Rumuni su 15. oktobra 1922. godine bili svedoci dugo \u010dekanog doga\u0111aja, doga\u0111aja koji je sna\u017eno uticao na um svakog Rumuna koji je pro\u017eiveo godine Prvog svetskog rata: krunisanje kralja Ferdinanda Prvog i Kraljice Marije u Alba Juluji, kao suverena nove Rumunije. Kraljevna Velke Rumunije nastala je nakon Prvog svetskog rata, posle ogromne cene pla\u0107ene ljudskim \u017eivotima i materijalnim gubicima, kao i nadljudskim diplomatskim naporima. Na kraju pla\u0107ene cene i ulo\u017eenih napora, nova Rumunija je bila okvir u kom je svaki gra\u0111anin mogao slobodno da se razvija i da doprinosi op\u0161toj sre\u0107i.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Detalji organizacije doga\u0111aja se op\u0161irno pominju u tada\u0161njoj \u0161tampi i drugim pisanim dokumentima. Prvo, saznaje se kako se pripremalo mesto doga\u0111aja, grad Alba Julija, gde je 1600. godine knez Muntenije Mihaj Hrabri stupio na \u010delu svoje vojske, trenutak koji romanti\u010dna istoriografija smatra prvim politi\u010dkim ujedinjenjem rumunskog prostora. Zatim se mo\u017ee saznati o verskom obredu i uzbu\u0111enju koje izazivaju trenuci tokom samog krunisanja, o ritualima i zna\u010dajnim zvanicama. Tako\u0111e se mo\u017ee saznati da politi\u010dka rivalstva nisu prestala ni sa organizacijom trijumfa. Liberalna vlada koju je predvodio Jon I. \u0106. Bratijanu bila je organizator celog obreda krunisanja, ali politi\u010dki lideri iz opozicije nisu prisustvovali, bojkotuju\u0107i \u010ditav skup. Mo\u017ee se saznati i da Papa nije odobravao da se katoli\u010dki kralj kruni\u0161e u pravoslavnoj crkvi. Ali preko svega ovoga se pre\u0161lo, jer va\u017enost krunisanja vi\u0161e nije mogla da podriva nijedna prepreka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zajedno sa istori\u010darem Joanom Skurtuom poku\u0161ali smo da saznamo kakva su bila shvatanja i iskustva dva glavna aktera tog vremena, kralja i kraljice. Joan Skurtu je pokazao da su se i u tim trenucima videle razlike u prirodi dva suverena: Kralj Ferdinand je bio manje aktivan \u010dovek i manje voljan da se pojavljuje u javnosti. Ali on je popustio pred tim neophodnim protokolom krunisanja, kao \u0161to je to u\u010dinio i na Krunskom Savetu 1916. godine. Tada je rekao da mora slediti svoje srce i prihvatiti ulazak Rumunije u rat, kao \u0161to je Savet tra\u017eio. Najaktivniju ulogu imala je kraljica Marija, koja se mnogo uklju\u010dila u politiku, \u0161to Karol Prvi nije dopustio svojoj \u017eeni Elizabeti. Sada, Ferdinand smatra da je prirodno pravo suverena, njega i kraljice, da budu krunisani za doprinos ostvarenja ujedinjenja 1918. godine. Ovo se tako\u0111e vidi i u njihovim krunama. Ferdinand je preuzeo \u010deli\u010dnu krunu kralja Karola Prvog, kojoj je dodao tri draga kamena koja predstavljaju Basarabiju, Bukovinu i Transilvaniju. Kraljica Marija je smatrala da je kruna kraljice Elizabete previ\u0161e skromna, te je zamolila da joj se napravi kruna od zlata te\u0161ka preko dva kilograma, sa mno\u0161tvom dragog kamenja<\/em>\u201c.<\/p>\n
I na krunisanju se istakla izuzetno sna\u017ena li\u010dnost kraljice Marije. Ali to njeno prisustvo je upotpunilo prisustvo njenog mu\u017ea, zajedno izgra\u0111uju\u0107i izgled nove rumunske monarhije. Joan Skurtu: U programu Komisije za krunisanje centralna li\u010dnost je bio, naravno, kralj Ferdinand. Kraljica Marija je \u010dinila sve \u0161to je bilo u njenoj mo\u0107i da sve vreme bude uz kralja, da ne bude inferiorna u odnosu na njega, s obzirom na to da je i ona doprinela, jednako ako ne i vi\u0161e od kralja, u ostvarenju unije. U svojim dnevnim bele\u0161kama navodi da je imala veoma te\u017eak trenutak kada je morala da klekne na baldahinu, pred kraljem, koji joj je stavio krunu na glavu. Ali kralj joj je pomogao da ustane i poljubio je u \u010delo. Kralj je sam sebi stavio krunu na glavu, po uzoru na Napoleona Bonapartu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Odu\u0161evljenje i ose\u0107anje pobede krajem 1918. godine trajalo je do krunisanja. A dva suverana su pro\u017eivela trenutak onako kakva im je bila priroda. Joan Skurtu: Kralj je bio u svom specifi\u010dnom stilu. Nakon \u0161to je rat zavr\u0161en, potpisano primirje i kada su zvani\u010dnici, uklju\u010duju\u0107i i monarhe, morali da do\u0111u u Bukure\u0161t, u tim danima kraljica je drhtala od radosti i zadovoljstva i rekla je: Nando, shvata\u0161 li da si postao kralj svih Rumuna? Ti si velika istorijska li\u010dnost!\u201c Na \u0161ta je Ferdinand odgovorio: Tako je Bog dao!\u201c Kao da on nije imao izuzetan doprinos. To su bile njihove prirode, a u javnoj percepciji i istoriji krunisali su se i kralj Ferdinand i kraljica Marija<\/em>\u201c.<\/p>\n
Krunisanje kralja Ferdinanda Prvog i kraljice Marije 15. oktobra 1922. godine bio je trijumf za koji se \u017ertvovao ceo rumunski narod. \u017drtva koja je u to vreme bila ono \u0161to se moralo u\u010diniti.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumuni su 15. oktobra 1922. godine bili svedoci dugo \u010dekanog doga\u0111aja, doga\u0111aja koji je sna\u017eno uticao na um svakog Rumuna koji je pro\u017eiveo godine Prvog svetskog rata: krunisanje kralja Ferdinanda Prvog i Kraljice Marije u Alba Juluji, kao suverena nove Rumunije. Kraljevna Velke Rumunije nastala je nakon Prvog svetskog rata, posle ogromne cene pla\u0107ene ljudskim […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515461","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n