Dana\u0161nja Rumunija je tvorevina Francuske, za svakog poznavaoca rumunske istorije po\u010dev od 1800. godine ova izjava je neosporiva. Snaga modernizacije koju je Francuska ponudila svetu je bila ogromna, a rumunski prostor nije bio zaobi\u0111en. Uticaj Heksagona u Rumuniji bio je totalan ,od kulinarskih pozajmica, mode u odevanju, lepog pona\u0161anja, pa \u010dak i jezika. U velikim istorijskim trenucima, me\u0111utim, bilo je potrebno vi\u0161e od mode i pozajmica, bilo je potrebno fizi\u010dko prisustvo i autoritet. Francuziranje\u201c Rumuna je vr\u0161eno i preko francuskih vojnih misija koje su dolazile na rumunski prostor da bi obezbedile stabilnost. Prisustvo misija je po\u010dastvovano u Nacionalnom Muzeju Istorije Rumunije putem izlo\u017ebe koju je organizovala ova institucija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ernest Oberlender-Tarnovjanu, upravnik muzeja, \u017eeleo je da ponovi presudnu ulogu pomo\u0107i koju je Francuska pru\u017eila Rumuniji u poslednja dva veka: Obi\u010dno ka\u017eemo da slika vredi 1000 re\u010di. Ja obi\u010dno ka\u017eem da delo vredi milion re\u010di i ova izlo\u017eba je posve\u0107ena delima Francuske, starog, nepokolebljivog i va\u017enog prijatelja Rumunije. U su\u0161tini, od sredine 19. veka nema zna\u010dajnijeg doga\u0111aja u Rumuniji u kom Francuska nije bila uz rumunsku dr\u017eavu i naciju. Iako smo prijatelji, iako smo bliski, s vremena na vreme potrebno je podsetiti na\u0161e sugra\u0111ane, ali i na\u0161e francuske i evropske prijatelje i partnere, da se ovo prijateljstvo zasniva na delima. Ova izlo\u017eba javnosti i stru\u010dnjacima iznosi dela francuskih vojnih misija. Po\u010dev\u0161i od 1855. godine, dakle od pre skoro 150 godina, francuska vojska je ovde bila prisutna i u jednom od najdramati\u010dnijih trenutaka na\u0161e istorije 1916. godine, i ponovo 1918. godine, francuska vojna misija je odigrala su\u0161tinsku ulogu u reorganizaciji rumunske vojske i spasavanju postojanja nacionalne nezavisne i suverene rumunske dr\u017eave. Na\u0161i odnosi sa Francuskom nisu okon\u010dani u vreme Prvog svetskog rata, ve\u0107 su nastavljeni i dvadesetih i tridesetih godina pro\u0161log veka, na novoj osnovi. Rumunija je bila jedan od va\u017enih saveznika Francuske u jugoisto\u010dnoj i isto\u010dnoj Evropi, zajedno sa Poljskom predstavljala je stubove antirevizionisti\u010dke evropske strukture i arhitekture i protiv podrivanja demokratskih dru\u0161tava totalitarnom subverzijom<\/em>\u201c.<\/p>\n
Tokom Krimskog rata, 1855. godine, Francuska je poslala misiju u Dobrod\u017eu za izgradnju puta od Konstance do Rasova. Misiju je vodio in\u017eenjer puteva Leon Lalan, a u njoj su bili i in\u017eenjer \u017dil Mi\u0161el, geolozi Blondo i Goden, doktor Kamil Alar, rumunski topograf Anino\u010djanu i stra\u017ea od osam vojnika. Prvi francuski oficiri po\u010deli su da obu\u010davaju vojsku u Moldaviji 1857. godine.<\/p>\n
Prva prava francuska vojna misija stigla je u Rumuniju 1860. godine i poslao ju je Napoleon III, na zahtev rumunskog princa Aleksandra Joana Kuze. Misija je sastojala od intendantskih i upravnih oficira i podoficira, a predvodio ju je potkomesar Gi Le Klerk. Za \u0161efa misije je 1861. godine postavljen pukovnik konjice Zenon E\u017een Lami koji je zajedno sa oficirima i podoficirima general\u0161taba, sa trupama i artiljerijom starao o obuci rumunske vojske opremljene francuskim oru\u017ejem. Prva francuska vojna misija je ostala u Rumuniji do 1869. godine. A zakon o organizaciji rumunske vojske iz 1867. godine bio je inspirisan francuskim zakonom.<\/p>\n
Mnogo poznatija je bila druga francuska vojna misija koja je stigla u jesen 1916. godine, u izuzetno te\u0161kom trenutku za Rumuniju, kada su Centralne sile osvojile dve tre\u0107ine njene teritorije. Predvo\u0111ena generalom Anrijem Matijasom Bertloom, misija je imala ulogu da obnovi psihu rumunske vojske, ali i da obu\u010di nove rumunske divizije opremljene oru\u017ejem koje je poslala Antanta. Kompetentnost generala Bertloa bila je odlu\u010duju\u0107a i videla se u velikim pobedama koje je rumunska vojska ostvarila u leto 1917. godine u Mara\u0161ti, Mara\u0161e\u0161ti i Ojtuzu. Pored francuske vojne misije, delovala je i francuska sanitarna misija.<\/p>\n
Tre\u0107a francuska vojna misija je misija AIGLE i po\u010dela je u leto 2022. godine u \u010cinku, u blizini Bra\u0161ova. Na ulog tre\u0107e francuske vojne misije u Rumuniji ukazao je Ernest Oberlender-Tarnovjanu: U ovom kriti\u010dnom trenutku, nakon invazije i po\u010detka agresorskog rata protiv Ukrajine, Francuska se jo\u0161 jednom pokazala kao pouzdan partner, saveznik i prijatelj. Ona je poslala vojnike i va\u017ene vojne resurse u misiju u Isto\u010dnoj Evropi, u oblasti Crnog mora, da za\u0161titi ne samo na\u0161u zemlju od mogu\u0107ih posledica nepromi\u0161ljenog \u010dina Rusije, ve\u0107 da za\u0161titi i Evropu i ceo demokratski svet. Francuska misija brani Rumune, brani Evropljane iz Isto\u010dne Evrope, ali brani, u stvari, svetski poredak zasnovan na pravilima, na zakonu i brani demokratiju<\/em>\u201c.<\/p>\n
Francuske vojne misije u Rumuniji su su\u0161tinska poglavlja rumunske istorije u poslednja dva veka. I znaci su prijateljstva koje je postojano vekovima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dana\u0161nja Rumunija je tvorevina Francuske, za svakog poznavaoca rumunske istorije po\u010dev od 1800. godine ova izjava je neosporiva. Snaga modernizacije koju je Francuska ponudila svetu je bila ogromna, a rumunski prostor nije bio zaobi\u0111en. Uticaj Heksagona u Rumuniji bio je totalan ,od kulinarskih pozajmica, mode u odevanju, lepog pona\u0161anja, pa \u010dak i jezika. U velikim […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515465","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n