Dana 1. decembra 1918. godine, na kraju Prvog svetskog rata, glasanjem u Alba Juliji u Transilvaniji, teritorija Austrougarske naseljena prete\u017eno Rumunima, ali sa velikim brojem ma\u0111arskog stanovni\u0161tva, u\u0161la je u sastav Kraljevine Rumunije. Rat izme\u0111u Kraljevine Rumunije i Ugarske Sovjetske Republike koji je usledio tokom 1919. godine, a zavr\u0161io se okupacijom Budimpe\u0161te od strane rumunske vojske, potvrdio je akt od 1. decembra. Trijanonskim sporazumom, potpisanim 4. juna 1920. godine, potvr\u0111en je raspad Ugarske. Ugarska je izgubila dve tre\u0107ine teritorije: Slova\u010dku, Transilvaniju, Maramure\u0161, Banat i Hrvatsku, a najve\u0107i deo ove teritorije je u\u0161ao u sastav Rumunije. U skladu sa obavezama datim velikim silama i politikom za\u0161tite nacionalnih manjina koju sprovodi Liga Naroda, Rumunija im je obezbedila prava predvi\u0111ena me\u0111unarodnim ugovorima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U me\u0111uratnom periodu, izme\u0111u 1918. i 1940. godine, rumunsko-ma\u0111arski bilateralni odnosi su bili gotovo smrznuti. Revizionizam koji je promovisala Ma\u0111arska kulminirao je 1940. godine kada su, nakon arbitra\u017ee u Be\u010du 30. avgusta 1940. godine, Nema\u010dka i Italija primorale Rumuniju da Ma\u0111arskoj ustupi severnu Transilvaniju, odnosno oko polovine teritorije pokrajine. Me\u0111utim, saveznici u Drugom svetskom ratu sa Nema\u010dkom, Rumunija i Ma\u0111arska su posmatrale i budu\u0107nost svojih bilateralnih odnosa. Rumunija je 23. avgusta 1944. godine iza\u0161la iz saveza sa Nema\u010dkom i pristupila koaliciji Ujedinjenih nacija, a glavni razlog je bio povratak severne Transilvanije, \u0161to pokazuju i diplomatski dokumenti. Stefano Botoni, profesor na Univerzitetu u Firenci, autor knjige Staljinovo nasle\u0111e u Rumuniji. Autonomna ma\u0111arska oblast 1952-1960\u201c, rekao je na javnoj konferenciji odr\u017eanoj u Rumunskom Ateneumu u Bukure\u0161tu da je Staljin posredovao u rumunsko-ma\u0111arskom sporu oko severne Transilvanije: Staljin je imao ovu ideju jo\u0161 od 1944. godine, da izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske ni jedna ne treba da prednja\u010di. Obe dr\u017eave su se lo\u0161e ponele. Odvijanje rata u obe zemlje je bilo pogre\u0161no, u najmanju ruku, tokom konfrontacije sa Sovjetskim Savezom. Rumunija je imala veliku prednost jer je uspela da iza\u0111e iz rata i da promeni tabor. Situacija se objektivno promenila 23. avgusta. Nije re\u010d o moralnoj zasluzi, ve\u0107 je zasluga politi\u010dkog kapaciteta \u010ditave vode\u0107e rumunske politi\u010dke i vojne klase, koja je razumela situaciju. Re\u010d je o istim vojnim vo\u0111ama koji su masakrirali na Isto\u010dnom frontu i koji su sada disciplinovano prihvatali novi kurs saveza sa Sovjetskim Savezom<\/em>\u201c.<\/p>\n
