Krajem Prvog svetskog rata, Kraljevina Rumunija je bila ujedinjena sa pokrajinama naseljenim Rumunima iz carske Rusije i Austrougarske i nastala je Velika Rumunija. Nova politi\u010dka konstrukcija stvorila je sna\u017enu emulaciju kroz koju su svi gra\u0111ani \u017eeleli da doprinesu demokratiji i prosperitetu. Prisutna je bila i verska obnova, evangelisti\u010dki duhovni pokreti su se aktivno manifestovali unutar dru\u0161tva. I unutar pravoslavlja, ve\u0107inske konfesije, osetile su se nove tendencije. Jedna od ovih tendencija je bila i Vojska Gospodnja, koja se pojavila 1923. godine na inicijativu pravoslavnog sve\u0161tenika Josifa Trife.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ro\u0111en 1888. godine u okrugu Turda, u dana\u0161njoj severozapadnoj Rumuniji, Trifa je studirao pravoslavnu teologiju u Sibinju i postao je sve\u0161tenik. Aktivan je u \u0161tampi i u odbrani dru\u0161tvenih interesa Moca, stanovnika planine Apusenj. Posle Prvog svetskog rata, pod uticajem multikonfecionalne klime Transilvanije i pokreta duhovne obnove, Trifa zami\u0161lja pokret duhovne obnove unutar Rumunske Pravoslavne Crkve, koju je nazvao Vojska Gospodnja. Ovaj pokret je imao za cilj da prevazi\u0111e netrpeljivost i formalizam koji su do tad dominirali u pravoslavlju i da se otvori savremenim uticajima tog vremena.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sve\u0161tenik Zosim Oan\u010da iz Sibinja poznavao je pokret Vojske Gospodnje jo\u0161 kao student, tridesetih godina dvadesetog veka. U intervjuu za Centar za usmenu istoriju Rumunske Radiodifuzije, 2001. godine on je rekao da ne postoji razlika u doktrini izme\u0111u onih koji su bili naklonjeni Vojsci Gospodnjoj i onih koji su bili ravnodu\u0161ni: Vojska Gospodnja je religiozni pokret unutar Crkve. Neki popovi nisu bili privu\u010deni, niko ih nije terao. Bilo je parohija gde su postojale grupe Vojske Gospodnje, bilo da su se sve\u0161tenici slagali ili ne, nisu im pomagali, odnosno niko nije terao ni sve\u0161tenike ni narod. Ljudi su sami odlu\u010divali; sa pesmama o hri\u0161\u0107anskom \u017eivotu. Ovde imam svoje knjige koje su kao svaka propoved, nema razlike<\/em>\u201c.<\/p>\n
Posle vi\u0161e od 10 godina sumnji\u010davosti, osniva\u010d Vojske Gospodnje bio je izop\u0161ten 1936. godine, nakon crkvenog procesa. A dve godine kasnije Josif Trifa umire od sr\u010danog udara. Njegovi sledbenici \u010desto dolaze u sukobu sa crkvenim vlastima i pravoslavnim vernicima, a pokret zna\u010dajno gubi uticaj. Ali Vojska Gospodnja nastavlja da postoji. Nakon rata, mnogi sledbenici su oti\u0161li na Zapad i pridru\u017eili se drugim neoprotestantskim crkvama.<\/p>\n
Madlen Hodoroaba bila je supruga evangelisti\u010dkog pastora Jeremije Hodoroabe, koji je oti\u0161ao u Francusku 1940. godine, kada su Sovjeti okupirali severnu Bukovinu. Ona se 2000. godine prise\u0107a atmosfere napetosti u kojoj je \u017eivela porodica njenog mu\u017ea: Jeremija, deseto dete u porodici, pro\u017eiveo je te\u0161ku mladost zbog \u010dinjenice da je zvani\u010dna dr\u017eavna crkva, odnosno pravoslavna crkva, progonila rumunske evangeliste, koji su se tada razvijali. Vi\u0161e puta je video svog oca pretu\u010denog i povre\u0111enog. Ovo gorko se\u0107anje nije ga nikad napustilo, pa su mu kasniji susreti sa pravoslavnim vernicima uvek bili neugodni. Ali Bog je u\u010dinio tako da Jeremija, koji je bio veliki vernik, kada je kasnije mogao da sretne nekoliko pravoslavnih vernika, \u010dak i mnoge sve\u0161tenike, bude veoma zadovoljan i da mu to pri\u010dini mnogo radosti<\/em>\u201c.<\/p>\n
U Francuskoj, bra\u010dni par Hodoaba se bavio misionarskim poslom i u Rumunskoj evangelisti\u010dkoj crkvi i na radio stanici Glas hri\u0161\u0107anskog vodi\u010da\u201c iz Monte Karla: Osnovali smo baptisti\u010dku crkvu na nema\u010dkom jeziku u Strazburu, u kojoj smo bili pastori do 1959. godine. U Parizu je jo\u0161 1925. godine postojala mala rumunska baptisti\u010dka crkva bez pastora, koja nas je pozvala. Pastor Jeremija Hodoroaba je bio jedini pastor na rumunskom jeziku u zapadnoj Evropi. Godine 1961. saznao je za nas direktor France World u Monte Kralu, koji je rekao da je radio mnogo va\u017eniji od male crkve. Tako smo po\u010deli na\u0161u emisiju 1961. godine, ali nismo mogli napustiti crkvu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Crkva i mikrofon su bili podr\u0161ka proganjanima, a Madlen i Jeremija Hodoroaba su \u010dinili sve \u0161to su mogle da im olak\u0161aju patnju: Mnogi od njih koji su bili mnogo proganjani tada na\u0161li su mesto naro\u010dito u baptisti\u010dkim crkvama. Te crkve su bile njihov dom. Kad smo ve\u0107 kod toga, moj suprug je kasnije napravio pesmaricu koju su tra\u017eili svi slu\u0161aoci koji su rekli da nemaju note za pevanje. Napisao je knjigu sa notnim zapisima sa polovinom pesma jednog Vojnika Gospodnjeg, veoma poznatog u Rumuniji, koji se zvao Nikolaje Moldovjanu. On je bio peva\u010d iz Sibinja koji je komponovao mnogo veoma lepih pesama sa rumunskim karakterom<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ali sada\u0161njost je na\u0161la mo\u0107 da ispravi gre\u0161ke iz pro\u0161losti. Sinod Rumunske Pravoslavne Crkve je 28. septembra 1990. godine odlu\u010dio da ukine izop\u0161tenje sve\u0161tenika Josifa Trife, osniva\u010da pokreta Vojska Gospodnja. Danas je pokret blizak Rumunskoj Pravoslavnoj Crkvi i nastavlja tradiciju svog osniva\u010da.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Krajem Prvog svetskog rata, Kraljevina Rumunija je bila ujedinjena sa pokrajinama naseljenim Rumunima iz carske Rusije i Austrougarske i nastala je Velika Rumunija. Nova politi\u010dka konstrukcija stvorila je sna\u017enu emulaciju kroz koju su svi gra\u0111ani \u017eeleli da doprinesu demokratiji i prosperitetu. Prisutna je bila i verska obnova, evangelisti\u010dki duhovni pokreti su se aktivno manifestovali unutar […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515455","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n