Utopijsko razmi\u0161ljanje je ne\u0161to \u0161to je deo ljudskog bi\u0107a i ljudi su oduvek tra\u017eili da budu i deo sveta, i van njega. Ljudi veruju da je dru\u0161tvo ne\u0161to dobro, ali u isto vreme veruju da je i lo\u0161e, da donosi nesre\u0107u. Stoga je zatvoren prostor koji \u0107e \u0161titi pojedinca od zla spoljnog sveta, pojedinca i njegovih najmilijih, \u010desto deo stvarala\u0161tva pisaca, filozofa, socijalnih mislilaca i \u010dak i jednostavnih ljudi, u manje razra\u0111enim oblicima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U rumunskoj kulturi takav prostor je Ada Kaleh. Dovoljno dugo postoji da bude deo usmenog predanja i da opipljivom istorijom kroz pisane izvore, Ada Kaleh nije bila utopija. Me\u0111utim, to je postala nakon \u0161to je nestala u Dunavu 1970. godine, nakon \u0161to je hidrocentrala \u0110erdap I pu\u0161tena u rad. Izuzetno ambiciozan projekat Rumunije i Jugoslavije, centrala \u0110erdap je tra\u017eila ne samo velike finansijske napore, ve\u0107 i izme\u0161tanje stanovni\u0161tva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ada Kaleh se nalazila na granici dva sveta i dve dr\u017eave, na granici izme\u0111u Osmanskog carstva i Austrijskog carstva. Bila je carinska ta\u010dka, a kontrolu nad njom su osporavala dva carstva. Na ostrvu je izgra\u0111ena i tvr\u0111ava koja mu je i dala ime: Ada Kaleh, \u0161to zna\u010di tvr\u0111ava na ostrvu\u201c. Danas je za ve\u0107inu ljudi nestala legenda, ali i izgubljeni raj, ako pustimo ma\u0161ti na volju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111utim, postoje ljudi koji se se\u0107aju ostrva, a jedan od njih je Turhan Seme\u0161, predsednik Turske Demokratske Zajednice u Rumuniji, odsek iz Bukure\u0161ta, od kog smo saznali ko je \u017eiveo na ostrvu usred velike reke: Kako svaka pri\u010da po\u010dinje, bilo jednom ostrvo Ada Kaleh. To je bilo ostrvo koje se nalazilo nizvodno od grada Or\u0161ova i uzvodno od grada Turnu Severin, negde na sredini Dunava, na mestu brane \u0110erdapa. Tamo je \u017eivela mala zajednica gde su u dobrim odnosima \u017eivele sve etni\u010dke grupe sa tog ostrva, ali ne u velikom broju. Ve\u0107ina stanovnika su bili Turci. Moja se\u0107anja su iz detinjstva, se\u0107anja i informacije o postojanju ostrva, o navikama, obi\u010dajima, problemima, na\u0161im brigama koje su postojale i o \u017eivotu na ostrvu. Bilo je i lepih stvari, naro\u010dito tokom leta, kad smo imali posetioce<\/em>\u201c.<\/p>\n
Pervin Halimoglu \u017eivi u Istanbulu i ona se rodila i \u017eivela u raju Ade Kaleh. Ja\u010dina njenih se\u0107anja je udvostru\u010dena nostalgijom za predivnim mestom, kako opisuju oni koji su tamo bili i kako se vidi na sa\u010duvanim slikama: Te\u0161ko je pri\u010dati o Adi Kaleh. Ko ne\u0161to nije video, nije okusio, ne zna kako je. Mi smo \u017eiveli, rodili smo se tamo, ja sam imala 18 godina kad sam napustila ostrvo. Ali moji snovi su ostali tamo, ne sanjam drugde. Imala sam lepo detinjstvo, detnjistvo kako malo ko ima<\/em>\u201c.<\/p>\n
Se\u0107anja Turhana Seme\u0161a postaju jo\u0161 realnija kad se javi misterija. Jer svako utopijsko mesto mora biti misteriozno: Kao dete, \u010detvrtak, zajedno sa jo\u0161 dva druga, \u017eeleli smo da idemo gde su nam roditelji govorili da nemamo \u0161ta da tra\u017eimo, da su zabranjena. Svako dete radi upravo suprotno od onoga \u0161to mu se ka\u017ee. Na sredini ostrva, u sred odbrambenih \u0161an\u010deva, postojalo je utvr\u0111enje u obliku krsta, a u sredini je bio pristup podzemnom delu. Koliko je utvr\u0111enje bilo visoko nad zemljom, toliko je bilo i pod zemljom. U\u0161li smo u galerije sa sve\u0107ama i lampama i otkrili smo ulaz ka \u010detiri tunela. Jedan tunel je imao izlaz na jug, drugi na sever i bio je zatvoren zbog naslaga aluvijuma. Postojala su jo\u0161 dva tunela koja su i\u0161la ispod Dunava, jedan ka rumunskoj obali, drugi ka srpskoj. U\u0161li smo veoma malo u galeriju koja je i\u0161la ju\u017eno, ali smo bili radoznali da vidim ako mo\u017eemo i\u0107i ispod Dunava do jugoslovenske obale. I\u0161li smo i u jednom trenutku smo nai\u0161li na vodu, ali smo nastavili da hodamo dok nam voda nije do\u0161la do struka. Vratili smo se nazad i saznali smo od roditelja da se taj tunel uru\u0161io kad je Dunav imao mali vodostaj. Neki brod je pro\u0161ao tuda i sru\u0161io je gornji deo tunela, te je tunel bio poplavljen<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ostrva i utvr\u0111enje su izolovani prostori koje ljudi naj\u010de\u0161\u0107e zami\u0161ljaju kao mesta sre\u0107e i mira. A nikada vi\u0161e ne\u0107emo i\u0107i na Adu Kaleh, da saznamo da li je to istina.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Utopijsko razmi\u0161ljanje je ne\u0161to \u0161to je deo ljudskog bi\u0107a i ljudi su oduvek tra\u017eili da budu i deo sveta, i van njega. Ljudi veruju da je dru\u0161tvo ne\u0161to dobro, ali u isto vreme veruju da je i lo\u0161e, da donosi nesre\u0107u. Stoga je zatvoren prostor koji \u0107e \u0161titi pojedinca od zla spoljnog sveta, pojedinca i […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515456","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n