Od 1929. do 1933., svet je prolazio kroz duboku ekonomsku krizu. Poznata i kao Velika depresija, bila je nasilna i rezultirala je padom \u017eivotnog standarda, \u0161trajkovima i protestima. Rumunija nije mogla da ostane po strani od posledica takve krize, niti od dru\u0161tvenih previranja. \u0160trajkovi i protesti su se odvijali \u0161irom zemlje, posebno u industrijskim oblastima, kao \u0161to je \u0161trajk rudara u Lupenima 1929. godine. Radnici su protestovali protiv takozvanih krivulja \u017ertvovanja\u201c, odnosno smanjenja plata i povec\u0301anja cena. Jo\u0161 jedan sna\u017ean \u0161trajka\u010dki pokret tokom \u010detiri godine krize bio je pokret \u017eelezni\u010dara u januaru-februaru 1933. iz radionica Grivica\u201c u Bukure\u0161tu. Ali to je bio podjednako ispolitizovan \u0161trajk tokom komunisti\u010dkog re\u017eima koji je delovao izme\u0111u 1945. i 1989. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ako pogledamo dokumente tog vremena, uo\u010davamo dve faze u odvijanju doga\u0111aja. Prva faza je bio legitimni \u0161trajk sindikata \u017eelezni\u010dara, koji su pregovarali o nekim zahtevima koje su poslodavci ispunili. U periodu od 31. januara do 2. februara 1933. sindikati iz Grivice dobili su povec\u0301anje plata i druge pogodnosti za svoje \u010dlanove. Druga faza je usledila nakon \u0161to su sindikati koje su kontrolisali komunisti i Kominterna, koji su koristili svaki dru\u0161tveni poremec\u0301aj za izazivanje nestabilnosti, pre\u0161li na politi\u010dke zahteve. Posle nekoliko dana zastoja u pregovorima, vlada je silom intervenisala 16. februara 1933. ujutru kako bi iselila 4.000 radnika koji su se zabarikadirali unutar Radionica. Nakon intervencije \u017eandarmerije, poginulo je sedam radnika, 15 je povre\u0111eno, a 160 uhap\u0161eno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Komunisti\u010dki re\u017eim posle 1945. je taj \u0161trajk intenzivno koristio za propagandu i iz razloga \u0161to je komunisti\u010dki vo\u0111a George Georgiu-De\u017e radio u Grivici, bio jedan od podstreka\u010da i bio u zatvoru. Posle 1989. godine, arhivska istra\u017eivanja i intervjuisanje malobrojnih svedoka otkrili su druga\u010diju stvarnost. Godine 1998. Rumunski radio-difuzni centar za usmenu istoriju intervjuisao je in\u017eenjera Konstantina Negreu, mladog radnika u CFR radionicama od 1927. Negrea se sec\u0301ao protesta iz 1931. na koje je oti\u0161ao zajedno sa 800 zaposlenih i tokom kojih su poginule dve osobe: 1931. godine po\u010deli su neki problemi. Po\u010dela je da nam preti ,,kriva \u017ertvovanja. A 29. januara 1931. stupili smo u protestni \u0161trajk zbog neprimenjivanja krive \u017ertvovanja. Po\u010deli su da nam po ne\u0161to oduzmu. A onda smo iza\u0161li posle 16:00 i oti\u0161li \u200b\u200bdo mosta Grant, u pravcu Radionica, da stignemo tamo. Za nama su i\u0161li i neki narednici koji su nas pratili. Vikali smo da ne \u017eelimo krivu \u017ertvovanja. Kada smo stigli do mosta Grant, pucalo se na nas! Jedan je umro, Kra\u010dun, stolar, i Jevrejin, \u0160varc, koji je dolazio iz Oradee da se ven\u010da. Dakle, bilo je dvoje mrtvih!<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dve godine kasnije, \u0161trajka\u010di iz 1933. po\u010deli su mar\u0161om, kao i njihovi prethodnici, ali su promenili strategiju kako bi se njihov glas bolje \u010duo:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Umesto da vi\u010demo na ulici da ne \u017eelimo da se primenjuje kriva \u017ertvovanja, mi smo je zamenili zvukom sirene svakih pola sata, mnogo puta. Smenjivali smo demonstracije na ulicama. Po\u010deli smo da se organizujemo u sindikalne grupe i znalo se da 15. svi treba da iza\u0111emo napolje, iako je bilo jako hladno. Hteli smo da iza\u0111emo u dvori\u0161te radionica gde je bio svojevrsni ure\u0111eni park. Da bi se nastavilo ure\u0111enje, dovezeno je nekoliko kamiona sa peskom, a tu je i nasip. Pa dovezli su se tamo neki kotlovi, 5-6, gde smo se grejali pravec\u0301i vatru. Nakon toga je napravljena barikada od dasaka na zadnjem ulazu Direkcije lokomotiva i tu je bio ulaz i bio je i krov\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Uprkos radikalizmu, bilo je i lucidnijih stavova \u0161trajka\u010da, stvarnih strahova koji c\u0301e se obistiniti: Do\u0161lo je ve\u010de i sigurno su ljudi koji su bili tamo, bio je jedan Mogo\u0161 koji je radio u fabrici i jo\u0161 jedan, povukli su se na stranu i rekli: Otpu\u0161ta\u0107e nas i ostac\u0301emo bez hleba!\u201c. Bili su stariji, mudriji ne kao mi, ovi, mla\u0111i. Poslednji izlaz sam imao oko 5:00, u pet i ne\u0161to sam iza\u0161ao kad se \u010dula sirena, a za deset minuta sam se vratio na kapiju. Ta\u010dno u 5.45 je pucano. Otvorena je vatra i \u0161estoro ljudi je poginulo, toliko ih je upucano\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Februarski \u0161trajk 1933. godine zavr\u0161io se najgore po poginule i po komunisti\u010dke organizatore, koji su bili zatvoreni. Doga\u0111aji u Grivici, od kojih je pro\u0161lo 90 godina, pripadali su generaciji koja se protivila pogor\u0161anju njihovih \u017eivotnih uslova, delimi\u010dno oteta od strane komunisti\u010dkih radikala koji su bili eksponenti zlo\u010dina\u010dkog re\u017eima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od 1929. do 1933., svet je prolazio kroz duboku ekonomsku krizu. Poznata i kao Velika depresija, bila je nasilna i rezultirala je padom \u017eivotnog standarda, \u0161trajkovima i protestima. Rumunija nije mogla da ostane po strani od posledica takve krize, niti od dru\u0161tvenih previranja. \u0160trajkovi i protesti su se odvijali \u0161irom zemlje, posebno u industrijskim oblastima, […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131624,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515479","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n