Istrate Mi\u010desku, univerzitetski profesor i politi\u010dar, bio je poznati pravnik u me\u0111uratnoj Rumuniji. Ro\u0111en 1881. godine u gradu Ploje\u0161ti, 60 kilometara severno od Bukure\u0161ta, Mi\u010desku je bio potomak plemi\u0107ke porodice iz \u017eupanije Ar\u0111e\u0161, koja se javlja u dokumentima jo\u0161 u 16. veku. Poha\u0111ao je pravo u Parizu i tamo je stekao doktorat pravnih nauka 1906. godine. Bio je advokat u komorama \u017eupanija Ar\u0111e\u0161 i Ilfov, a uporedo je bio i profesor gra\u0111anskog prava i filozofije prava na Univerzitetu u Bukure\u0161tu. Svojim predavanjima impresionirao je brojne generacije studenata, i \u010desto je bio idealizovan. Mi\u010desku je bio i poznat i po svojim su\u0111enjima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije intervjuisao je politi\u010dkog zatvorenika Aurela Obre\u017eu 2000. godine. On je govorio o Mi\u010deskuovoj slavi, za koga je \u010duo pedesetih godina pro\u0161log veka od jednog zatvorenika. Bila je to slava zasnovana na mnogo cinizma, jedna od karakteristika advokata, kako ih javnost \u010desto do\u017eivljava.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bio sam u \u0107eliji sa Mi\u010deskuovim sekretarom, Horijom Kosmovi\u0107em, izuzetno pametnim momkom, koji nam je ispri\u010dao kako je Istrate Mi\u010desku pobe\u0111ivao na su\u0111enjima. Pri\u010dao nam je o jednom su\u0111enju u Engleskoj, gde je jedan lord ubio suprugu. Lorda se raspitivao za velikog advokata i saznao je da u Rumuniji postoji jedan, Istrate Mi\u010desku. Anga\u017eovao ga je, i rekao je Mi\u010deskuu o \u010demu se radi: ubio je \u017eenu, nije vi\u0161e mogao da je trpi. Udario ju je ne\u010dim u glavu i umrla je. I Mi\u010desku ide na su\u0111enje. Puno sveta, porotnici\u2026 Gospodine predsedni\u010de, \u010dasni Sude, gospodine sudijo i tako dalje\u201c po\u010dinje Mi\u010desku i staje. Ajde, gospodine, po\u010dnite\u201c ka\u017ee mu sudija. Gospodine predsedni\u010de, \u010dasni sude, \u010dasni sudijo\u2026\u201c i opet stane. Ajde, gospodine, po\u010dni ve\u0107 jednom!\u201c sudija gubi strpljenje. Pa vidite, gospodine sudijo, vi nemate strpljenja ni 10 minuta da ja po\u010dnem svoju odbranu, a zamislite kako je jadnom \u010doveku koji je trpeo svoju suprugu 20 godina!\u201c Na kraju je lord bio oslobo\u0111en<\/em>\u201c.<\/p>\n
Profesionalna slava ga je gurnula da u\u0111e u politiku. Mi\u010desku se bavio liberalnom politikom, biran je za poslanika 1920., 1927. i 1931. godine. Po\u0161tovalac kralja Karola Drugog, zbli\u017eio se s njim 1930. godine. Krajem tridesetih godina je jo\u0161 izra\u017eenije pokazivao svoje antisemitske i rasisti\u010dke stavove i bio je deo fa\u0161isti\u010dki orijentisane vlade Goga-Cuza od decembra 1937. godine do februara 1938. godine, kao ministar spoljnih poslova. On je napisao Ustav iz 1938. godine, Ustav koji je konsolidovao autoritarni re\u017eim kralja Karola Drugog. Mi\u010desku postaje \u010dlan Vi\u0161eg Nacionalnog Saveta Fronta Nacionalnog Preporoda, jedine partije nakon 1938. godine, senator u novom Parlamentu i ministar pravosu\u0111a u vladi Georgea Tatareskua od novembra 1939. godine do maja 1940. godine. Me\u0111u delima koja mu se mogu prebaciti ostaje i odluka da se iz Advokatske komore u Bukure\u0161tu isklju\u010de advokati Jevreji na sednici kojom je predsedavao 1937. godine.<\/p>\n
Ali istorija \u0107e uskoro promeniti Mi\u010deskuovu sudbinu. Nakon 1945. godine, ulaskom Sovjeta u Rumuniju, progla\u0161en je pristalicom fa\u0161isti\u010dkog re\u017eima. Isklju\u010den je iz komore, uhap\u0161en je 1948. godine i osu\u0111en na 20 godina zatvora. Umro je 22. maja 1951. godine u zatvoru Ajud, a njegovoj smrti je prisustvovao Nikolaje Enesku, student prava i politi\u010dki zatvorenik.<\/p>\n
Otvaraju se vrata salona i pojavljuje se Jordake, politi\u010dki oficir, stra\u0161na zver. Pro\u0111e pored na\u0161ih kreveta i \u010dujemo: Kako ste bre momci?\u201c Znate li \u0161ta je to za nas zna\u010dilo? Da jedna takva zver koja nas je samo \u0161utala i udrala gde god bi nas srela, bez razloga, najednom ovako govori? I mi se pogledasmo, naivni, mislili smo da se ne\u0161to promenilo. I jedan od nas, doktor Uca, odgovori Jordakeu: \u0160ta da radimo, gospodine komandante? Na\u0161e nevolje, na\u0161e bolesti\u201c. Ko od vas je najbolesniji?\u201c upitao je Jordake. A onda je doktor Uca rekao: Gospodin profesor Mi\u010desku\u201c. Vodite me kod njega\u201c. I odveli smo ga do kreveta Istratea Mi\u010deskua, koji je bio na samrti. Pa \u0161ta mu je? Ne mo\u017ee da se spase?\u201c upita Jordake. Mi kad smo videli toliko dobrote, jer nam se obi\u010dno nije davao ni aspirin — pogledali smo se me\u0111usobno. Doktor Uca je odgovrio: Da, gospodine komandante, ako biste odobrili recept\u201c. Da, odobravam\u201c. I istrgne papir iz sveske. Pi\u0161i, bre!\u201c ka\u017ee Jordake doktoru. Dao mu je olovku i doktor je po\u010deo da pi\u0161e. Mi smo, naivno, mislili da se ne\u0161to promenilo u pona\u0161anju zveri. Dobro, bre!\u201c re\u010de Jordake. I uze recept i baci ga na prsa Istrateu Mi\u010deskuu: Znam ja \u0161ta treba tebi, bre, banditu! \u010cetiri daske i mi \u0107emo ti ih dati\u201c. Tako je umro Istrate Mi\u010desku<\/em>\u201c.<\/p>\n
Istrate Mi\u010desku je bio poznat kao osoba koja je li\u010dnim kvalitetima dokazao da se rigorozno bavi svojom profesijom. Ali li\u010dnost mu nije bila dorasla profesionalnim ve\u0161tinama.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Istrate Mi\u010desku, univerzitetski profesor i politi\u010dar, bio je poznati pravnik u me\u0111uratnoj Rumuniji. Ro\u0111en 1881. godine u gradu Ploje\u0161ti, 60 kilometara severno od Bukure\u0161ta, Mi\u010desku je bio potomak plemi\u0107ke porodice iz \u017eupanije Ar\u0111e\u0161, koja se javlja u dokumentima jo\u0161 u 16. veku. Poha\u0111ao je pravo u Parizu i tamo je stekao doktorat pravnih nauka 1906. […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515460","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n