali, posebno osamdesetih godina pro\u0161log veka. Na\u017ealost, malo njih je imalo hrabrost da mu se suprotstavi, a oni koji su to u\u010dinili bili su ili uklonjeni ili su se povukli. Jedan od \u010cau\u0161eskuovih protivnika bio je i ekonomista Alkesandru Barladeanu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ro\u0111en 1911. godine na jugu Republike Moldavije, tada deo carske Rusije, Barladeanu je postao \u010dlan Komunisti\u010dke partije 1943. godine. Nakon 1944. godine bio je na veoma visokim pozicijama u partijskoj hijerarhiji. Bio je jedan od bliskih saradnika De\u017ea, Staljina Rumunije\u201c, obavljao je ministarske funkcije u vladi i imao je funkcije u zakonodavnoj skup\u0161tini. Nakon De\u017eove smrti 1965. godine, postao je reformista i do\u0161ao je u sukob s Nikolajem \u010cau\u0161eskuom, novim liderom. U leto 1989. godine bio je jedan od 6 potpisnika pisma \u010cau\u0161eskuu u kome se od njega tra\u017ei da zapo\u010dne reforme. Postao je narodni poslanik 1990. godine i ostao je na toj funkciji do 1992. godine, a umro je u 86. godini, 1997. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U intervjuu datom 1995. godine Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije, Barladeanu je podsetio da su se razila\u017eenja sa \u010cau\u0161eskuom javila jo\u0161 tokom Devetog Kongresa 1965. godine, kongresa na kom je \u010cau\u0161esku bio odabran za vo\u0111u partije. Neslaganje je bilo oko ravnote\u017ee izme\u0111u investicija i potro\u0161nje. Postojalo je ovo razila\u017eenje s \u010cau\u0161eskuom u pogledu podele nacionalnog dohotka izme\u0111u fonda potro\u0161nje i fonda akumulacije. O tome je bilo re\u010d u mom govoru. Pokazali smo kako pove\u0107anje udela investicija zna\u010di \u017ertvovanje \u017eivotnog standarda ili da smanjenje investicija zna\u010di odlaganje razvoja. Rekao sam, i tu je do\u0161lo do razdvajanja, da proporcija u kojoj se ta podela vr\u0161i zavisi od politi\u010dke umetnosti ili politi\u010dkog ose\u0107aja. On je uvek tvrdio da je to \u010disto nau\u010dna stvar. To nije bilo nau\u010dno pitanje, to je bila stvar politi\u010dke ume\u0161nosti, politi\u010dkog ose\u0107aja<\/em>\u201c.<\/p>\n
Vreme je produbilo antipatije. Jo\u0161 jedna prilika za izbijanje nesuglasica desila se 1966. godine, kada je u Rumuniji zabranjen abortus: Imao sam nekoliko nesporazuma ili suprotstavljenih stavova o nekim konkretnim pitanjima. Jedno od tih pitanja je bio i abortus. \u010cak i u leto kad je bio izabran, dok je bio na moru, sazvao je sednicu Izvr\u0161nog odbora. Dolazim iz Kostine\u0161tija na ovaj sastanak i on odjednom pokre\u0107e pitanje abortusa. Pobunio sam se. Rekao sam da ovaj problem nije izu\u010davan, da prvo mora da se izu\u010di i da ne donosimo odluku na pre\u010dac. Maurer me je tako\u0111e podr\u017eao, rekav\u0161i da zaista treba da prou\u010dimo to pitanje. Ali \u010cau\u0161esku je imao nervni slom. Rekao je Drug Barladeanu ovim predlogom nastoji da podr\u017ei prostituciju u Rumuniji<\/em>\u201c.<\/p>\n
Drugi razlog neslaganja bio je vezan za veli\u010dinu dvori\u0161ta selja\u010dkih ku\u0107a. Zatim je usledio trenutak kada je Barladeanu odlu\u010dio da se povu\u010de zbog bolesti. Hteo je da smanji ta dvori\u0161ta na 500 metara kvadratnih. Ne se\u0107am se svega, ali uvek je bilo razli\u010ditih gledi\u0161ta koja su produbljivala, bar s moje strane, ose\u0107aj odbacivanja \u010cau\u0161eskua. Sve do trenutka kada smo se 1968. godine sva\u0111ali oko nekog problema i tada sam rekao da vi\u0161e ne prihvatam. Do tad sam nekoliko puta \u017eeleo da odem. Kako sam imao za\u010detak bolesti krvi, profesor u Parizu, poznati hematolog koji me je pregledao, pristao je da mi da potvrdu u kojoj se ka\u017ee da ako nastavim da radim, imam 7 od 10 \u0161ansi da \u0107e to biti fatalno za mene. Dao sam mu tu potvrdu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Dakle, Barladeanuova samomarginilizacija se dogodila 1968. godine, jer kontinuirani sukob nije mogao doneti ni\u0161ta dobro: Ja sam vodio Nau\u010dni Savet, a i ovde sam imao nesuglasice s njim. U jednom trenutku sam mu izneo materijal o tome kako vidim reorganizaciju Saveta i oblasti nauke. I pitao sam ga da li je pro\u010ditao materijal. Njegov odgovor je bio elokventan: Ti \u0107e\u0161 mene u\u010diti \u0161ta je nauka?\u201c Toliko je on razumeo iz mog materijala u kome sam predlagao mere, da ga u\u010dim \u0161ta je nauka! Odlu\u010dio sam se 1968. godine da vi\u0161e ne mogu biti deo njegove politike. Bilo mi je jasno da \u0107e ekonomiju dovesti do katastrofe. Ina\u010de, rekao sam to vi\u0161e njih, nisam krio<\/em>\u201c.<\/p>\n
Za Rumuniju, pobeda \u010cau\u0161eskua nad protivnicima zna\u010dila je re\u017eim ekstremne \u0161tednje. Ovo se zavr\u0161ilo 1989. godine, zajedno sa ostalim re\u017eimima u centralnoj i isto\u010dnoj Evropi.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Tokom skoro 25 godina koliko je vladao Rumunijom, izme\u0111u 1965. i 1989. godine, Nikolaje \u010cau\u0161esku je praktikovao brutalan, hirovit i netolerantan stil u ispoljavanju svoje li\u010dnosti. Sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta, njegov na\u010din razmi\u0161ljanja je bio katastrofalan, \u0161to je nagla\u0161eno realno\u0161\u0107u \u017eivotnog standarda koji su Rumuni imali, posebno osamdesetih godina pro\u0161log veka. Na\u017ealost, malo njih je […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515448","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n