U me\u0111uratnom periodu Rumunija je izgradila sopstvenu industriju proizvodnje aviona, industriju koja je sledila tradiciju zapo\u010detu po\u010detkom 20. veka. U Bra\u0161ovu je 1. novembra 1925. godine osnovana Rumunska vazduhoplovna industrija (IAR), koja je bila najzna\u010dajniji rumunski proizvo\u0111a\u010d aviona. To je bilo akcionarsko dru\u0161tvo u kome su akcionari bili francuska fabrika aviona Blero-Spad, francuski proizvo\u0111a\u010d automobila Loren-Ditrih, fabrika rulantnog materijala Astra Arad i rumunska dr\u017eava. Rumunska dr\u017eava je 1. septembra 1938. godine otkupila sve ostale akcije i postala je jedini vlasnik. Rumunska vazduhoplovna industrija je bila podeljena na dve velike jedinice: jedinicu za konstrukciju aviona i jedinicu za motore. Za 23 godine svog postojanja, do 1948. godine, rumunski proizvo\u0111a\u010d je izgradio razne civilne ure\u0111aje kao \u0161to su \u0161kolski i trena\u017eni, sportski, rekareativni aparati, ali i vojne aparate kao i \u0161to su vojni, lova\u010dki, osmatra\u010dki i izvi\u0111a\u010dki, ali i juri\u0161ne i bombarderske letelice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Motori su u po\u010detku imali francusku licencu, nakon \u010dega su in\u017eenjeri inovirali licencirane motore i \u010dak dizajnirali sopstvene. Najpoznatiji avioni su bili IAR 80 i IAR 81, avioni za lov i avioni za lov i bombarderi. Na frontu Drugog svetskog rata, rumunski piloti su na IAR avionima ispisali stranice slavne istorije rumunske avijacije, tako \u0161to su se uspe\u0161no borili protiv sovjetske i ameri\u010dke avijacije. Sudbina rumunske vazduhoplovne industrije \u0107e se drasti\u010dno promeniti nakon 1944. godine. Sovjetska okupaciona vojska nametnula je obustavu proizvodnje aviona i transformaciju fabrike u obi\u010dnu radionicu za popravke. Godine 1948. dolazi do najja\u010deg udarca, kada se industrija pretvara u zajedni\u010dko sovjetsko-rumunsko preduze\u0107e za proizvodnju traktora. Tek 1968. godine se stidljivo nastavlja tradicija proizvodnje aviona, a nakon 1989. godine fabrika ponovo dobija staro ime IAR.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski radiodifuzni centar za usmenu istoriju je 1995. godine intervjuisao in\u017eenjera Teodora Garneca koji je radio u IAR Bra\u0161ov tokom me\u0111uratnog perioda- On je pri\u010dao kako je rumunska strana morala da vrati Svojetima nove, ispravne ma\u0161ine-alate u zamenu za one zarobljene u Odesi, a koje nisu radile. Ma\u0161ine su bile uzete iz IAR-a: \u0160est ma\u0161ina su zarobili Rusi iz Odese. Nisu uspele da rade kod nas jer im je trebala popravka. Dr\u017eane su neko vreme u rezervi sve dok, kada se situacija promenila, nismo bili primorani da vratimo ove ma\u0161ine. Do\u0161la je ruska vojna komisija, pukovnik i kapetan, koji su, da bi bili ubedljiviji, lupili pi\u0161toljem po stolu direktora, a on je morao da popravi ma\u0161ine, u izuzetno kratkom roku. Nakon \u0161to su bile opravljene trebao je jedan delegat da ih odnese. Situacija je tad bila takva da su svi to izbegavali, a ja sam, do\u0161av\u0161i iz Kampulung u Bra\u0161ov, dobio zadatak da ih predam. Ovo je bila prava avantura. U svakom slu\u010daju, hteli smo da se oslobodimo zadatka i podmitimo kapetana koji nas je pratio, ali to nije bilo mogu\u0107e. Odneli smo ih samo do Ja\u0161ija i tamo su bili ukrcani u ruski voz. Nisu to bile njihove ma\u0161ine, oni su odabrali najbolje ma\u0161ine koje smo mi imali iz fabrike motora. Sve \u0161to im se dopalo uzeli su, u zamenu za njihove pokvarene. Rekli su da smo im mi pokvarili ma\u0161ine i da moraju uzeti ne\u0161to dobro<\/em>\u201c.<\/p>\n
In\u017eenjeri u IAR-u su tako\u0111e i pravili motore, nisu samo koristili one licencirane. Jedna takva inovacija bio je motor IAR 7M, u \u010dijem dizajniranju je u\u010destvovao i in\u017eenjer Teodor Garnec: Konstrukcijski podaci motora bili su 350 konjskih snaga jer je bio namenjen lak\u0161im avionima, a bio je pogodan za upotrebu u komunalnoj i sportskoj avijaciji, kao i za obuku pilota. Pokazalo se da prilikom prvih testova motor dosti\u017ee 370 konjskih snaga u dobrim uslovima rada, bez problema. Me\u0111utim, probni sto na kom je motor testiran bio je bombardovan i nije imao svu potrebnu opremu da bi bio licenciran. Bilo smo zadovoljni i samo ovim informativnim podacima. Ovaj motor IAR 7M je ura\u0111en u samo dva primerka, od kojih je samo jedan primerak sastavljen, a jedan je ostao u delovima u sanducima, a taj sklopljeni primerak smo testirali. Fabrika aviona IAR kako je bila opremljena i aparatima i tehni\u010dkim osobljem, imala je izuzetne rezultate<\/em>\u201c.<\/p>\n
Nakon ponovnog osnivanja 1971. godine, IAR Bra\u0161ov je diverzifikovao svoju proizvodnju, proizvode\u0107i helikoptere u fabrici Gimbav pod francuskom licencom. Proizvodnja je dopunjena i pomo\u0107nim avionima, jedrilicama i motornim jedrilicama. A nakon 1989. godine IAR je pro\u0161ao kroz fazu re-tehnologizacije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U me\u0111uratnom periodu Rumunija je izgradila sopstvenu industriju proizvodnje aviona, industriju koja je sledila tradiciju zapo\u010detu po\u010detkom 20. veka. U Bra\u0161ovu je 1. novembra 1925. godine osnovana Rumunska vazduhoplovna industrija (IAR), koja je bila najzna\u010dajniji rumunski proizvo\u0111a\u010d aviona. To je bilo akcionarsko dru\u0161tvo u kome su akcionari bili francuska fabrika aviona Blero-Spad, francuski proizvo\u0111a\u010d automobila […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515471","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n