Konstantin Nojka, jedan od najbitnijih rumunskih filozofa 20. veka, rodio se 1909. godine u \u017eupaniji Teleorman, na jugu Rumunije, a preminuo je 4. decembra 1987. godine u Sibinju, od kad je pro\u0161lo trideset i pet godina. Poha\u0111ao je Filolo\u0161ki i Filozofski Fakultet na Univerzitetu u Bukure\u0161tu, gde je diplomirao 1931. godine sa diplomskim radom o nema\u010dkom filozofu Imanuelu Kantu. Privla\u010dio ga je \u017eivizam, rumunska varijanta egzistencijalizma, a glavni predstavnik je bio Naje Jonesku, jedan od njegovih profesora. Nojka je tridesetih godina pro\u0161log veka bio blizak kru\u017eoku Kriterion\u201c. Nakon godinu dana provedenih u Francuskoj, 1940. godine se vra\u0107a u Rumuniju i brani doktorsku disertaciju iz filozofije. Iste godine odlazi u Berlin na Rumunsko-Nema\u010dki Institut, gde \u0107e ostati do 1944. godine, kada Rumunija napu\u0161ta alijansu sa nacisti\u010dkom Nema\u010dkom. Tokom svog boravka u Nema\u010dkoj slu\u0161ao je predavanja Martina Hajdegera.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon rata i dolaska komunista na vlast u Rumuniji, 1949. godine Nojka dobija od vlasti obavezni boravak u Kampulung- Mu\u0161\u010del. Uhap\u0161en je 1958. godine, ispitivan i osu\u0111ena na 25 godina te\u0161kog rada zajedno sa svim u\u010desnicima na neformalnim susretima koje je organizovao on, dosije nazvan Grupa Nojka-Pilat\u201c. Oslobo\u0111en je 1964. godine, kada \u0107e biti zaposlen u Centru za Logistiku u Rumunskoj Akademiji u Bukure\u0161tu. Tamo \u0107e se sprijateljiti sa va\u017enim imenima rumunske inteligencije, kao \u0161to su filozofi Gabrijel Li\u010danu, Sorin Vijeru, Andrej Ple\u0161u, Andrej Kornja. Povu\u0107i \u0107e se na Paltini\u0161 1975. godine, planinsko odmarali\u0161te na 15 kilometara od Sibinja, gde ga pose\u0107uju svi oni koji tra\u017ee odgovore na filozofska pitanja tog vremena. Nojkino delo broji 32 knjige filozofije, estetike, knji\u017eevne kritike i umetnosti, publicistike, od kojih je 20 objavljeno tokom njegovog \u017eivota, a ostale posthumno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Filozof i esejista Andrej Ple\u0161u bio je jedan od Nojkinih u\u010denika. Ple\u0161u je rekao da se njegovo intelektualno formiranje duguje zatvorenicima\u201c, kako je bila nazvana rumunska intelektualna elita koju su komunisti smestili u zatvor. Jedan od zatvorenika\u201c bio je i Konstantin Nojka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Imao sam sre\u0107u da se formiram me\u0111u nekoliko zatvorenika. Oni su mi odlu\u010duju\u0107e pomogli, modelirali su me, na\u010dinili su da ponovo uspostavim intelektualni nastavak ranijih generacija i ovo je mnogo zna\u010dilo mladi\u0107u koji sam tad bio. Imao sam sre\u0107u da rano upoznam Aleksandra Paleologua, Ser\u0111a Al-\u0110or\u0111a, Remusa Nikoleskua, Teodora Eneskua, I. D. Srbua \u010dak, ali ne kao nekog ko me je formirao. Bio sam kolega na fakultetu sa jednim gospodinom koji je bio deset godina stariji od mene, koji je zavr\u0161io teologiju, ali je bio i u zatvoru i tad je bio na prvoj godini istorije umetnosti. On se zvao Marin Tarangul i ja sam ga mnogo po\u0161tovao jer je bio stariji od mene, jer je zavr\u0161io Teologiju, jer je bio ju zatvoru, jer je bio gospodin. I, vi\u0161e od toga, imao je izuzetnu biblioteku, naro\u010dito za ta vremena. I imao je jo\u0161 ne\u0161to: pored toga \u0161to je bio kultivisan i u\u010den u svim oblicima, sa neverovatnim \u017eivotnim iskustvom, nije izgubio u\u017eivanje u \u017eivotu. I on me je nau\u010dio o bukure\u0161tanskom boemskom \u017eivotu koji sam ja imao tendenciju da, vredan kakav sam tad bio, izbegavam ili marginalizujem. On mi je probudio zadovoljstvo da prona\u0111em zajednicu me\u0111u mladala\u010dkim, osve\u017eavaju\u0107im zabavama. Jednog dana je do\u0161ao i rekao mi: obrati pa\u017enju, u Knji\u017eevnoj Rumuniji\u201c je po\u010deo da pi\u0161e jedan gospodin za kog sigurno nisi \u010duo. Zvao se Konstantin Nojka. On je po\u010deo da objavljuje odlomke iz Rumunskog govora\u201c. \u010citaj, rekao mi je Marin, da vidi\u0161 kako zvu\u010di pravi jezik filozofije\u201c.<\/em><\/p>\n
Za Andreja Ple\u0161ua susret sa Nojkinim spisima, a kasnije i sa samim filozofom, ozna\u010davalo je otvaranje jednog egzistencijalnog i kulturnog horizonta.<\/p>\n
\u010citao sam, ostavio je utisak na mene, bio je potpuno druga\u010diji zvuk od onog kog sam do tad znao. I igrom slu\u010daja ja sam tad u\u010dio engleski van gimnazije sa gospo\u0111om Meri Polihronaide, udovicom desni\u010darskog pedagoga Polihronaidea koji je umro u zatvoru, a i njen novi mu\u017e, gospodin advokat Lazaresku, proveo je vreme u zatvoru s Nojkom. I ova kombinacija Lazaresku-Tarangul je na\u010dinila da mogu da upoznam gospodina Nojku. Gospodin Lazaresku mu je pri\u010dao o meni, a Marin me je odveo kod njega. \u017diveo je u naselju Ber\u010deni, u dvosobnom stanu, u novoj zgradi. Bio je veoma lepo obu\u010den, se\u0107am se da me je zapanjilo koliko je elegantan. Nakon \u0161to smo pri\u010dali s njim, ponudio nam je, prijateljski, deset predavanja starogr\u010dkog. Ovo je bio po\u010detak moje veze sa gospodinom Nojkom. On je bio taj koji mi je rekao: ako \u017eeli\u0161 da se bavi\u0161 filozofijom, ne mo\u017ee se bez nema\u010dkog. Sedi i u\u010di nema\u010dki. I dao mi je i tri knjige da pro\u010ditam\u201c.<\/em><\/p>\n
Konstantin Nojka je ostao u istoriji rumunske filozofije 20. veka kroz svoje u\u010dene tekstove i kroz prevode iz dela anti\u010dkih gr\u010dkih filozofa. Ali i kao model profesionalizma i akademskog integriteta.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Konstantin Nojka, jedan od najbitnijih rumunskih filozofa 20. veka, rodio se 1909. godine u \u017eupaniji Teleorman, na jugu Rumunije, a preminuo je 4. decembra 1987. godine u Sibinju, od kad je pro\u0161lo trideset i pet godina. Poha\u0111ao je Filolo\u0161ki i Filozofski Fakultet na Univerzitetu u Bukure\u0161tu, gde je diplomirao 1931. godine sa diplomskim radom o […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515470","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n