Du\u0161evne bolesti su oduvek bile izvor bola za pacijente i njihove ro\u0111ake, a u nekim situacijama \u010dak i uzrok mnogih tragedija, kao \u0161to su ubistva koja su po\u010dinili oboleli. Vremenom su dru\u0161tva i zakonodavci preduzeli mere kako bi spre\u010dili i kaznili takva dela, kodifikovane na misaonom nivou svakog istorijskog vremena. A na rumunskom prostoru slu\u010dajevi ludila, kako su ih uop\u0161teno zvali, bili su le\u010deni, a zlo\u010dini koje su po\u010dinili ti zlosre\u0107nici su bili ka\u017enjavani. Kodeksi zakona su eksplicitno navodili mere koje je pravda morala da preduzme da spre\u010di uzroke i otkloni posledice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tokom svoje istorije, sudska praksa se kretala u pravcu dekriminalizacije mentalno obolelih prestupnika. U rumunskim kne\u017eevinama, prvi zakoni u ovom smislu su bili Rumunska knjiga obrazovanja\u201c ili Pravila Vasilea Lupua\u201c u Moldaviji 1646. godine i Ispravljanje zakona prema Bogu\u201c ili Pravila Mateja Basaraba\u201c u Munteniji 1652. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Doktor psihijatar Oktavijan Buda, profesor istorije medicine na Univerzitetu za Medicinu i Farmakologiju Karol Davila\u201c iz Bukure\u0161ta, rezimirao je njihov sadr\u017eaj s ta\u010dke gledi\u0161ta humanizacije tretiranja zlo\u010dinaca koji su psihi\u010dki bolesni: Ne mogu da ka\u017eem da su to bili ustavni ili krivi\u010dni zakoni, ali su veoma sli\u010dni nekim zakonima koji reguli\u0161u razli\u010dite delatnosti, uklju\u010duju\u0107i i one pravne prirode. Ono \u0161to mi se \u010dini izuzetnim je da se teoreti\u0161e da prisustvo mentalnih bolesti zna\u010di da zlo\u010dinac vi\u0161e ne mo\u017ee biti ka\u017enjen osim nakon procene onoga koji pokazuje ove naznake. A re\u010denice koje se odnose na ovaj aspekat su paragrafi koji se nazivaju glavama. U jednoj od ovih glava pi\u0161e: kada ne zna da je lud i van uma, pa ubije oca svog ili sina svog, nemojte ga nikako grditi jer mu je dovoljna pogrda \u0161to je lud i bez uma<\/em>\u201c. Ovo je konceptualizacija medicinskog aspekta koji podle\u017ee merama medicinske bezbednosti<\/em>\u201c.<\/p>\n
U 18. veku dolazi do modernih reformi na Zapadu. U Rumunskim Zemljama je doba fanariota, pa talas reformi sti\u017ee i do nas: Bilo je fanariota koji su postavili zakonodavstvo. Aleksandru Ipsilanti pi\u0161e 1780. godine Registar Pravila. Ve\u0107 na po\u010detku 19. veka imamo Kalimakijeve i Kara\u0111ine pravilnike, iz 1817. godine. Fanarioti ih praktikuju, dovode lekare iz inostranstva da se uklju\u010de u medicinske delatnosti. Ovo je zora rumunske modernosti, prvi period 1800-1850 je jo\u0161 uvek period sa izazovima sa stanovi\u0161ta znanja<\/em>\u201c.<\/p>\n
Modernizacija je napredovala ubrzano, a Organski Propisi iz ranih tridesetih godina 18. veka nastavili su ono \u0161to je ranije zapo\u010deto: Organski Propisi utvr\u0111uju najmanje dve stvari. Pre svega, stvaraju entitet koji je prete\u010da Lekarskog Koled\u017ea, odnosno Doktorsku Komisiju i organizuje aspekte koji se odnose na standardizaciju medicinske prakse. To stvara neku vrstu slobodne prakse. TO jest, nije dozvoljeno da lekar radi \u0161ta ho\u0107e, da do\u0111e sa dve-tri konzerve i dve-tri koske i primeni holisti\u010dki tretman. Postoje sad lekari italijanskog ili gr\u010dkog porekla koji su putovali i u epohi fanariota. A glavna interakcija je bila da ova uvozna elita mo\u017ee bar prihvatljivo da komunicira sa ruralnim slojem stanovni\u0161tva, prili\u010dno suzdr\u017eanim prema ovim profesionalnim kategorijama, koje ne razume<\/em>\u201c.<\/p>\n
Nakon zakona i propisa javljaju se i prvi objekti za le\u010denje. Jedan od prvih ove vrste je Sanatorijum Markuca. Oktavijan Buda: Za vreme Aleksandra Gike, 1838. godine desilo se ne\u0161to zanimljivo sa institucionalne ta\u010dke gledi\u0161ta. Sanatorijum Markuca se javlja u uslovima u kojima je deo manastira iza\u0161ao iz crkvene nadle\u017enosti i postao deo Ministarstva Unutra\u0161njih Stvari, odnosno Ministarstva Unutra\u0161njih Poslova. Tamo po\u010dinju da se javljaju psihijatrijski bolesnici, u dana\u0161njem savremenom smislu. Markuca po\u010dinje sa dr. Minisom, lekarom gr\u010dkog porekla, koji je studirao u Lajpcigu, a zatim dolazi Nikolaje Ganesku, po ruskoj liniji, sa studijama u Harkovu. On \u0107e u modernom smislu, 1850. godine, pokrenuti psihijatriju. Nije se bavio radnom terapijom, ve\u0107 ljudskim le\u010denje, jer se u to vreme kori\u0161\u0107ene metode ograni\u010davanja, kao \u0161to je vezivanje pacijenata. On je koristio kai\u0161eve od vune, da se pacijenti ne bi povredili. Donosi i elektromagnetni aparat, jo\u0161 uvek ne znamo \u0161ta je radio s njim. Dakle, imamo i \u017eelju za modernizacijom. Nakon toga sledi epoha Aleksandra Sucua, iz porodice fanariota, koji je studirao u Atini i Parizu. On preuzima upravljanje sanatorijumom Markuca i tu \u0107e ostati dugi niz godina kao direktor. On \u0107e 1877. godine objaviti knjigu Otu\u0111enik pred medicinom i dru\u0161tvom\u201c, koja je prakti\u010dno prvi traktat o socijalnoj i sudskoj psihijatriji<\/em>\u201c.<\/p>\n
Nakon \u0161to je Rumunija postala nezavisna dr\u017eava 1878. godine, razvila se odgovaraju\u0107a zdravstvena i pravna politika. A psihijatrija \u0107e postati medicinska specijalizacija u porastu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Du\u0161evne bolesti su oduvek bile izvor bola za pacijente i njihove ro\u0111ake, a u nekim situacijama \u010dak i uzrok mnogih tragedija, kao \u0161to su ubistva koja su po\u010dinili oboleli. Vremenom su dru\u0161tva i zakonodavci preduzeli mere kako bi spre\u010dili i kaznili takva dela, kodifikovane na misaonom nivou svakog istorijskog vremena. A na rumunskom prostoru slu\u010dajevi […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515477","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n