U Bukure\u0161tu, 21. septembra 1939. godine, u blizini mosta Eroilor, legionarski vod sastavljen od osam \u010dlanova blokirao je automobil premijera Armanda Kalineskua. Napada\u010di su potom upucali njegovog telohranitelja, a zatim i premijera, sa 21. metkom, od kojih tri su bila u glavu. Akcija je bila osveta Gvozdene garde, nakon \u0161to je Kalinesku progla\u0161en odgovornim za smrt njihovog vo\u0111e Kornelija Zelje Kodrjanua u novembru 1938. godine. Nakon atentata, grupacija je stigla u sedi\u0161te Rumunskog Dru\u0161tva Radiodifuzije, koje se nalazilo nedaleko od mesta zlo\u010dina. Legionari su nasilno u\u0161li u Radio s namerom da objave premijerovu smrt.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U arhivi Radija Rumunije nalazi se vredan zvu\u010dni dokument, intervju sa Vasileom Joneskuom, jednim od \u0161efova Rumunske Radiodifuzije u periodu od 1935. do 1945. godine, koji je bio o\u010devidac dolaska legionara na Radio. Napravljen 1974. godine, intervju prepri\u010dava dolazak Kalineskuovih ubica u zgradu Radija: U 14.30 \u010dasova 21. septembra 1939. godine, u svojstvu tada\u0161njeg zamenika generalnog direktora Dru\u0161tva, nalazio sam se u prostorijama Dru\u0161tva, u svojoj kancelariji, koja se nalazila na prvom spratu zgrade, ispred desne kapije. Re\u0161avao sam teku\u0107e probleme i kao i uvek imao sam pored sebe radio aparat i pratio tok radio programa. Radio vesti su se zavr\u0161ile i orkestar radija je pod dirigentskom palicom virtuznog violiniste i dirigenta Konstantina Bobeskua izvodio odlomke iz operete<\/em>\u201c.<\/p>\n
Dolazak legionara je bio nasilan, s namerom da zastra\u0161i, ali se zaposleni nisu upla\u0161ili. Odjednom su mi pa\u017enju privukla dva pucnja sa kapije, sa ulaza u Dru\u0161tvo. Jurim ka prozoru koji je bio otvoren i obra\u0107aju\u0107i se onima koji su bili tamo, tra\u017eio sam poja\u0161njenje. Dobio sam kratak odgovor: Legionari napadaju!\u201c Orkestar je i dalje nastavljao svoj program i dok sam krenuo prema vratima \u010dujem sumnjivu buku u emisiji. Zatim, u ti\u0161ini koja je nastala prestankom orkestarske muzike, zavikao je jedan nepoznat, skoro pe\u0107inski glas: Premijer Armand Kalinesku je\u2026\u201c Nije stigao da zavr\u0161i re\u010denicu jer sam pritiskom na sigurnosno dugme proizveo kratak spoj na mikrofonu i istovremeno uklju\u010dio sirenu za alarm. Ovo je bilo postavljeno kao mera predostro\u017enosti za ovakve situacije<\/em>\u201c.<\/p>\n
Drugi svetski rat je tek bio po\u010deo i rumunsko dru\u0161tvo je bilo u pripremama. U tom smislu, javne institucije su bile militarizovane, a direktor radio-difuzije je postajao i vojni komandant. Uznemiren onim \u0161to se desilo i \u017eele\u0107i da spre\u010dim druge doga\u0111aje, str\u010dao sam sa sprata i stigav\u0161i u hol studija povikao sam: Stra\u017ea, slu\u0161aj moja nare\u0111enja!\u201c Nakon toga sam naredio da postave aparat za odbranu. Po\u010deo sam da se penjem uz stepenice, da bih u\u0161ao u studio u kom je ra\u0111en prenos i gde su se krili legionari. Imao sam u rukama nao\u010dare, kako sam iza\u0161ao iz kancelarije. Pratio me je stra\u017ear, \u0161ofer Ko\u0161\u010dug Teodor koji je na brzinu uzeo pi\u0161tolj sa stalka i Kr\u0161maru Vasile, koji je tako\u0111e bio naoru\u017ean<\/em>\u201c.<\/p>\n
Tako su Jonesku i njegove kolege bili prvi koji su intervenisali da imobili\u0161u legionare. Nisam stigao do poslednje stepenice, a vrata studija su se \u0161irom otvorila, ispred mene su se pojavili legionari atentatori na premijera Armanda Kalineskua, potpuno ra\u0161\u010dupani, dezorjentisani i nasilni. I dalje se kontroli\u0161u\u0107i, viknuo sam iz sveg glasa: Ruke gore ili pucam!\u201c A iza mene pratioci su nani\u0161anili ubice. Nisam stigao da ponovim uzvik, a legionar Miti Dumitresku, koji je bio ispred legionara i izgleda im je bio \u0161ef, bacio je svoj pi\u0161tolj, a za njim je i ostalih sedam sledilo njegov primer, di\u017eu\u0107i ruke u vazduh<\/em>\u201c.<\/p>\n
Kada je grupa uljeza bila onesposobljena, Jonesku i njegovi pratioci su obezbedili ostatak zgrade. Onseposobio sam ih uz pomo\u0107 stra\u017eara Dru\u0161tva i telefonski sam obavestio Prefekturu prestoni\u010dke policije o tome \u0161ta se desilo u sedi\u0161tu Dru\u0161tva. Odmah sam oti\u0161ao u studiju gde sam zatekao u\u017easnuti orkestar, a dirigent Konstantin Bobesku, sle\u0111en s palicom u rukama, nije mogao ni re\u010d da izusti. Pijanistkinja, gospo\u0111a Vojku, skrenula mi je pa\u017enju da su ubice postavile ne\u0161to u ni\u0161u iza jednih vrata studija, ni\u0161u koja je slu\u017eila za najave \u010dlanova orkestra. Pomeriv\u0161i vrata u stranu, ne malo mi je bilo iznena\u0111enje kad sam video bombu te\u0161ku kilogram napunjenu ekrazitom vojnog tipa. Bomba je imala fitilj Bikford od 30-40 cm koji je goreo. Prva briga mi je bila da ovu bombu imobili\u0161em, te sam zgrabio fitilj i zgazio ga nogom<\/em>\u201c.<\/p>\n
Posledice su bile izuzetno te\u0161ke za legionare. Kalineskuove ubice su odmah pogubljene, a istorija Rumunije zabele\u017eila je jo\u0161 jednu krvavu epizodu uni\u0161tenja demokratije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Bukure\u0161tu, 21. septembra 1939. godine, u blizini mosta Eroilor, legionarski vod sastavljen od osam \u010dlanova blokirao je automobil premijera Armanda Kalineskua. Napada\u010di su potom upucali njegovog telohranitelja, a zatim i premijera, sa 21. metkom, od kojih tri su bila u glavu. Akcija je bila osveta Gvozdene garde, nakon \u0161to je Kalinesku progla\u0161en odgovornim za […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515458","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n