Politika je tema beskrajnih rasprava, a naj\u010de\u0161\u0107e neslaganja. Vrlo mali broj politi\u010dara koje danas smatramo visokoprofilnim nisu savr\u0161eni, jer ljudi prave gre\u0161ke. Ali to ne zna\u010di da nije bilo istinski istaknutih politi\u010dara koji su postali merila za potomstvo. Ono \u0161to ih je u\u010dinilo izuzetnim je na\u010din na koji su se pona\u0161ali u izuzetno te\u0161kim situacijama za sebe i svoju zajednicu. Jedan od najzna\u010dajnijih rumunskih politi\u010dara bio je Juliju Maniju, koji se rodio 8. januara, pre 150 godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ro\u0111en 1873. godine u \u0160imelul Silvanijej, na severozapadu Rumunije, Juliju Maniju je bio advokat, kao i njegov otac. Doktorirao je pravo 1896. godine na Univerzitetu u Be\u010du. Po\u010dinje da se bavi politikom i aktivan je u redovima Rumunske Nacionalne Partije, a 1906. godine izabran je za poslanika u ma\u0111arskom Parlamentu. Mobilisan je 1915. godine u austrougarskoj vojsci na italijanskom frontu, a 1918. godine, na kraju rata, u\u010destvuje na skup\u0161tini u Alba Juliji, kada je odlu\u010deno da se teritorije Austro-Ugarske naseljene Rumunima ujedine sa Kraljevinom Rumunijom. U ovoj Velikoj Rumuniji, zajedno sa Jonom Mihalakeom, osniva 1926. godine Nacionalnu Selja\u010dku Stranku, a izme\u0111u 1918. i 1945. godine tri puta je bio premijer Rumunije. Ube\u0111eni demokrata, odbijao je bilo kakvu saradnju i sa fa\u0161isti\u010dkim i sa komunisti\u010dkim diktaturama. Zatvoren 1947. godine, u 75. godini \u017eivota, Juliju Maniju \u0107e umreti 5. februara 1958. godine usled pritvora u zatvoru Siget.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Juliju Maniju bio je jedan od najmo\u0107nijih koagulacionih faktora u ciljevima rumunskog dru\u0161tva u prvoj polovini 20. veka. Nepotkupljiv, harizmati\u010dan, uporan, Maniju je zaista bio \u010dovek koji je Rumunima bio potreban u trenucima velikih raskr\u0161\u0107a. U se\u0107anjima Juliju Maniju je ostao uzoran politi\u010dar i izuzetna osoba. Iz mno\u0161tva svedo\u010danstava, izvukli smo dva koja se nalaze u arhivi Centra za usmenu istoriju Rumunske Radiofuzije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Joana Berindej, \u0107erka Joana Hundice, vo\u0111e Nacionalne Selja\u010dke Partije, prisetila se 2000. godine gospodina Julija Manijua\u201c, kako ga je nazvala, kao \u010doveka velike dobrote i skromnosti. Maniju je bio \u010dovek retke skromnosti! Veoma simpati\u010dan \u010dovek toplog glasa. Dolazio bi kod nas na ru\u010dak, se\u0107am se da sam jednom iza\u0161la da ga do\u010dekam i rekao je meni i mojoj sestri dobar dan, drage gospo\u0111ice\u201c. I imao je mrlju na reveru i ja sam mu rekla da mi dozvoli da je o\u010distim. Jao \u0161to me je sramota\u201c, rekao je. A ja mu ka\u017eem da se to de\u0161ava i da mi da da o\u010distim mrlju, da ne ide i negde drugde tako. A gospodin Maniju je tada bio bolestan, kada bi seo na stolicu pao bi. Bolela su ga kolena i bilo mu je te\u0161ko hodati, ali nisam ga videla nikad nervoznog, besnog zbog ne\u010dega. Bio je izuzetno miran. Kao politi\u010dar je bio beskompromisan. Moj otac je to voleo! Nije popu\u0161tao nikako. Ima zlih glasova koji su govorili da je Maniju te\u0161ko donosio odluke. To je \u010dista zloba, svi politi\u010dari imaju neprijatelje, ne mo\u017ee\u0161 biti savr\u0161en ili da nema\u0161 protivnike. Ali ka\u017eem vam, ne zato \u0161to ga je moj otac voleo ili zato \u0161to sam ga poznavala, ali ja nisam nalazila nikakve nedostatke, moram vam to re\u0107i<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ser\u017eu Makarije, aktivan u nacionalno-selja\u010dkoj omladini, pri\u010dao je 2000. godine kako je ulazak Sovjeta u Rumuniju predstavljao znak za uzbunu za rumunsko dru\u0161tvo, koje se mobilisalo protiv ovih neprijatelja. Uprkos poodmaklim godinama i bolesti, Juliju Maniju nije oklevao da se aktivno uklju\u010di: Na svaka dva-tri dana smo imali sukobe sa komunisti\u010dkim bandama. Bilo je ve\u0107ih okupljanja i odmah se znalo ko \u0107e do\u0107i. Me\u0111u vo\u0111ama partije koji su bili s nama na tim sukobima bio je i Ilije Lazar. Na tru Palate svi smo se okupili i bodrili kralja, a kad je kralj do\u0161ao na balkon usledile bi ovacije i odu\u0161evljenje. I uvek nakon toga su dolazila kola sa radnicima, sa motkama. Na primer, 15. maja 1946. godine, kada se proslavljalo 98. godina od Barnucijevog govora na Trgu Slobode u Bla\u017eu, do\u0161ao je i Maniju. Na izlazu, oko rumunskog Ateneuma bila su kola puna radnika sa toljagama. Jedva smo uspeli da izvu\u010demo predsednika, otvorili smo zadnja vrata, \u0161to se nikad nije radilo, i probili smo se da ga izvu\u010demo napolje<\/em>\u201c.<\/p>\n
Juliju Maniju je bio vi\u0161e od po\u0161tenog politi\u010dara, bio je simbol same demokratije. Izme\u0111u 1944. i 1947. godine, u jeku ofanzive za uspostavljanje komunisti\u010dkog re\u017eima, smatran je najva\u017enijim partnerom u dijalogu sa Zapadom. Njegova \u017ertva u Sigetu pretvorila ga je u jedno od velikih obele\u017eja rumunske politike u 20. veku.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Politika je tema beskrajnih rasprava, a naj\u010de\u0161\u0107e neslaganja. Vrlo mali broj politi\u010dara koje danas smatramo visokoprofilnim nisu savr\u0161eni, jer ljudi prave gre\u0161ke. Ali to ne zna\u010di da nije bilo istinski istaknutih politi\u010dara koji su postali merila za potomstvo. Ono \u0161to ih je u\u010dinilo izuzetnim je na\u010din na koji su se pona\u0161ali u izuzetno te\u0161kim situacijama […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515474","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n