Januara 1821. godine nekoliko hiljada pandura iz Oltenije, pokrajine na jugozapadu dana\u0161nje Rumunije, predvo\u0111eni Tudorom Vladimireskuom, biv\u0161im oficirom carske vojske, krenulo je ka Bukure\u0161tu. Ovo je bio rumunski odgovor nacionalnom pokretu oslobo\u0111enja Grka iz Eterije, gr\u010dke nacionalisti\u010dke organizacije koja je tra\u017eila oslobo\u0111enje Gr\u010dke od osmanske vlasti i uspostavljanje nacionalne dr\u017eave. Vladimiresku je time odgovorio na te\u017enje nacionalisti\u010dkih planinskih boljara koji su \u017eeleli, poput Grka, uklanjanje otomanske kontrole u zemlji. Imena kao \u0161to su Diniku Golesku, Eufrozin Poteka i drugi formirali su prvu generaciju rumunske nacionalisti\u010dke elite koja se postepeno odvajala u idejama, stavovima i jeziku od Grka, iako je njihovo obrazovanje bilo gr\u010dko.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gr\u010dke i rumunske nacionalne ideje na po\u010detku 19. veka imale su zajedni\u010dke korene. Fanariotski period, koji je zapo\u010deo vek ranije, po\u010detkom 18. veka, formirao je gr\u010dko-rumunsku simbiozu, posebno na nivou elita. Prin\u010devi iz Muntenije i Moldavije su se regrutovali naro\u010dito iz redova gr\u010dke elite iz Fanara. Kroz principe, kroz pravoslavnu crkvu, kroz obrazovni sistem, kroz me\u0161ovite brakove i kroz kretanje kapitala i imovine, Grci i Rumuni su se anga\u017eovali u zajedni\u010dkom projektu uklanjanja onoga \u0161to je predstavljalo Otomansko carstvo i uspostavljanja nacionalnih dr\u017eava. Ali gr\u010dko-rumunska solidarnost postepeno, ali sigurno se ru\u0161i, i na kraju se pojavljuju dva razli\u010dita nacionalna pokreta, gr\u010dki i rumunski. Ustanak iz 1821. godine koji je predvodio Tudor Vladimiresku mo\u017ee se smatrati kulminacijom napetih odnosa izme\u0111u Grka i Rumuna koji je doveo do potpunog rascepa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tudor Dinu je autor najnovije knjige istra\u017eivanja o Tudoru Vladimireskuu. Re\u010d je o novoj perspektivi, koja poku\u0161ava da se odvoji od nacionalnog partizanstva: Tudor Vladimiresku je bio nadmo\u0107na li\u010dnost, ali sasvim druga\u010dija od one koju upoznajemo iz ud\u017ebenika, iz starijih istorijskih knjiga. Rekao bih da je bio najva\u017eniji homo novus<\/em> ili samostvoreni \u010dovek kojeg rumunska istorija poznaje. Kada pomislimo da je bio obi\u010dan slobodni seljak, vo\u0111en izuzetnom ambicijom, koja je donekle bila pozitivna, koji je poku\u0161ao apsolutno sve da napravi blistavu karijeru. Oku\u0161ao se u oru\u017eju, istakao se u rusko-turskom ratu 1806-1821, kada je upoznao budu\u0107e eteriste Jordakea Olimpiotula i Jana Farmakea. Stupio je u slu\u017ebu kod velikog boljara Glogovjanua, u \u010dijoj ku\u0107i je u\u010dio, u Krajovi. Nije mnogo \u010ditao, ili mu bar to situacija nije dozvoljavala. Na zvani\u010dnim sastancima sa Grcima i\u0161ao je sa prevodiocem kod Ipsilantija, prevodilac mu je bio episkop Arge\u0111\u0161a Ilarion, koji je savetovao Tudora da ubije Ispilantija. Ne mislimo valjda da je bilo prijateljskih ose\u0107anja sa obe strane?\u201c<\/p>\n
Napustiv\u0161i rodnu Olteniju, Vladimiresku sti\u017ee u Bukure\u0161t u prole\u0107e 1821. godine, gde \u0107e voditi Munteniju, iako nije bio formalno imenovan. Gr\u010dku vojsku koju je predvodio Aleksandar Ispilanti, koji je imao \u010din generala u carskoj vojsci, trebalo je da podr\u017ee Rusi, da bi pre\u0161li Dunav i stupili u obra\u010dun s Turcima. Po\u0161to nisu dobili podr\u0161ku Rusije i suo\u010davaju\u0107i se sa turskom opasno\u0161\u0107u, izme\u0111u njih dvojice se javljaju sumnje o izdaji, te Vladimireskua ubijaju Ipsilantijevi ljudi.<\/p>\n
Vladimiresku je bio intenzivno heroizovan u rumunskoj istoriografiji, naro\u010dito u periodu 1945-1989, tokom komunisti\u010dkog re\u017eima, kada je \u010dak pretvoren u heroja borbe siroma\u0161nih protiv bogatih. Tudor Dinu ka\u017ee da Vladimiresku nije bio ono \u0161to je nekoliko generacija Rumuna iz tog perioda nau\u010dilo: Tudor se pobrinuo da izdvoji novac kao administrator imanja Glogovenja, imao je sopstvene poslove sa apsolutno svime \u0161to je moglo doneti novac u tom periodu, od volova, ribe, mesa do pi\u0107a. Imao je i kr\u010dme, imao je i mlinove, a zatim je poku\u0161ao da iskoristi korumpiranu vlast tog doba kao izvor boga\u0107enja. Bio je i administrator jedne planinske provincije, pozicija koju je kupio, po\u0161to su se tad funkcije kupovale. Ovo je bilo pravilo, funkcije su se ponekad licitirale, ko je davao najvi\u0161e dobijao je i stare\u0161instvo manastira, ne samo obi\u010dnu zemlju. Uspeo je u jednom trenutku, ne znamo ta\u010dno kako, da postane snabdeva\u010d kraljevskog dvora i vojske tokom smutnog perioda rusko-turskog rata, negde pre 1808. godine i nije se na tome zaustavio. Verovao je u svoju sudbinu\u201c.<\/p>\n
Glavni prakti\u010dni efekat delovanja Tudora Vladimireskua bio je da prin\u010devi koje su Turci postavili da vode rumunske kne\u017eevine vi\u0161e nisu bili samo Grci. Ali ne sme se zaboraviti da je duh tog vremena, kao i toliko puta u istoriji, bio onaj u kom su se spajale ideje, solidarnost me\u0111u ljudima, ali da je dolazilo i do raskola.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Januara 1821. godine nekoliko hiljada pandura iz Oltenije, pokrajine na jugozapadu dana\u0161nje Rumunije, predvo\u0111eni Tudorom Vladimireskuom, biv\u0161im oficirom carske vojske, krenulo je ka Bukure\u0161tu. Ovo je bio rumunski odgovor nacionalnom pokretu oslobo\u0111enja Grka iz Eterije, gr\u010dke nacionalisti\u010dke organizacije koja je tra\u017eila oslobo\u0111enje Gr\u010dke od osmanske vlasti i uspostavljanje nacionalne dr\u017eave. Vladimiresku je time odgovorio na […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131561,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515468","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n