Nazvan poslednjim osvaja\u010dem\u201c, kraljem Patagonije\u201c, alhemi\u010darem\u201c, diktatorom\u201c, baronom Ognjene zemlje\u201c, in\u017eenjer istra\u017eiva\u010d Juliju Poper ro\u0111en je u Bukure\u0161tu 15. decembra 1857. godine, a preminuo je 5. juna 1893. godine u Buenos Ajresu u nerazja\u0161njenim okolnostima, sa samo 35 godina. Poha\u0111ao je univerzitet u Francuskoj, na Politehni\u010dkoj \u0161koli i Nacionalnoj \u0161koli za Mostove i Puteve u Parizu i stekao je diplomu rudarskog in\u017eenjera. Osim interesovanja za nauku i tehnologiju, Poper je pokazao i poseban talenat za prou\u010davanje jezika, govore\u0107i sedam stranih jezika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Odmah nakon diplomiranja, mladi in\u017eenjer kre\u0107e u potragu za poslom. Prvi posao pronalazi u Egiptu, na Sueckom kanalu. Nastavio je da putuje po svetu, po Bliskom i Dalekom istoku, do 1881. godine, kada se vratio u Rumuniju. Nakon kratkog boravka u domovini, odlazi ponovo u Aziju, a zatim sti\u017ee na Aljasku, u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i Kanadu. Odlazi na jug, ka Kubi i Meksiku, gde radi kao in\u017eenjer, geograf, kartograf i novinar. Dok je bio u Brazilu 1885. godine, Poper je \u010duo vest o otkri\u0107u zlata u Ognjenoj zemlji i krenuo je za Argentinu, gde je zapo\u010deo svoju patagonsku avanturu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uz podr\u0161ku kompanije za geolo\u0161ka istra\u017eivanja, Poper odlazi u Ognjenu zemlju. Po povratku je izneo ubedljiv izve\u0161taj i 1886. godine je ponovo poslat tamo sa zadatkom da izvr\u0161i opse\u017enije istra\u017eivanje. Sa njim je bio jo\u0161 jedan in\u017eenjer i tim stru\u010dnjaka za rudarstvo i metalurgiju. Nije se prevario, pesak na obali Ognjene zemlje imao je vi\u0161e zlata nego Patagonija. Tim predvo\u0111en Poperom fotografi\u0161e, meri i crta karte. U zaliv San Sebastijan je stigao 1887. godine, gde je izgradio objekte za pranje zlatnog peska i stambene prostore za zaposlene radnike. Kolonija koju je izgradio Poper bi\u0107e opremljena administrativnom zgradom, a formira\u0107e i malu za\u0161titnu grupu avanturista koji sti\u017eu privu\u010deni zlatom. \u010cak uspeva da pro\u0161iri i broj kolonija. Na njegovu nesre\u0107u, kompanija koja ga je finansirala je bankrotirala, te je bio prinu\u0111en da se vrati u Argentinu 1889. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Centar za prou\u010davanje Istorije Jevreja u Rumuniji odao je po\u010dast Juliju Poperu izlo\u017ebom. Kustos Anka Tudoran\u010da predstavila je eksponate sa izlo\u017ebe, a neki dokumenti su do sad bili nepoznati: Pred nama, uve\u0107ani, nalaze se kadrovi iz foto-albuma iz 1886. godine, albuma koji prikazuje istra\u017eivanje u Ognjenoj zemlji. Ovo je u stvari prvi fotografski izve\u0161taj napravljen u Ognjenoj zemlji, ovo je s nau\u010dne, kartografske i geografske ta\u010dke gledi\u0161ta uspeh rudarskog in\u017eenjera Julija Popera. Ove fotografije prati tekst nau\u010dne konferencije koju je odr\u017eao na Argentinskom geografskom institutu 1887. godine. Poper je umro sa 35 godina, a njegova poslednja nau\u010dna inicijativa bila je istra\u017eivanje Antarktika. Na dan kad je umro, dobio je odobrenje za ekspediciju na Antarktik. Poper je prvi Rumun koji je bio na pet kontinenata. Otkrivamo rumunska imena u Argentini. Zahvaljuju\u0107i njemu govorimo o Rio Karmen Silva, Sijera Karmen Silva, Urekja, Lahovariju<\/em>\u201c.<\/p>\n
Poper je 1887. godine pisao Vasileu Akeksandreskuu Urekji, sekretaru Rumunskog geografskog dru\u0161tva, o privla\u010dnostima istra\u017eivanja, ve\u0107im od privla\u010dnosti zlata; citiramo Ne\u0107u vi\u0161e opisivati emocije koje izazivaju avanture i pejza\u017ei tokom putovanja koje nema drugi uzrok osim magnetne igle i ogromnog zvezdanog svoda; grandiozni pejza\u017ei koji se iznenada prikazuju pred putnikovim o\u010dima; orografski, hidrolo\u0161ki i geolo\u0161ki pejza\u017ei; flora i fauna toliko raznolike, da \u010dudesno izbijaju na mestima gde ljudska noga nije kro\u010dila — ali koliko drugih prirodnih fenomena se de\u0161ava na zemlji gde civilizacija \u010dini svoje prve korake\u201c.<\/p>\n
Anka Tudoran\u010da je \u017eelela da naglasi kompleksnu li\u010dnost istra\u017eiva\u010da: Poper je zanimljiva tema u svim svojim aspektima i u jednom trenutku moramo govoriti i o tome \u0161ta je bilo pozitivno, a \u0161ta negativno. Na primer, govori se da je bio plav ili ri\u0111. Zbog stereotipa je predstavljen kao ri\u0111, ali rubio\u201c zna\u010di plavu\u0161an. S obzirom da je poslednjih 10 godina svog \u017eivota govorio i pisao na \u0161panskom besprekorno, moramo i mi da znamo malo \u0161panskog da bismo volje razumeli Rumuna Popera. Ima izvanredna pisma puna patriotizma poslata Rumunskom geografskom dru\u0161tvu, u kojima ponavlja Rumun sam, Rumun sam ro\u0111en, Rumun \u0107u umreti\u201c. Ironija je da nikada nije imao rumunsko dr\u017eavljanstvo, jer je bio u istoj situaciji kao i svi ostali koji su bili deo jevrejske zajednice. Zahvaljuju\u0107i njemu u Ognjenoj zemlji nalazimo nazive na rumunskom, to je bio njegov gest ljubavi prema Rumuniji, a naro\u010dito prema Kraljevskoj Ku\u0107i Rumunije, pokrovitelju Geografskog dru\u0161tva<\/em>\u201c.<\/p>\n
Juliju Poper je prisutan ne samo u istoriji Argentine i u specijalizovanim \u010dlancima, ve\u0107 je inspirisao i autore knji\u017eevnosti, stripova i filmova. Njegovo ime nosi \u010dak i jedan \u010dileanski rok bend.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Nazvan poslednjim osvaja\u010dem\u201c, kraljem Patagonije\u201c, alhemi\u010darem\u201c, diktatorom\u201c, baronom Ognjene zemlje\u201c, in\u017eenjer istra\u017eiva\u010d Juliju Poper ro\u0111en je u Bukure\u0161tu 15. decembra 1857. godine, a preminuo je 5. juna 1893. godine u Buenos Ajresu u nerazja\u0161njenim okolnostima, sa samo 35 godina. Poha\u0111ao je univerzitet u Francuskoj, na Politehni\u010dkoj \u0161koli i Nacionalnoj \u0161koli za Mostove i Puteve u […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131508,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515453","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n