U 20. veku u potpunosti su se manifestovala dva tipa totalitarizma, fa\u0161izam i komunizam. Bio je to vek u kome je liberalna demokratija do\u017eivela najgore krize, a totalitarizam je bio taj koji je uspeo da ubedi mnoge ljude da je bolje re\u0161enje od demokratije. I u Rumuniji je totalitarizam zahvatio narod. Fa\u0161izam je manipulisao idejama i naro\u010dito ose\u0107anjima, grubo ih pojednostavljuju\u0107i i pretvaraju\u0107i ih u oru\u0111e za ubijanje. Pokret legionara i njihova partija Gvozdena Garda bili su najradikalniji fa\u0161isti\u010dki izrazi ekstremno desni\u010darske totalitarne misli. Ali pre nego \u0161to su legionari postali poznati, njihov temelj je postavilo Bratstvo po Krstu, organizacija koja je pokrenula one koji su imali fa\u0161isti\u010dke ideje. Pojaviv\u0161i se 1923. godine kao organizacije nacionalisti\u010dke omladine na inicijativu Kornelija Zelje Kodrjanua, budu\u0107eg vo\u0111e Gvozdene garde, Bratstva po krstu su privukla i obu\u010dila nove \u010dlanove.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Centar za usmenu istoriju Rumunske Radiodifuzije je tokom proteklih decenija snimio intervjue sa biv\u0161im \u010dlanovima Bratstva po Krstu. Godine 1997. Aleksandru Banesku iz Kampulung Moldovenesk se prise\u0107ao kako su tekli sastanci Bratstva po Krstu u njegovom gradu: Legijska orijentacija nas je sve pobratimila. Bilo je trenutaka molitve, bilo je, kao i u Bratstvu po Krstu, minut prijateljstva\u201c kroz koji smo jedni druge vaspitavali. Iskreno smo delili svoje mane, preduzimali smo mere da sami sebe ispravimo, ispravljali smo jedni druge i \u010dak smo sami sebe ka\u017enjavali kad je bilo potrebno da od \u010doveka napravimo li\u010dnost. Radili smo ve\u017ebe za o\u010deli\u010davanje tela, imali smo logorske no\u0107i sa Bratstvima po Krstu u Rarau, u Moara Drakuluj i na drugim mestima, gde je dolazilo jako mnogo njih iz cele Moldavije. Tu smo se sastajali, pevali i pri\u010dali pri\u010de o na\u0161oj naciji, na\u0161oj zemlji, na\u0161oj istoriji<\/em>\u201c.<\/p>\n
Mir\u010da Dumitresku iz Bukure\u0161ta 1999. godine je pri\u010dao kako se pridru\u017eio Bratstvu po Krstu sa samo 13 godina: Zbli\u017eio sam se po onome \u0161to sam \u010ditao i u razgovoru sa kolegama iz razreda. \u0160ta sam \u010ditao? Za legionare, knjigu koju je napisao Korneliju Kodrjanu, pro\u010ditao sam Bratstvo po Krstu koju je napisao George Istrate, organizator Bratstva po Krstu, Generacijsko ube\u0111enje koju je napisao Jon Moca, Iz sveta legionara, druge knjige legionara. Gde sam ih nalazio? Postojala je grupa ljudi u Bufti koji su se time bavili. Jednog od njih su upucali policajci Karola III 1939. godine. Poznavao sam i njega i njegovog oca. Drugi su bili neki doktori ekonomije, bra\u0107a Stan. I sa njima sam razgovarao, preko mog oca, preko o\u010devih prijatelja<\/em>\u201c.<\/p>\n
\u0160ta se o\u010dekivalo od mladih \u010dlanova? Pona\u0161anje novog tipa \u010doveka, \u010doveka budu\u0107nosti, kako ka\u017ee Dumitresku: \u0160ta je trebalo da postanemo? Pre svega, re\u010deno nam je da nismo dovoljno hri\u0161\u0107ani. Svaki dan, \u010detrdeseti deo vremena, \u0161to je 36 minuta, porali smo da posvetimo vreme svom odnosu sa Bogom. To je zna\u010dilo \u010ditanje Novog zaveta, zna\u010dilo je mentalnu proveru \u0161ta smo radili tokom dana da vidimo gde i kako i da li smo ne\u0161to pogre\u0161ili, da li smo zgre\u0161ili. Nakon toga nam je re\u010deno da odnos sa Bogom bez odnosa sa \u010dovekom pored tebe ne postoji. Tako\u0111e \u010detrdeseti deo smo morali da poma\u017eemo drugima. To je zna\u010dilo da ako sam na primer pojeo sladoled koji ko\u0161ta recimo 40 leja, odvajao bih 1 lej za one kojima bi taj novac bio potreban. To smo radili. I bili smo kontrolisani. Izme\u0111u ostalog, ova mala aktivnost s vremenom i novcem, morala je da bude spomenuta na par\u010detu papira, u maloj svesci koju smo zvali Moja sveska<\/em>\u201c.<\/p>\n
Sna\u017eno hri\u0161\u010dansko obrazovanje nije privla\u010dilo samo one koji su bili \u017eeljni tra\u017eenja novog eti\u010dkog identiteta, ve\u0107 je zna\u010dilo i selekciju iz koje \u0107e nastati budu\u0107a elita. Sve\u0161tenik Ilije Cinta je 1994. godine detaljno opisao kako su birani \u010dlanovi Bratstva po Krstu: Po pravilu smo regrutovali najbolje u\u010denike sa primernim pona\u0161anjem. One koji su bili ponavlja\u010di nikada nisam regrutovali. Progon 1938-1939 godine nam je proredio redove, jer su nas tra\u017eili ovi iz Bezbednosti, ali smo to pre\u017eiveli. \u010cetrdesetih godina, kada je pokret jedno vreme bio legalizovan, pod Antoneskuom, bio sam \u0161ef Bratstva po Krstu\u201c u Bogosloviji Nifon u Bukure\u0161tu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ali protok vremena ne dozvoljava da se ideje zamrznu, vreme sve menja. Nakon zavr\u0161etka perioda fa\u0161izma, 1945. godine, u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi pojavljuje se drugo lice totalitarizma — komunizam. A iz redova Bratstva po Krstu, oni koji nisu zavr\u0161ili u zatvoru, rodio se i deo antikomunisti\u010dkog pokreta otpora.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U 20. veku u potpunosti su se manifestovala dva tipa totalitarizma, fa\u0161izam i komunizam. Bio je to vek u kome je liberalna demokratija do\u017eivela najgore krize, a totalitarizam je bio taj koji je uspeo da ubedi mnoge ljude da je bolje re\u0161enje od demokratije. I u Rumuniji je totalitarizam zahvatio narod. Fa\u0161izam je manipulisao idejama […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515457","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n