Najva\u017eniji princ u istoriji Moldavije bio je \u0160tefan Veliki. On je vladao 47 godina, u drugoj polovini 15. veka i po\u010detkom 16. veka, izme\u0111u 1457. i 1504. godine. Ovo je samo po sebi bio uspeh, ne samo po trajanju, u vreme kada su vladavine bile nestabilne, ve\u0107 i kroz administraciju vlasti. \u0160tefan Veliki je umeo pametno da igra izme\u0111u regionalnih sila poput Ma\u0111arske, Poljske i Osmanskog carstva, kojima je, redom, bio i saveznik i protivnik.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski istori\u010dari iz romanti\u010darskog perioda 19. veka stvorili su herojsku sliku \u0160tefana Velikog i jake i napredne Moldavije. Ali \u010dak i u periodu sjajne vladavine, kao \u0161to je to bila vladavina \u0160tefana Velikog, Moldavija je ostala kne\u017eevina na periferiji evropske civilizacije. Iz tada\u0161njih internih i eksternih dokumenata saznajemo da je ona bila marginalna teritorija, sa ljudima bez materijalnih mogu\u0107nosti i sa visokim stepenom nesigurnosti. Istori\u010dar i arheolog Adrijan Andrej Rusu je autor najnovijih knjiga o vladavini \u0160tefana Velikog. Rusu se fokusirao na materijalnu civilizaciju Moldavije u drugoj polovini 15. veka i uklanja preterivanja istori\u010dara romanti\u010dara i arheolo\u0161ke gre\u0161ke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010dar Ovidiju Kristja iz Instituta za istoriju Nikolaje Jorga\u201c rekao je da \u010desto postoje neslaganja izme\u0111u onoga \u0161to nam govore autori dokumenata i istori\u010dari, obja\u0161njavaju\u0107i te\u0161ko\u0107e prilago\u0111avanja jezika i znanja iz pro\u0161losti u sada\u0161njost: Citiram profesora Rusua: srednjovekovna stvarnost nije mogla biti pokrivena re\u010dnicima kanelarijskog jezika. I ovde je Umberto Eko dao veoma dobar primer. Analiziraju\u0107i tekst Marka Pola, Eko je rekao da je Marko Polo govorio o jednorogu jer, prema njegovim saznanjima, ono \u0161to je video, odnosno nosorog, nije moglo da se adekvatno prevede u to vreme. Koriste\u0107i svoje znanje o srednjovekovnim \u017eivotinjama, Polo je govorio o jednorogu umesto o nosorogu. Ista stvar se mo\u017ee desiti kada do\u0111emo u kontakt sa naizgled neobi\u010dnim predmetima \u010diju funkciju ne znamo\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Adrijan Rusu je rekao da je cilj njegovog novog istra\u017eivanja da dana\u0161njem \u010ditaocu predstavi moldavski svet iz veka \u0160tefana Velikog kroz najdetaljnije opise svakodnevnog \u017eivota. To je slu\u010daj i sa rekonstrukcijom rezidencije u kojoj je \u017eiveo \u0160tefan Veliki, \u0161to je do sad nedostajalo: Morao sam da pregledam ponovo sve arheolo\u0161ke i arhitektonske informacije i poka\u017eem da je u zamku iz Su\u010dave \u0160tefan imao kraljevske stanove. Imao je predsoblje sa goti\u010dkim svodom sa veoma lepim klju\u010devima, a vladari Moldavije su imali i kupatilo, kupatilo sa hladnom vodom i kupatilo s toplom vodom. Postojala je i potpuno uobi\u010dajena ba\u0161ta, kao kod svih kne\u017eevskih i kraljevskih dvorova iz okoline. Nije bilo mogu\u0107e da ovi vladari, a posebno \u0160tefan Veliki, koji je imao dugu i stabilnu vladavinu, dobro uspostavljenu u svim oblastima civilizacije, bude li\u0161en ne\u010dega \u0161to je bilo uobi\u010dajeno u njegovo vreme\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Adrijan Rusu je tako\u0111e bio skepti\u010dan u pogledu dinamike privredne aktivnosti Moldavije: Re\u010d je o velikoj trgovini koja se prostire po celoj Moldaviji, od juga ka severu, ali kuda se prevozio samo biber i svila, \u0161to ne pokre\u0107e civilizaciju. Ova trgovina je obogatila samo nekoliko ljudi. Obogatili su se Sasi iz Transilvanije, Bra\u0161ova i Bistrice, koji su prodavali eksere, \u010deki\u0107e, testere, daske, tekstil, sve \u0161to je obi\u010dnom narodu u Moldaviji trebalo. Svi ovi proizvodi su zapravo pokrenuli civilizaciju. Re\u010d je i o zanatlijama koji nisu ostali u Moldaviji. Dolazili su i radili sezonski, ali su radili stalno, jer im je \u0160tefan Veliki ponudio mnogo gradili\u0161ta, garantovao im je pla\u0107anje, te su tako nastala brojna arhitektonska ktitorstva, koja su i stilski bila na nivou\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovim uslovima, kako Adrijan Rusu obja\u0161njava tako dugu vladavinu kao \u0161to je to bila vladavina \u0160tefana Velikog?<\/p>\n
\n
<\/p>\n
O\u010digledno je re\u010d o njegovim li\u010dnim sposobnostima. \u010covek je razumeo svoju epohu i konkurente. Bilo je jasno da su mu svake godine pretili pretendenti koji su mogli ni\u0107i svuda, kao pe\u010durke posle ki\u0161e. Poznavao je svoju zemlju, na\u010din vladanja je nasledio od Sibinjanin Janka. Ako \u017eeli\u0161 da zna\u0161 svoju zemlju, mora\u0161 stalno da se kre\u0107e\u0161, mora narod da te vidi. Nigde nije pisalo, ali se znalo da je povorka vladareva. Bilo je naznaka kako su se vladari predstavljali, a na koje nismo obratili pa\u017enju: kako se ta\u010dno vladar predstavlja svojoj zemlji?\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160tefan Veliki je 2006. godine na takmi\u010denju Veliki Rumuni\u201c izglasan za najve\u0107eg Rumuna koji je ikada postojao. A o vladaru i njegovoj epohi znamo zahvaljuju\u0107i jeziku koji ostaje u pro\u0161losti i koji se uvek mora prilago\u0111avati sada\u0161njosti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Najva\u017eniji princ u istoriji Moldavije bio je \u0160tefan Veliki. On je vladao 47 godina, u drugoj polovini 15. veka i po\u010detkom 16. veka, izme\u0111u 1457. i 1504. godine. Ovo je samo po sebi bio uspeh, ne samo po trajanju, u vreme kada su vladavine bile nestabilne, ve\u0107 i kroz administraciju vlasti. \u0160tefan Veliki je umeo […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515452","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n