Rumunski svet je 1989. godine, tokom 9 dana izme\u0111u 16. i 25. decembra, do\u017eiveo jedan od najburnijih perioda u istoriji 20. veka. Bio je to povratak slobodi izgubljenoj 45 godina ranije, od ulaska sovjetske armije u zemlju 1944. godine. Uve\u010de 16. decembra 1989. godine u Temi\u0161varu protesti protiv prinudne evakuacije pastora Lasla Toke\u0161a iz njegovog doma brzo su se pretvorili u cunami koji je zbacio zlo\u010dina\u010dki komunisti\u010dki re\u017eim sa vlasti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Novinar Mir\u010da Karp bio je vi\u0161i urednik na Radiju Slobodna Evropa i 1997. godine pri\u010dao je Centru za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije kako je u decembru napeto sedeo pred mikrofonom. Smatrao je da je vi\u0161e od njegove profesionalne du\u017enosti da obavesti svoje slu\u0161aoce u zemlji o velikim delima hrabrosti koja su se de\u0161avala u Temi\u0161varu. Karp je svedo\u010dio da je uprkos promenama koje je ose\u0107ao, izbijanje revolucije sve iznenadilo: Do\u0161ao je decembar 1989. godine i sa njim prva varnica, doga\u0111aji u Temi\u0161varu. Moram re\u0107i da su nas iznenadili trenutkom u kojem su se odigrali. Mi smo se pripremili i psihi\u010dki i sa stanovi\u0161ta organizovanja programa za mogu\u0107u smenu re\u017eima u Rumuniji, Ali 16. i 17. decembar 1989. godine su za nas bili neo\u010dekivani\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ali jednom pokrenuta, euforija se nije mogla zaustaviti. A novinari Slobodne Evrope bili su tim vi\u0161e uzbu\u0111eni \u0161to nisu mogli biti blizu doga\u0111aja, da bi izve\u0161tavali sa lica mesta. Mir\u010da Karp: Prvi koji je izve\u0161tavao o doga\u0111ajima iz Temi\u0161vara bio je moj kolega Sorin Kunja. Drugog ili tre\u0107eg dana, po\u010dev od 18. decembra, organizovali smo se, po\u010deli smo da radimo timski i 24 sata dnevno. Radili smo u timovima od 3 ili 4 osobe, bez prestanka, pripremaju\u0107i sve emisije na brzinu samo na osnovu informacija koje smo imali do stranih novinskih agencija, od putnika iz Rumunije. Naravno, nismo imali \u010dvrste informacije, osim kad je po\u010dela eksplozija 21-22. decembra. Do tada smo bili veoma aktivni\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ma\u0111arski novinar Peter Marvanji sa Radija Budimpe\u0161ta ispri\u010dao je 1999. godine Centru za usmenu istoriju kako je upao u groznicu novinskih izve\u0161taja o rumunskoj revoluciji. Godinu dana pre toga, Marvanji je prisustvovao velikom mitingu u ma\u0111arskoj prestonici, tra\u017ee\u0107i slobodu i demokratiju. U\u010destvovao sam 1988. godine na demonstracijama u Budimpe\u0161ti, gde je bilo oko 80-100.000 ljudi, zajedno zahtevaju\u0107i demokratiju za obe dr\u017eave, za Rumuniju i Ma\u0111arsku. Stvari su po\u010dele da postaju interesantne kada smo 16. decembra na Ma\u0111arskom radiju po\u010deli da usmeravamo pa\u017enju i korak po korak da se informi\u0161emo o doga\u0111ajima koji se de\u0161avaju u Rumuniji. Bio sam urednik informativne emisije u kojoj smo tih dana, nakon 16. decembra, po\u010deli da pri\u010damo na\u0161im slu\u0161aocima iz cele zemlje, iz Ma\u0111arske, \u0161ta se de\u0161ava u Rumuniji. Imao sam vrlo kontradiktorne informacije, nisam znao ni\u0161ta o tome \u0161ta se de\u0161ava. Znao sam samo jedno: de\u0161ava se ne\u0161to veoma, veoma va\u017eno\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Centar za usmenu istoriju je 2003. godine pitao gra\u0111anskog aktivistu Dinua Zamfireskua, koji je 1989. godine boravio u Francuskoj, kako je proveo dane po\u010detka i razvoja rumunske revolucije. Pre svega, pored francuskih radija i televizija. Takore\u0107i, mobilisali su me dva kanala, naro\u010dito France 3, gde sam bio na snimanju svaki dan. Bio sam de\u017eurni Rumun, bio sam sa dva spikera i komentarisao sam rumunsko pitanje. Se\u0107am se da su bila dva monitora koja publika nije mogla da vidi, ali na njima smo gledali kako sti\u017eu vesti. A 25. decembra pojavila se vest o \u010cau\u0161eskuovom pogubljenju. Bila je to sve\u017ea vest. Kada je bila objavljena, pitali su me kako je komentari\u0161em. Morao sam da ka\u017eem da je to bila prva velika gre\u0161ka novog re\u017eima koji je uspostavljen u Rumuniji. Tada sam rekao da je \u010cau\u0161eskua trebalo po\u0161tedeti i nekako ispitati, da bi rekao \u0161to vi\u0161e stvari. Rekao sam i da se verovatno neki koji su bili na vlasti pla\u0161e da \u0107e se o njima saznati neke stvari. Ali biv\u0161i francuski ministar spoljnih poslova je rekao da je dobro \u0161to su bra\u010dni par \u010cau\u0161esku pogubljeni, a ja sam onda dodao da verovatno i ovaj ministar ima \u0161ta da krije. \u0160to nije bilo nemogu\u0107e. Ali danas ne bih isto rekao, mo\u017eda je dobro \u0161to se tako dogodilo\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Do 22. decembra 1989. godine Rumuni, njihove kom\u0161ije i civilizovani svet su uz pomo\u0107 stranih medija saznali za po\u010detak velikih promena. Sre\u0107om, od 22. decembra, mediji u Rumuniji postali su slobodni, slede\u0107i volju naroda.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunski svet je 1989. godine, tokom 9 dana izme\u0111u 16. i 25. decembra, do\u017eiveo jedan od najburnijih perioda u istoriji 20. veka. Bio je to povratak slobodi izgubljenoj 45 godina ranije, od ulaska sovjetske armije u zemlju 1944. godine. Uve\u010de 16. decembra 1989. godine u Temi\u0161varu protesti protiv prinudne evakuacije pastora Lasla Toke\u0161a iz njegovog […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515469","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n