Komunisti\u010dki re\u017eim Nikolaja \u010cau\u0161eskua nameravao je da duboko transformi\u0161e Rumuniju, projekat koji je licemerno nazvan sistematizacija gradova i sela\u201c. To je zna\u010dilo ru\u0161enje va\u017enih naselja u gradovima Rumunije, kao i u prestonici Bukure\u0161t, pri \u010demu je ve\u0107ina tih ru\u0161enja bila nepotrebna. Pro\u0161irena i na ruralnu sredinu, \u010cau\u0161eskuova sistematizacija je bila jednako beskorisna: njegova ambicija je bila da sru\u0161i oko 7-8.000 sela sa vi\u0161e od 13.000 stanovnika, a zvani\u010dni razlog je dodavanje obradivog zemlji\u0161ta. Ono \u0161to je u teoriji zvu\u010dalo dobro, odnosno ravnomeran razvoj cele teritorije, u praksi je bila katastrofa. Re\u017eim se ve\u0107 pokazao nesposobnim da upravlja hipercentralizovanom ekonomijom koja je imala ogromne gubitke. \u0160tavi\u0161e, re\u017eim nije bio sposoban da jedan ovakav projekat zavr\u0161i i da ga natera da funkcioni\u0161e.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ako Rumuni u zemlji nisu reagovali na sistematizaciju, zbog represivnog aparata, Rumuni iz dijaspore nisu dozvolili da se stvari odvijaju po \u010cau\u0161eskuovoj volji. Sistematizacija je bila kap koja je prelila \u010da\u0161u nezadovoljstva. Tako je poslednjih nedelja 1988. godine u Belgiji osnovano udru\u017eenje Operacija Villages Roumains, koje je imalo za cilj da spase preko 13.000 rumunskih sela od uni\u0161tenja. Za vrlo kratko vreme pojavile su se podru\u017enice udru\u017eenja u Francuskoj, \u0160vedskoj, Velikoj Britaniji, Italiji, \u0160paniji, Norve\u0161koj, Danskoj. Bila je to velika evropska solidarnost za odbranu tradicije i ljudskih prava. Najaktivnije rumunske li\u010dnosti u ovom udru\u017eenju bili su advokat i politi\u010dki zatvorenik Dinu Zamfiresku, novinarka, prevodilac i aktivista za ljudska prava Arijadna Combes, \u0107erka antikomunisti\u010dke borkinje Dojne Kornja, i istori\u010dar Mihnja Berindej. A oni su bili aktivno podr\u017eavani od jezgra belgijskih i francuskih novinara, fotografa, advokata, arhitekata, grafi\u010dkih dizajnera, koji su i postavili temelje Operacije Villages Roumains, skra\u0107eno OVR.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunski radiodifuzni centar za usmenu istoriju intervjuisao je Dinua Zamfireskua 2003. godine, koji je 1975. godine izbegao u Francusku, biv\u0161eg \u010dlana Nacionalne liberalne partije, novinara rumunske sekcije BBC. Me\u0111u temama bilo je re\u010di i o njegovom u\u010de\u0161\u0107u u Operaciji Villages Roumains: Dve godine smo se bavili pitanjem sela, pitanjem Villages Roumains. Susretali smo se u grupi slobodnih Rumuna, sa peticijama, sa dopisima, jer drugo se nije radilo. Nas tri Rumuna, Mihnja Berindej, Arijadna Combes i ja, pre\u0161li smo celu Francusku i Evropu sa ovim pitanjem. Bio sam i u Ma\u0111arskoj i u\u010destvovao sam 1989. godine, u junu, na sahrani Imrea Na\u0111a i njegovih prijatelja, koje su ubili komunisti. U Francuskoj je bilo gradova na kojima smo dr\u017eali i po \u0161est konferencija dnevno, na svakakvim forumima: u \u0161kolama, javno, svuda. I\u0161li smo iz Francuske u Englesku, Belgiju, Italiju. I \u0161irili smo ovu akciju svuda. Arijadna je bila i u Norve\u0161koj, ja sam bio u Danskoj. Bili smo veoma tra\u017eeni. U Parizu je postojao centar koji je pripadao Medecins du Monde, koji su podr\u017eavali neki ljudi iz tada\u0161nje francuske socijalisti\u010dke vlade. Oni su nas podr\u017eavali i uz njihovu pomo\u0107 smo mi mogli da se kre\u0107emo i da predstavljamo Ligu za odbranu ljudskih prava u Rumuniji<\/em>\u201c.<\/p>\n
Dinu Zamfiresku je bio posve\u0107en pokretu koji je izazivao uni\u0161tavanje rumunskog sela sve do poslednjeg trenutka postojanja komunisti\u010dkog re\u017eima, do decembra 1989. godine. \u010cak je nastavio i nakon pada re\u017eima, dolaze\u0107i u Rumuniju sa pomo\u0107i jo\u0161 u prvim danima slobode: U zemlji, u okviru akcije Villages Roumain, odmah smo se anga\u017eovali sa merama za pomo\u0107 Rumunima. I krenuo sam sa prvom serijom pomo\u0107i, uz Arijadnu Combes i Mihnjom Berindej u jednom francuskom vojnom avionu, koji je sleteo u Bugarsku 26. ili 27. decembra. Do\u0161ao sam 28. ili 29. decembra, prvim avionom Air France koji je sleteo na aerodorom Otopenj, jer je aerodrom bio zatvoren. Bio sam sa francuskom novinarkom koja je tako\u0111e bila deo Lige za odbranu ljudskih prava u Rumuniji i koja je bila stru\u010dnjak za rumunske probleme. Do\u0161ao sam, moj otac je bio u zemlji, javio sam mu telefonom, da ne bi dobio infarkt ako se pojavim na vratima. On je znao da dolazim i doveo sam i novinarku. Ni\u0161ta nisam znao, stigao sam u Rumuniju nakon toliko godina. Imao sam francuski paso\u0161, jer imam dvojno dr\u017eavljanstvo. Taj paso\u0161 je otvarao sve prepreke koje su tad postojale. Bilo je ovacija, pravo rumunsko-francusko prijateljstvo<\/em>\u201c.<\/p>\n
Operacija Villages Roumains bila je primer evropske solidarnosti pred zloupotrebama politi\u010dkog re\u017eima koji je bio nasilan u svakom smislu. \u0160a\u010dica ljudi, svojim zvanjem i istrajno\u0161\u0107u, branila je rumunska sela poslednjih godina komunisti\u010dke tiranije. I na kraju su pobedili.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Komunisti\u010dki re\u017eim Nikolaja \u010cau\u0161eskua nameravao je da duboko transformi\u0161e Rumuniju, projekat koji je licemerno nazvan sistematizacija gradova i sela\u201c. To je zna\u010dilo ru\u0161enje va\u017enih naselja u gradovima Rumunije, kao i u prestonici Bukure\u0161t, pri \u010demu je ve\u0107ina tih ru\u0161enja bila nepotrebna. Pro\u0161irena i na ruralnu sredinu, \u010cau\u0161eskuova sistematizacija je bila jednako beskorisna: njegova ambicija je […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515472","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n