Dete ima posebno mesto u ljudskoj istoriji, budu\u0107i da je, zapravo, akter i tvorac istorije, kao i svaki \u010dovek. Ali mu je uvek bila potrebna za\u0161tita i vremenom su obi\u010dni ljudi ili institucije poput Crkve u srednjem veku ili dr\u017eave i organizaciona naselja u modernom periodu preuzimali ulogu za\u0161titnika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski svet je imao pribli\u017eno istu istoriju za\u0161tite dece kao i geokulturna podru\u010dja koja su na njega uticala. U drugoj polovini 19. veka moderna dr\u017eava preuzima ulogu aktivnog za\u0161titnika osnivanjem jaslica, domova i siroti\u0161ta. Deca kojoj su takve ustanove bile potrebne su bila mala bi\u0107a pogo\u0111ena lo\u0161om sudbinom: siro\u010dad, napu\u0161tena deca, siroma\u0161ni, besku\u0107nici, te\u0161ko bolesni i neizle\u010divi. Prva moderna ustanova za za\u0161titu dece u Rumuniji otvorena je 1897. godine, kada je osnovano Dru\u0161tvo za socijalnu pomo\u0107 Jaslice Sveta Ekaterina\u201c. Ovamo su dovo\u0111ena siroma\u0161na deca, deca bez majke, mlade samohrane majke. Me\u0111u osniva\u010dima su bile Ekaterina Kantakuzino, supruga konzervativnog politi\u010dara Georgija Grigorea Kantakuzina, njihova \u0107erka Irina Kantakuzino i doktor Tomas Jonesku. Gradska ku\u0107a Bukure\u0161ta donirala je plac od 20.000 metara kvadratnih na severu grada, blizu dana\u0161nje Trijumfalne kapije, gde je izgra\u0111eno sedam zgrada. Do 1948. godine, kada je instituciju nacionalizovao komunisti\u010dki re\u017eim, hiljade dece je pro\u0161lo kroz ovu respektabilnu dobrotvornu ustanovu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Oana Dragulinesku, rukovodilac najnovijeg muzejskog projekta u Rumuniji, Muzej napu\u0161tenosti, istakla je pionirsku ulogu u za\u0161titi dece koju je imala institucija Sveta Katarina\u201c: Jasno je da je dete veoma dugo imalo neprivilegovanu ulogu u porodici. Bilo je mnogo dece, kori\u0161\u0107ena su, da ne ka\u017eem eksploatisana, od malih nogu, ali svakako su morala imati neki ulogu u porodici. Ako su bila dodatna usta za hranjenje, morala su zaraditi tu hranu. Ono \u0161to smo prona\u0161li u dokumentima Svete Katarine\u201c jeste da oko 1900. godine po\u010dinje strukturiranje de\u010dije za\u0161tite u Rumuniji. I iz ove perspektive Sveta Katarina\u201c je pionirska institucija, jer je dala do znanja da vi\u0161e ne uzimamo decu, ve\u0107 ih usvajamo sa odgovaraju\u0107im dokumentima. Ne dajmo vi\u0161e decu u uzgajiva\u010dnice, ve\u0107 stvaramo sistem u kome nadziremo ove \u017eene, budu\u0107e hraniteljke, kako hrane decu, na koji na\u010din ih obrazuju, po\u010dinje nadgledanje dugoro\u010dni sme\u0161taj dece na na\u010din da imaju kontrolu nad njihovom budu\u0107no\u0161\u0107u\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Komunisti\u010dki re\u017eim koji je stupio na snagu 6. marta 1945. godine doneo je Rumuniji jo\u0161 jednu dru\u0161tvenu stvarnost. Kako je sve pretrpelo radikalnu transformaciju gde je ljudsko bi\u0107e bile brutalizovano do najvi\u0161eg stepena, za\u0161tita dece je bila tako\u0111e prilago\u0111ena ovoj situaciji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Oana Dargulinesku: Zatim dolazi komunizam i \u010cau\u0161esku i ka\u017ee: \u017eelimo jaku vezu, \u017eelimo sve vi\u0161e dece i putem dekreta 770 zabranjuje kontracepciju. Ovo \u0107e dovesti da ogromnog broja poro\u0111aja, dekreti\u0107a\u201c o kojima i danas pri\u010damo. \u010cau\u0161esku nije razmi\u0161ljao o kapacitetu rumunskog naroda da odgaja tu decu. To je bio osiroma\u0161en narod, ve\u0107 u stezi ekonomije koju je komunisti\u010dka partija nametala narodu. Ljudi po\u010dinju da sve vi\u0161e i vi\u0161e napu\u0161taju decu, a rumunska dr\u017eava po\u010dinje da gradi sve vi\u0161e ustanova\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Socijalisti\u010dko dru\u0161tvo je zahtevalo da \u010dovek bude sre\u0107an i savr\u0161en. A bilo koji biolo\u0161ki ustupak je tretiran brutalno. Oana Dragulinesku: Javlja se i ova percepcija savr\u0161enosti komunisti\u010dkog deteta, koje je moralo da ispuni odre\u0111ene standarde. Svako dete koje nje bilo na nivou, a to je moglo zna\u010diti apsolutno bilo \u0161ta, odvo\u0111eno je u domove-bolnice koje vremenom postaju, zbog velikog broja dece i zbog nespremnosti sistema da izdr\u017eava ovu decu, pravi logori za istrebljenje. To se de\u0161avalo 1989. godine, to vide zapadne televizije koje dolaze ovde i koje su zgro\u017eene slikama koje li\u010de na one iz Au\u0161vica. Samo nije re\u010d o periodu nacizma, ve\u0107 o 1989. godini u Rumuniji: deca vezana za krevete, deca vezana lancima, deca prema kojima se postupalo nehumano\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon 1989. godine, kada je pao komunizam u Rumuniji, za\u0161tita dece je bila rekonstruisana. Bio je to posao koje je gra\u0111ansko dru\u0161tvo preuzelo na sebe. Oana Dragulinesku: Me\u0111utim, stvari se nisu zavr\u0161ile 1989. godine. Nije to bila nagla tranzicija, nije kao da se rumunski narod najednom prosvetlio i po\u010deo da ima resurse za ovu decu, ve\u0107 su stvari ostale iste mnogo vremena. Bila su to smutna vremena i do 2004. godine, kada se prakti\u010dno menja zakon o za\u0161titi dece, stvari su se odvijale u sli\u010dnom obliku\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istorija za\u0161tite dece u Rumuniji se preklapa sa njenim vremenom. A novi projekat Muzeja Napu\u0161tanja poziva na razmi\u0161ljanje o problemati\u010dnoj pro\u0161losti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Dete ima posebno mesto u ljudskoj istoriji, budu\u0107i da je, zapravo, akter i tvorac istorije, kao i svaki \u010dovek. Ali mu je uvek bila potrebna za\u0161tita i vremenom su obi\u010dni ljudi ili institucije poput Crkve u srednjem veku ili dr\u017eave i organizaciona naselja u modernom periodu preuzimali ulogu za\u0161titnika. Rumunski svet je imao […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131546,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515466","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n