Elizabet Polin Otilija Luiz de Vid ro\u0111ena je 29. decembra 1843. godine u Vojvodstvu Nasau, danas Rajna-Palatinat, u zapadnoj Nema\u010dkoj. Dvadeset \u0161est godina kasnije, 1869. godine, posta\u0107e kraljica Rumunije, isto\u010dnoevropske zemlje koja je bila pod osmanskim uticajem skoro \u010detiri veka, zemlje koja je tra\u017eila svoj put ka modernizaciji. Udata za princa Karola I od Hohencolern-SIgmaringena, tri godine nakon \u0161to je stupio na tron Rumunije 1866. godine, Elizabeta se potpuno poistovetila sa svojom misijom suverena: bila je uz svog mu\u017ea i rumunski narod u svim klju\u010dnim trenucima istorije. Uklju\u010dila se u le\u010denje ranjenih na frontu rata za nezavisnost 1877-1878. godine, osnovala je dru\u0161tvo Kraljica Elizabeta\u201c, koje je postavila temelje dobrotvornog sistema u Rumuniji, podr\u017eala je socijalne programe za pomo\u0107 ugro\u017eenima. Tragovi kralji\u010dinog u\u010de\u0161\u0107a mogu se videti u celoj rumunskoj istoriji u drugoj polovini 19. veka, a istori\u010dari su pisali knjige u kojima su pokazali njenu veli\u010dinu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111utim, kraljica Elizabeta je bila i intelektualka, u pravom smislu te re\u010di. Ne samo da je bila pokrovitelj umetnosti u Rumuniji, ve\u0107 je bila i pisac i prevodilac, pod sna\u017enim uticajem hri\u0161\u0107anske duhovnosti. Pod pseudonimom Karmen Silva napisala je vi\u0161e od 1000 pesama, 90 kratkih pri\u010da sabranih u \u010detiri toma, 30 dramskih dela i \u010detiri romana. Njena dela na rumunski su prevodila velika imena rumunske knji\u017eevnosti, poput Mihaj Eminesku, \u0110or\u0111e Ko\u0161buk, Mite Kremnic, Adrijan Maniju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Njena kulturolo\u0161ka interesovanja i njen na\u010din razmi\u0161ljanja odgovarali su njenom fizi\u010dkom izgledu. Francuski pisac Pjer Loti (1850-1923) ostavio nam je realisti\u010dan opis prve kraljice Rumunije. Citiramo: kraljica je visoka, o\u010di su joj plave i pomalo nesigurne; pa\u017eljivo posmatra o\u010di drugih kako bi im br\u017ee pogodila misli. Fino zakrivljene obrve imaju izuzetnu pokretljivost; \u0161armantna usta su navikla da se osmehuju, otkrivaju\u0107i veoma lepe i bele zube. Ispod ovog sjaja inteligencije, ljubaznosti, iskrenosti kojom do\u010dekuje svoje goste da bi im u\u010dinila do\u010dek prijatnijim, krije se senka duboke skromnosti, naivnog \u010du\u0111enja kada odgovara na Viso\u010danstvo\u201c\u2026 Naizgled zaboravnost svog polo\u017eaja, \u0161to jo\u0161 vi\u0161e isti\u010de blistavost koju ume da kontroli\u0161e\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Poslednja izdanja dela kraljice Elizabete uklju\u010duju dva zapisa koja su ostala do sad neobjavljena. Re\u010d je o prepisci sa suprugom Karolom I, u dva toma, pod naslovom S ne\u017enom ljubavi, Elizabeta\u2026 Uvek veran, Karol<\/em> i knjizi misli i eseja, pod naslovom Re\u010di du\u0161e<\/em>. Knji\u017eevnica Tatjana Nikulesku komentarisala je knjigu Re\u010di du\u0161e<\/em> i istakla je duhovnu dubinu kraljice, koja prevazilazi sliku o Elizabeti koju je do tad imala: Pre nego \u0161to sam pro\u010ditala dva toma, imala sam prili\u010dno stati\u010dnu sliku kraljice Elizabete, sliku kraljice-ukrasa, kako to vidimo u filmovima ili popularnim biografijama. Tek mi je prepiska otkrila jednu izuzetnu \u017eenu, veoma \u017eivu i suptilnu u svemu \u0161to je pisala. Prepiska, kao i Re\u010di du\u0161e su trenuci li\u010dnog razmi\u0161ljanja. Ovo je knjiga istorije, ovo je predstavljanje na\u010dina razmi\u0161ljanja kraljice Elizabete, ali je i knjiga molitvi, knjiga teolo\u0161kih misli ili duhovni dnevnik. Verovatno sve ovo zajedno. Nalazimo tu kraljicu koja je ve\u0107 krajem 19. veka imala tako jaku i \u017eivu hri\u0161\u0107ansku duhovnost, u svetu svakojakih kolebanja, raznih pitanja u pogledu hri\u0161\u0107anske teologije i hri\u0161\u0107anske misli<\/em>\u201c.<\/p>\n
Knji\u017eevnica Tanja Radu pokazala je kako je formativno versko obrazovanje kraljice Elizabete pomoglo da bude tako dobra osoba i da je drugi toliko cene: Pred nama je isceliteljska knjiga, zbog dimenzije njene autenti\u010dnosti. Kraljica Elizabeta je veoma podigla lestvicu duhovnog iskustva postojanja, \u017eivota, naro\u010dito jer je re\u010d o poziciji vo\u0111e u zemlji koja je jo\u0161 uvek bila u procesu formiranja. Kralj Karol I odigrao je ovu ulogu na izuzetan na\u010din, a sada detaljnije saznajemo koja je bila uloga kraljice Elizabete. Princeza Elizabeta je bila izuzetno pa\u017eljivo obrazovana i daleko iznad proseka uobi\u010dajenog u plemi\u0107kim dvorovima tog vremena. Primer kori\u0161\u0107enih metoda je da je \u010dasove veronauke imala sa svojom majkom i da su se ti \u010dasovi odr\u017eavali svakog dana u 6 ujutro. Ova naizgled stroga i ugnjetavaju\u0107a disciplina je na kraju stvorila jedno izuzetno osetljivo i izuzetno ljubazno bi\u0107e koje zadr\u017eava autoritet duhovnog vodi\u010da i njime se rukovodi<\/em>\u201c.<\/p>\n
Kraljica-knji\u017eevnica Elizabeta je do kraja \u017eivela u skladu sa zahtevima svog vremena. Uz kralja Karola I ostala je 45 godina, do njegove smrti 1914. godine. Kraljica Elizabeta je preminula 18. februara 1916. godine, u 72. godini.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Elizabet Polin Otilija Luiz de Vid ro\u0111ena je 29. decembra 1843. godine u Vojvodstvu Nasau, danas Rajna-Palatinat, u zapadnoj Nema\u010dkoj. Dvadeset \u0161est godina kasnije, 1869. godine, posta\u0107e kraljica Rumunije, isto\u010dnoevropske zemlje koja je bila pod osmanskim uticajem skoro \u010detiri veka, zemlje koja je tra\u017eila svoj put ka modernizaciji. Udata za princa Karola I od Hohencolern-SIgmaringena, […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":281677,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515454","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n