Na Pariskom mirovnom ugovoru iz februara 1947. godine, Rumunija je imala bar jednu veliku prednost: prekinula je borbu protiv Sovjeta i pridru\u017eila im se u ofanzivi protiv nema\u010dko-ma\u0111arske vojske. Oslobo\u0111ena 25. oktobra 1944. godine od strane rumunske vojske, Severna Transilvanija je, me\u0111utim, ostala pod sovjetskom okupacijom. Rumunskim vlastima je bilo dozvoljeno da se vrate u to podru\u010dje tek nakon \u0161to je kralj Mihaj podlegao sovjetskim ucenama i imenovao Petrua Grozu, bliskog saradnika Moskve, da formira novu vladu pod kontrolom komunista. Ali situacija nije bila ni pribli\u017eno jasnija. Nova rumunska diplomatija ulagala je velike napore kod Sovjetskog Saveza da se zala\u017ee za povratak teritorije, u \u017eestokoj konkurenciji sa ma\u0111arskom.<\/p>\n
Na kraju Drugog svetskog rata, rumunsko-ma\u0111arska granica se vratila na ista obele\u017eja koja su bila postavljena 1920. godine. Ali epopeja o severnoj Transilvaniji se nije zavr\u0161ila. SSSR se slo\u017eio sa argumentima Rumunije, ali je tako\u0111e \u017eeleo da pru\u017ei satisfakciju i ma\u0111arskim komunistima. Tako je u centru Rumunije nastala Autonomna ma\u0111arska oblast koju \u010dine tri \u017eupanije: Kovasna, Hargita i Mure\u0161. Stefano Botoni je detaljno objasnio Staljinovu novu formulu za ga\u0161enje rumunsko-ma\u0111arskog sukoba: Staljin je od 1944-1945 razmi\u0161ljao logikom velike sile i logikom bloka. Na primer, znao je da ako bi Ma\u0111arska bila prinu\u0111ena da prihvati 2-2,5 miliona ljudi iz susednih dr\u017eava, sa socijalne, politi\u010dke i ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta bi eksplodirala. A to bi imalo veoma negativan uticaj na Ma\u0111arsku Komunisti\u010dku Partiju, koju je vodio Matja\u0161 Rako\u0161i. Ma\u0111ari bi rekli da je nesposoban, da je za sve odgovoran, a to \u0161to je bio Jevrejin nije mu i\u0161lo u prilog. Zatim se postavilo pitanje da Rumunija ne bude nagra\u0111ena. Rumunija je morala dobiti Transilvaniju, jer je izgubila Basarabiju i Bukovinu. I dobila je Transilvaniju, ali ne potpuno. Ovde mo\u017eemo videti za\u010detak Autonomne ma\u0111arske oblasti. Ma\u0111arima je re\u010deno: mo\u017eete ostati ovde, ali da se dobro pona\u0161ate. Nema vi\u0161e revizionizma, nema vi\u0161e Hortija, nema vi\u0161e arbitra\u017ee u Be\u010du, nema vi\u0161e vanjske pomo\u0107i, era mati\u010dne dr\u017eave koja vam poma\u017ee je zavr\u0161ena! Rumunima je re\u010deno: znamo kako ste se pona\u0161ali u oba svetska rata i nije bilo dobro. Niste ni\u0161ta uradili za integraciju manjina. \u0160tavi\u0161e. terali ste ih da \u017eive kao gra\u0111ani drugog reda<\/em>\u201c.<\/p>\n
Autonomna ma\u0111arska oblast je funkcionisala do 1956. godine, kada je antikomunisti\u010dka revolucija u Ma\u0111arskoj dovela do gubitka podr\u0161ke iz Moskve. Reformisana 1961. godine, Autonomna ma\u0111arska oblast je ukinuta 1968. godine administrativnom reformom Nikolaja \u010cau\u0161eskua.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dana 1. decembra 1918. godine, na kraju Prvog svetskog rata, glasanjem u Alba Juliji u Transilvaniji, teritorija Austrougarske naseljena prete\u017eno Rumunima, ali sa velikim brojem ma\u0111arskog stanovni\u0161tva, u\u0161la je u sastav Kraljevine Rumunije. Rat izme\u0111u Kraljevine Rumunije i Ugarske Sovjetske Republike koji je usledio tokom 1919. godine, a zavr\u0161io se okupacijom Budimpe\u0161te od strane rumunske […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515450","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n