Granice su fizi\u010dke i mentalne linije koje su ljudi ili sami postavili ili ih je priroda podigla na putu njihove ekspanzije. Najstariju granicu na rumunskom prostoru arheolozi nazivaju limes dacicus\u201c i nalazi se u zapadnoj polovini Rumunije, du\u017eine preko 1000 kilometara. To je granica koju je Rim kad je osvojio Dakiju povukao i koja je opstala do danas.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Zajedno sa istori\u010darem i arheologom Ovidijuom Centjom iz Nacionalnog Muzeja Istorije Rumunije ponovo smo kreirali trasu ove drevne granice: Pod imenom limes dacicus bile bi granice rimske provincije Dakije, koja je od Trajanovog vremena bila deo rimskog carstva u trajanju od 160 godina. To bi bile fizi\u010dke i administrativne granice provincije koja je bila deo Rimskog Carstva. Fizi\u010dki je re\u010d o onome \u0161to se materijalizuje na terenu, tragovi granica, koji su manje-vi\u0161e vidljivi. To je izuzetno slo\u017eena i raznolika granica, najslo\u017eenija granica koju smo dokumentovali u Rimskom carstvu koja postoji na teritoriji jedne dr\u017eave i koja je i najdu\u017ea. S druge strane, ona je administrativna jer bez potrebe koristimo termin limes, Rimljani su verovali da njihovo carstvo nema kraja. To je materijalizacija da ka\u017eemo takti\u010dke i vojne prirode u pojedinim oblastima i vi\u0161e je mentalna granica koja je ukazivala na sporazum. Svi sporazumi koje su imali sa svojim susedima morali su biti materijalizovani na terenu granicom, kao \u0161to je to danas preorani pojas<\/em>\u201c.<\/p>\n
Sa kartom Rumunije pred nama i idu\u0107i od zapada ka istoku u smeru kazaljke na satu, tra\u017eili smo da ozna\u010dimo najva\u017enije ta\u010dke ovog limesa. Postoje dve linije odbrane koje su funkcionisale u razli\u010ditim periodima. Imamo uklju\u010divanje planine Apusenj i oblasti sa zlatom, na terenu dosta dobro poznajemo legionarske logore u Apulumu (Alba Julija) i Potaisi (Turda), ali one se javljaju kasnije. Granica je bila ne\u0161to zapadnije, nemamo ba\u0161 jasnih podataka gde. Nakon toga prolazi kroz \u017eupanije Klu\u017e i Sala\u017e, kroz oblasti Mese\u0161ke Kapije, gde je bolje poznajemo, i sti\u017eemo unutar Karpatskog luka na severu. Idu\u0107i ka istoku, prelazimo planine na prevoju Rukar-Bran i sti\u017eemo do toka Dunava na trasi koja je manje-vi\u0161e materijalizovana na terenu, na teritoriji sada\u0161njih \u017eupanija Ar\u0111e\u0161 i Telorman. Ovde je transalutanska linija, takozvani limes transalutanus, koji je funkcionisao paralelno ili u razli\u010ditim periodima sa linijom Olta<\/em>\u201c.<\/p>\n
Kako je bila materijalizovana tako duga kopnena granica odgovori\u0107e nam Ovidiju Centja: U antici su granice vi\u0161e li\u010dile na pravce kojima se kretala vojska. U zavisnosti od protivnika ili geografskih uslova, recimo i politi\u010dkih, granice su se materijalizovale na terenu. Na primer, u Banatu imamo dva puta koja nemaju utvr\u0111enja, ali imamo dve linije utvr\u0111enja, \u0161to nam ukazuje na odre\u0111ene momente u istoriji: u vreme Trajana, u vreme Adrijana, u vreme Antonina Pijusa. Nakon toga imamo kraj 2. veka, krizu iz 3. veka, dakle granica se pomera i manje je ili vi\u0161e poznata. Najspektakularnija granica u ovom delu nalazi se na severozapadu Transilvanije, u oblasti Klu\u017e-Sala\u017e-Bistrica, gde imamo mnogo kula, pravu mre\u017eu kula koje brane odre\u0111ene delove, gde su trupe bile stacionirane u utvr\u0111enjima. Znala su se pravila signalizacije, rovovi utvr\u0111enja. Ovo je veoma slo\u017een sistem koji je tako\u0111e izuzetno dobro dokumentovan<\/em>\u201c.<\/p>\n
Posmatranje limes dacicus pokazuje na dinamiku organizacije i govori nam da to nije bilo ne\u0161to fiksirano jednom zauvek. Ovidiju Centja: Kako idemo ka severoistoku i istoku, tragovi vi\u0161e nisu tako dobro dokumentovani, ali zatvaraju Karpatski luk iznutra i nakon toga, kroz prevoje Ju\u017enih Karpata, napravljena je veza sa alutanskom linijom i sa transalutanskom linijom, kako bi se zatvorila granica na istoku. Naravno da su trupe bile prili\u010dno brojne, bar u prvoj polovini 2. veka, sve do krize u vreme Markomanskih ratova kada su se snage smanjivale, a operacije bile prili\u010dno obimne, odnosno poznati su nam va\u017eni ratovi. Nakon toga, istorijski izvori ih vi\u0161e ne materijalizuju, ali znamo da se vremenom smanjuju, \u0161to se de\u0161ava u celoj imperiji, tako da mo\u017eemo razgovarati vi\u0161e epizodi\u010dno. Po\u010detkom 2. veka imamo prvu organizaciju, za vreme Trajana, kada je ovo prili\u010dno malo administrativna, a vi\u0161e vojna granica, ovo je vojni okrug. Nakon prvog sukoba iz 117-118. godine, Adrijan je prvi koji administrativno organizuje ovaj prostor defini\u0161u\u0107i ga kao Dakija Superior, Dakija Inferior i kasnije Dakija Porolisensis. Dakle, funkcioni\u0161u tri provincije sa tri guvernera. A nakon Marka Aurelija dolazi do nove reorganizacije<\/em>\u201c.<\/p>\n
Limes dacicus je bila prva civilizacijska granica rumunskog prostora. A sad je deo svetskog nasle\u0111a.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Granice su fizi\u010dke i mentalne linije koje su ljudi ili sami postavili ili ih je priroda podigla na putu njihove ekspanzije. Najstariju granicu na rumunskom prostoru arheolozi nazivaju limes dacicus\u201c i nalazi se u zapadnoj polovini Rumunije, du\u017eine preko 1000 kilometara. To je granica koju je Rim kad je osvojio Dakiju povukao i koja je […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131610,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515478","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n