Model intelektualnog politi\u010dkog vo\u0111e u evropskoj istoriji pojavio se u starom Rimu, a prvi primer je bio car Marko Aurelije, u drugom veku nove ere. Nikolo Makijaveli u Princu\u201c, svojoj \u010duvenoj knjizi o dobrom upravljanju, navodi da \u0107e princ intelektualac uvek na\u0107i dobra re\u0161enja za politi\u010dko vo\u0111stvo. U istoriji Rumunije princ intelektualac bio je princ Muntenije Negoje Basarab, s po\u010detka 16. veka. Ali najpoznatiji je bio princ Moldavije Dimitrije Kantemir, koji je iza sebe ostavio ogromno delo u nekoliko oblasti poput istorije, geografije, morala, politi\u010dkih nauka, muzike.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dimitrije Kantemir je ro\u0111en 1673. godine kao sin princa Moldavije Konstantina Kantemira i dobio je tipi\u010dno obrazovanje za prin\u010deve svog vremena. \u0160kolovao se u prestonici Osmanskog carstva, od 14. do 37 godine je \u017eiveo i studirao na obalama Bosfora. Njegovo delo obuhvata klasi\u010dne spise Divan ili Sva\u0111a mudraca sa celim svetom\u201c, Opis Moldavije\u201c, Hijeroglifska istorija\u201c, Istorija uspona i pada otomanskog carstva\u201c. Druge ne manje zna\u010dajne knjige su Hronika postojanja romano-moldo-vlaha\u201c, Orijentalni zbornik\u201c, Skra\u0107enica sistema op\u0161te logike\u201c, Istra\u017eivanje prirode monarhija\u201c, \u017divot Konstantina Kantemira zvanog Stari, vladara Moldavije\u201c, Sistem muhamedanske religije\u201c, Knjiga nauke o muzici\u201c. Kao priznanje za posebne zasluge u nauci svog vremena, 1714. godine , u 41. godini \u017eivota, Dimitrije Kantemir je bio izabran za \u010dlana Kraljevske akademije u Berlinu. Njegovo ime su naveli poznati engleski istori\u010dar Edvard Gibon (1737-1794) u knjizi Istorija pada i propasti rimskog carstva\u201c i ameri\u010dki istori\u010dar nauke Alen G. Debi (1926-2009) u knjizi o flamanskom hemi\u010daru iz 16. veka po imenu Jan Baptist van Helmont.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kao politi\u010dki lider, karijera Dimitrija Kantemira nije bilo tako impresivna kao njegova karijera intelektualca. Postao je imenom princ Moldavije 1693. godine, sa 20 godina, nakon smrti svog oca. Nakon 17 godina, 1710. godine, postao je po drugi put princ, ali samo na godinu dana. Pridru\u017eio se Petru Velikom u rusko-turskom ratu, ali je poraz Rusa kod Stanile\u0161tija 1711. godine doveo do toga da izgubi presto. Oti\u0161ao je u izgnanstvo na dvor Petra Velikog, kao njegov savetnik, i umro je u 50. godini, 1723. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Godina 2023. je progla\u0161ena za godinu Dimitrija Kantemira, jer se obele\u017eava 350 godina od ro\u0111enja i 300 godina od smrti. Ovom prilikom se organizovala izlo\u017eba njegovih rukopisa i knjiga u Biblioteci Akademije Rumunije. Akademik Razvan Teodoresku je o Dimitriju Kantemiru rekao da je on bio tipi\u010dna evropska li\u010dnost svog vremena, koja je spojila dva kulturna sveta — Istok i Zapad: O Kantemiru se zna mnogo stvari mnogo stvari je ostalo da se otkrije. Se\u0107am se da je pre nekoliko godina u Narodnoj Akademiji u Briselu, Belgijskoj Akademiji, organizovan kolokvijum o evropejstvu Kantemira. U ovom smislu mi smo dali velikog Evropljanina. Ne sme se zaboraviti da je Opis Moldavije\u201c bio deo velikih narud\u017ebenica Berlinske Akademije, koja je tra\u017eila razli\u010dite opise\u201c levantinskih teritorija. Ovo interesovanje, naro\u010dito Pruske, za Svet Levanta je bio veoma jak i otuda je i Kantemir dobio zahtev. Ne smemo se sramiti, politi\u010dke prilike previ\u0161e uti\u010du na nas u nekim situacijama i sada imamo takvu situaciju, kada \u0107emo re\u0107i da je Dimitrije Kantemir postao \u010dlan Akademije iz Berlina u svojstvu ruskog princa. U trenutku kad je pruska kraljevska vlast htela da Petru Velikom da pohvalu, izabran je naju\u010deniji \u010dovek u Ruskom carstvu, a on, biv\u0161i vojvoda Moldavije, bio je predlo\u017een. Kantemir je ujedinio tradicionalnu kulturu ovog prostora sa ruskom kulturom. Sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, on je borac evropejstva u osvit nove Evrope, premoderne Evrope<\/em>\u201c.<\/p>\n
Konstantin Barbu, urednik dela Dimitrija Kantemira, osvrnuo se na rukopise koji \u010dine deo izlo\u017ebe posve\u0107ene u\u010denjaku Od Kantemira je ostalo oko 200 tomova. Do sada sam od\u0161tampao 104 toma. Uspeo sam da spojim dva Kantemirova rukopisa, to su sad kompletni Kantemirovi rukopisi i u Moskvi i u Bukure\u0161tu. Doneo sam i mnogo neobjavljenih rukopisa \u010diji ni naslovi nisu bili poznati. Ovde ima vi\u0161e rukopisa, uklju\u010duju\u0107i i dva poglavlja iz Opisa Moldavije\u201c, spis pripada nema\u010dkom sinologu Gotlibu Zigfridu Bajeru, profesoru na Univerzitetu u Petersburgu. Ali Kantemirovi rukopisi se ne nalaze samo u Rusiji, ve\u0107 i u Akademiji iz Berlina. Tako\u0111e samo doneo i 15 rukopisa iz ove Akademije<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ova dva jubileja Kantemira u 2023. godini vra\u0107aju u centar pa\u017enje ovu izuzetnu li\u010dnost.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Model intelektualnog politi\u010dkog vo\u0111e u evropskoj istoriji pojavio se u starom Rimu, a prvi primer je bio car Marko Aurelije, u drugom veku nove ere. Nikolo Makijaveli u Princu\u201c, svojoj \u010duvenoj knjizi o dobrom upravljanju, navodi da \u0107e princ intelektualac uvek na\u0107i dobra re\u0161enja za politi\u010dko vo\u0111stvo. U istoriji Rumunije princ intelektualac bio je princ […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131594,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515475","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n