Istorija poslednjih sto godina mo\u017ee se upoznati i kroz usmenu istoriju. Zasnovana je na sec\u0301anjima i memoarima svedoka intervjuisanih i snimljenih na kaseti ili u digitalnim formatima. Izme\u0111u 1945. i 1989. godine, praksa usmene istorije u Rumuniji bila je duboko pod ideolo\u0161kim pritiskom komunisti\u010dkog re\u017eima, kao \u0161to je zapravo bio slu\u010daj i sa naukom istorije u celini. Posle 1989. godine, Radio Rumunija je pod rukovodstvom direktora ustanove Eu\u0111ena Prede, postavio sebi za cilj da se posveti sa\u010duvanju od zaborava novije istorije. Tako su u martu 1993. godine na Radio Rumuniji postavljeni temelji arhive usmene istorije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010darka i novinarka Marijana Konovi\u0107 je bila ta koja je formirala tim istori\u010dara koji su radili na arhiviranju materijala. Bilo je intervjua o ratovima, komunizmu i fa\u0161izmu, o svakodnevnom \u017eivotu, istoriji nauke. U intervjuu za usmenu istoriju prisetila se po\u010detaka usmene istorije na javnom radiju: Gospodin Eu\u0111en Preda, tada\u0161nji direktor Radija, po struci je bio istori\u010dar, doktorirao je istoriju, bio je veoma obrazovan \u010dovek i znao je \u0161ta se de\u0161ava u svetu, u istoriografiji. U\u010destvovao je na Me\u0111unarodnom kongresu istori\u010dara 1980. koji je odr\u017ean u Bukure\u0161tu, kongres na kome se raspravljalo o usmenoj istoriji. Tako da je imao ideju, usu\u0111ujem se rec\u0301i sasvim jasnu, o tome \u0161ta zna\u010di usmena istorija i njena vrednost. Godine 1992. odr\u017ean je na Sinaji, sa me\u0111unarodnim u\u010de\u0161c\u0301em, skup na kojem je u\u010destvovao i bio je svojevrsni izazov u \u200b\u200bvezi sa arhivom i patrimonijalizacijom nekih snimljenih glasova\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tom britanskog istori\u010dara i sociologa Pola Tompsona Glas pro\u0161losti bio je vodi\u010d na osnovu kojeg je nastala bibliografija. Marijana Konovi\u0107 je rekla da je posle 1989. godine, kada je ovaj na\u010din poznavanja pro\u0161losti oslobo\u0111en, bolje razumela svet, bolje razumela svoju profesiju i bolje razumela sebe: Za mene je ova sloboda zna\u010dila ulazak u druga\u010diju istoriju u odnosu na konzervativni diskurs koji sam studirala, o kojem sam \u010ditala. Otkrivala sam da je istorija mnogo nijansiranija, otkrila sam da sam u\u010dila i ponekad dobila visoke ocene za neistinite stvari. Bilo je to pribli\u017eavanje ljudima, njihovim pri\u010dama. Za mene je to bilo divno i zato \u0161to sam, ulazec\u0301i u \u017eivote ljudi koje sam intervjuisala, bolje razumela svoj svet, razumela sam sebe u smislu da sam znala ta\u010dnije gde mi je mesto. Ta\u010dnije, upore\u0111ivala sam se sa njima, ne uvek u svoju korist.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Marijana Konovi\u0107 i njen tim koji \u010dine Oktavijan Silivestru, Silvija Ilijesku, Vird\u017einija Kelin i Lavinija Iva\u0161ku uspeli su da kombinuju usmenu istoriju sa radio novinarstvom. Ponudili su rumunskoj javnosti u radijskim emisijama restitisanu istoriju: Kroz intervju iz usmene istorije vr\u0161i se istorijsko istra\u017eivanje. Cilj bi bila studija, istra\u017eivanje, ali to je pravac kojim nismo i\u0161li. Nismo imali ni vremena, mo\u017eda ni sklonosti. Uradili smo, me\u0111utim, ne\u0161to \u0161to mi se \u010dini veoma va\u017enim: delili smo sa slu\u0161aocima, stalno smo imali nedeljne radio emisije u koje smo donosili, davali slu\u0161aocima ono \u0161to smo dobili od na\u0161ih sagovornika. Sada usmena istorija, svuda, ima gra\u0111ansku stranu.Uvek sam \u017eelela i usu\u0111ujem se da ka\u017eem da sam se mnogo puta borila da imam ovaj radio program. Bilo je veoma va\u017eno. U jednom trenutku sam pomislila: da li je rumunsko dru\u0161tvo spremno da primi sve ove stvari? Ne znam da li je bilo spremno ili ne, ali u svakom slu\u010daju, ako je onoga koji je govorio pratilo 10 ljudi to je bila pobeda.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u017diva istorija\u201c je ono \u0161to su rumunski i strani slu\u0161aoci tra\u017eili od novinara u njihovim pismima. I oni su se trudili da to urade: Intervjui usmene istorije ne donose nu\u017eno izuzetno bogate istorijske informacije, donose detalje, donose atmosferu, unose du\u0161u. Ne shvatate koliko moc\u0301na mo\u017ee biti poruka sagovornika. Sec\u0301am se 20-minutnog intervjua sa \u017eenom koja je odvedena na kraju rata kada joj nije bilo ni 14 godina.Veliku grupu mladih odveli su Nemci u Austriju i Nema\u010dku na rad. Bila je dete pri\u010dala nam je kako je stigla u Be\u010d, kako je 14-godi\u0161njakinja bila upla\u0161ene, kako ju je jedno bombardovanje zateklo u polju i sakrila se od bombi ispod drveta.. Sav strah, sva drama ove 14-godi\u0161njakinje pokrila je strahote rata. Jer, odvesti 14-godi\u0161nje dete od roditelja je drama\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nedavno je obele\u017eeno tri decenije usmene istorije na talasima Radija Rumunija. A arhiv Centra za usmenu istoriju vremenom postaje sve dragoceniji.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Istorija poslednjih sto godina mo\u017ee se upoznati i kroz usmenu istoriju. Zasnovana je na sec\u0301anjima i memoarima svedoka intervjuisanih i snimljenih na kaseti ili u digitalnim formatima. Izme\u0111u 1945. i 1989. godine, praksa usmene istorije u Rumuniji bila je duboko pod ideolo\u0161kim pritiskom komunisti\u010dkog re\u017eima, kao \u0161to je zapravo bio slu\u010daj i sa naukom istorije […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":75325,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515481","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n