Priroda ima fundamentalno prisustvo u ljudskom postojanju, u osnovi, \u010dovek takav kakav jeste, ne bi mogao biti bez prirode. Priroda je fizi\u010dki ili materijalni svet, a \u010dovek ju je sam sebi objasnio i kao iracionalno i kao racionalno prisustvo. Odnos \u010doveka i prirode oduvek je podsticao misao, pri \u010demu su sve ideje i sve nauke bile vezane za nju, na neki na\u010din. Savremeni svet koji je nastao u drugoj polovini 18. veka izjedna\u010davao je prirodu s bo\u017eanstvom, u odnosu na srednji vek i predmodernim periodom koji se oslanjao na ideju natprirodnog. Priroda tako postaje deo politi\u010dkih debata i transformativne i konzervativne ideje uzimaju u obzir njen zna\u010daj.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Priroda se kao deo politi\u010dkih debata pojavljuje i na rumunskom prostoru, ideja uvezena iz Francuske. Rumunski intelektualci frankofili preuzimaju ideje prirode u politici i analiziraju njenu ulogu i odnose sa politikom u stavovima koje \u010dovek treba da ima. Priroda postaje su\u0161tinska u obja\u0161njavanju sveta sa politi\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta, a profesor Raluka Akesandresku sa Fakulteta politi\u010dkih nauka na Univerzitetu u Bukure\u0161tu objasnila je izvor politi\u010dkih rasprava o prirodi na rumunskom prostoru: Ove trendove ve\u0107 vidimo u evropskoj logici, u politi\u010dkom diskursu i u evropskom politi\u010dkom narativu nakon 1850. godine. Autor kojeg uzimam za reper, jer u mnogome predstavlja inspiraciju i model, mada oklevam da koristim ovu re\u010d, je \u017dil Mi\u0161el. On sam ima korenitu promenu u diskursu i na istra\u017eiva\u010dkom polju istorije i politike nakon 1851. godine\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedan od prvih intelektualaca koji je uveo prirodu u politiku bio je in\u017eenjer, geograf i pisac Nestor Urekija. Raluka Aleksandresu je prona\u0161la njegove spise i sada poku\u0161ava da ih vrati u opticaj: Nestor Urekija je sin V. A. Urekije. On je autor koji je, koliko sam primetila u razgovoru sa kolegama istori\u010darima, politikolozima, antropolozima, u centru pa\u017enje, rekla bih, bez presedana. Do sada slabo prou\u010davan, on je in\u017eenjer \u0161kolovan na Fakultetu za Politehniku i Nacionalnom Fakultetu za mostove i puteve u Parizu, glavni je rukovodilac gradili\u0161ta Nacionalnog puta br. 1, \u010duvenog DN1, kojeg nadgleda i gradi izme\u0111u 1902. i 1913. godine, deonica Komarnik-Predjal. Deklarisao se kao filo-Francuz. I supruga mu je bila Francuskinja. Zaljubljenik je u planinu i prirodu. I sve te stvari nekako obavija oko svojih misli koje su izuzetno stimulativne za svakog ko ih danas \u010dita\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Urekijeve ideje podsti\u010du \u010ditaoca na razmi\u0161ljanje o odnosu teritorije, prirode, demokratije, suvereniteta. Ovo je prva ideja iz Urekijinog dela koju je Raluka Aleksandresku htela da naglasi:On prime\u0107uje da je zemlja interesantna uglavnom kroz odnosa s ljudima. Ovo je glavno pitanje od kojeg polazi. Odnos s ljudima ne podrazumeva samo aspekte koje bismo danas posmatrali iz ekolo\u0161ko-aktivisti\u010dke perspektive, odnosno kako vodimo ra\u010duna o \u017eivotnoj sredini, \u0161ta mo\u017eemo da uradimo da je za\u0161titimo, ve\u0107 vi\u0161e od toga. Urekijina misao i namera je da izgradi teoretski predlog. Njegov predlog je uzeo u obzir ovaj sve pokretljiviji, dinami\u010dniji, fluidniji oblik dru\u0161tva, grupa i pojedinaca koji ga sa\u010dinjavaju u razli\u010ditim oblicima, u oblicima su\u017eivota. I danas je to interesantno, jer ova ideja o mirnom su\u017eivotu sa prirodom, koja danas dominira diskurs o \u017eivotnoj sredini uop\u0161te, ne susre\u0107e se toliko \u010desto u tom periodu. Dakle, \u010dovek i priroda su ravnopravni akteri u sveni koja ih spaja u skladan politi\u010dki re\u017eim\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kako se formira nacionalna pripadnost? Raluka ALeksandresku je rezimirala odgovor Nestora Urekje: Druga ideja, koja nije toliko originalna, ali je vredi primetiti kod Urekije, jeste na\u010din na koji on prati izgradnju modernog izraza nacije u retorici o prirodi. Ovde se pre mo\u017eemo osvrnuti na njegove romane, koji su strogo govore\u0107i pri\u010de. Re\u010d je o nekoliko tomova objavljenih po\u010detkom 20. veka, Bu\u010de\u0111\u201c, Vra\u017ea Bu\u010de\u0111\u201c i Robinsoni Bu\u010de\u0111\u201c, koje se sve odvijaju u planinama Bu\u010de\u0111. U ovim knji\u017eevnim poku\u0161ajima je vrlo jasno da se fovori o nameri da se izgradi retorika identiteta, \u010dak i nacionalnog, odnose\u0107i se na na\u010din na koji se spajaju priroda i politika\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Priroda i politika su danas, kao i pre skoro 150 godina, prisutne u onome \u0161to ljudi misle da je va\u017eno za njih i zajednicu u kojoj \u017eive. A Nestor Urekija je ime o kome Rumuni mogu promi\u0161ljati kada pri\u010daju o sebi.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Priroda ima fundamentalno prisustvo u ljudskom postojanju, u osnovi, \u010dovek takav kakav jeste, ne bi mogao biti bez prirode. Priroda je fizi\u010dki ili materijalni svet, a \u010dovek ju je sam sebi objasnio i kao iracionalno i kao racionalno prisustvo. Odnos \u010doveka i prirode oduvek je podsticao misao, pri \u010demu su sve ideje i sve nauke […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":123226,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515467","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n