Severno od Dunava , na njegovom srednjem i donjem toku do njegovog u\u0161\u0107a, anti\u010dki gr\u010dki i rimski izvori pominju postojanje geti\u010dkih i da\u010dkih plemena u velikom tra\u010dkom konglomeratu. Podaci koje saznajemo o Getima i Da\u010danima se razlikuju od autora do autora, njihovau oskudnost ili obilje mo\u017eemo pripisati periodu u kom su autori pisali i ta\u010dnosti njihove dokumentacije. Ne zna se ta\u010dno da li su Geti i Da\u010dani bili isti narod, neka mi\u0161ljenja tvrde da jesu, druga ne. Najvi\u0161e i najta\u010dnije podatke imali bismo od cara Trajana, osvaja\u010da Dakije 106. godine nove ere, autora De bello dacico\u201c. Trajanove bele\u0161ke su izgubljene, al je jedna re\u010denica pre\u017eivela u Priskijanovoj raspravi o latinskoj gramatici iz 6. veka. Taj kratki citat iz Trajanovog teksta se odnosi na put rimske vojske kroz Banat: Odvade smo i\u0161li u Berzobis, pa u Eksis\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Politi\u010dka istorija Geta i Da\u010dana zavr\u0161ava se 106. godine nove ere kada Trajan osvaja dr\u017eavu kralja De\u010debala. Deo da\u010dkog prostora, odnosno Transilvanija i dana\u0161nji Banat unutar Karpatskog luka i Oltenija izme\u0111u Karpata i Dunava pretvaraju se u rimsku provinciju. Drugi Geti i Da\u010dani, kao \u0161to su oni iz Muntenije, Maramure\u0161a i Moldavije, ostaju izvan rimske uprave, ali pod uticajem rimskog kulturnog i civilizacijskog sveta. Tako je Dakija do 275. godine, kada je car Aurelijan odlu\u010dio da povu\u010de rimsku vojsku i birokratiju iz Dakije, bila najdalja granica rimskog sveta u severoisto\u010dnoj Evropi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Narodnom Muzeju Istorije Rumunije otvorena je izlo\u017eba Dakija. Poslednja granica Rima\u201c. Ovo je najve\u0107a op\u0161ta izlo\u017eba posve\u0107ena Getima i Da\u010danima, Rimljanima kao i privim migrantima na ovom prostoru organizovana u poslednjih 25 godina u Rumuniji. Za pravljenje izlo\u017ebe sara\u0111ivali su Nacionalni arheolo\u0161ki muzej iz Madrida, \u0160panije i Nacionalni Rimski muzej iz Rima, Italija. Ernest Oberlender-Trnovjanu, direktor Narodnog Muzeja Istorije Rumunije, \u017eeleo je da ukloni politi\u010dki kontekst u kome se \u010desto pominje tema Geta i Da\u010dana: Da\u010dani ne pripadaju ni jednoj politi\u010dkoj partiji, ne pripadaju odre\u0111enom na\u010dinu razmi\u0161ljanja ili ideologiji. Oni predstavljaju zna\u010dajan narod iz antike na kome je, kroz veoma komplikovani proces, izgra\u0111ena nacija koja danas nosi ime Rumuna, nastavljaju\u0107i ime Romanus iz antike i \u010diji je jezik danas u velikoj meri zasnovan na latinskom jeziku<\/em>\u201c.<\/p>\n
Izlo\u017eba obuhvata delove kulture Geta i Da\u010dana: zlatni \u0161lem iz Kocofene\u0161tija, blago iz Stan\u010de\u0161tija, Agijola i Peretua, kne\u017eevsko blago iz Kukutenj-Baj\u010denja, blago od srebra iz Sandrajenja, Herestraua, Senereu\u0161a i Vedje, natpise u kojima se spominju kraljevi Tiamarkos, Burebista i De\u010debal. Izlo\u017eeni su i carski portreti Trajana, Antoninusa Pijusa, blaga iz Pjetroasele, Apahida i Histrije. Ernest Oberlender-Trnovjanu smatra da ima dosta prostora i za nova istra\u017eivanja: O Da\u010danima ne znamo onoliko koliko bi trebalo da znamo, ne samo zato \u0161to su njihovi tragovi rasprostranjeni na velikoj povr\u0161ini i na mnogim mestima, \u010desto te\u0161ko dostupnim, u visokim predelima ili \u0161umovitim oblastima, ve\u0107 i zato \u0161to se, s jedne strane, ne daje mnogo novca za ova istra\u017eivanja. Ovde smo sakupili predmete iz 45 muzeja, uklju\u010duju\u0107i i Narodni Muzej Istorije Rumunije i Muzej iz Republike Moldavije. Mi smo gledali Geto-Da\u010dane, kako ih konvencionalno zovu, u kontinuiranoj istorijskoj evoluciji, od prvih elemenata koji nam omogu\u0107avaju da vidimo da se od grupe tra\u010dkih plemena koja su \u017eivela severno od Dunava dogodilo ne\u0161to \u0161to \u0107e kasnije, sa stanovi\u0161ta materijalne kulture, dovesti do klasi\u010dne da\u010danske civilizacije<\/em>\u201c.<\/p>\n
Istorija jednog naroda se nikada ne mo\u017ee posmatrati bez prisustva drugih naroda. Ernest Oberlender-Trnovjanu: Posmatrali smo Da\u010dane i njihovu kasnije evoluciju, kada je deo njih uklju\u010deno u Rimsko carstvo kao provincija. Tako\u0111e smo po prvi put postavili izlo\u017ebu i o slobodnim Da\u010danima, onima koji su manje-vi\u0161e ostali van carske rimske kontrole. Uklju\u010dili smo i period kada su se stanovni\u0161tvo biv\u0161e rimske provincije Dakije i stanovni\u0161tvo slobodnih Da\u010dana i drugih plemena koja su se ovde naselila ujedinila u jednu veliku uniju, koja je politi\u010dki, ali i kulturno poznata pod imenom kultura Santana od Mure\u0161-\u010cernjahova. Sa politi\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta, kultura Santana od Mure\u0161-\u010cernjahova predstavlja konfederaciju gotskih plemena, ali koji imaju elemente iz kulture slobodnih Da\u010dana, iz kulture Sarmata i drugih etni\u010dkih grupa. Ova izlo\u017eba se osvr\u0107e na skoro 1400 godina istorije: od trenutka kada vidimo da je severno od Dunava razvoj druga\u010diji nego ju\u017eno od Dunava, do trenutka kada 681. godine Isto\u010dno rimsko carstvo, koje sve vi\u0161e postaje Vizantijsko carstvo, preduzima poslednju vojnu i politi\u010dku akciju severno od Dunava<\/em>\u201c.<\/p>\n
Dakija. Poslednja granica Rima\u201c govori o anti\u010dkom prostoru gde su se formirali Rumuni. Ali je istovremeno i izlo\u017eba o istoriji drugih.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Severno od Dunava , na njegovom srednjem i donjem toku do njegovog u\u0161\u0107a, anti\u010dki gr\u010dki i rimski izvori pominju postojanje geti\u010dkih i da\u010dkih plemena u velikom tra\u010dkom konglomeratu. Podaci koje saznajemo o Getima i Da\u010danima se razlikuju od autora do autora, njihovau oskudnost ili obilje mo\u017eemo pripisati periodu u kom su autori pisali i ta\u010dnosti […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":281699,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515463","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n