Odnos ljudi prema bli\u017enjima kroz vreme je veoma osetljiva tema rasprave u dana\u0161njoj istoriografiji. Mnogi glasovi pozivaju na pravdu za zlo\u010dine i zloupotrebe iz pro\u0161losti, \u010dak i ako \u010din pravde kasni za \u017ertve i bez efekta za po\u010dinioca. Nasilni odnos jakih prema slabima, dr\u017eave prema gra\u0111anima, zdravih prema bolesnima, vec\u0301ine prema manjinama izazvali su rasprave zbog efekata koje su proizveli, a najstra\u0161niji su genocidi, Holokaust, ubistvo ili progon velikog broja ljudi po razli\u010ditim kriterijumima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacizam i komunizam podigli su do najvi\u0161ih visina zla razmi\u0161ljanje i tretman kojima je \u010dovek podvrgavao svoje bli\u017enje. Sna\u017eno represivne i genocidne prirode, ali razli\u010dite u smislu grupa na koje su ciljali, nacizam i komunizam \u010desto su pozajmljivali me\u0111usobno ideje i metode \u010dinjenja zla. Oni su bili inspirisani pojavom i bezobzirnim kru\u017eenjem, unutar demokratskih dru\u0161tava, kriminalnih ideja i praksi kao \u0161to je uklanjanje moguc\u0301nosti ra\u0111anja osoba sa invaliditetom kroz sterilizaciju, kao \u0161to je bio slu\u010daj sa sistematskom politikom, ili kroz fizi\u010dku likvidaciju, kao \u0161to je slu\u010daj koncentracionih logora.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U mnogim evropskim i severnoameri\u010dkim zemljama bilo je predloga, pa \u010dak i primena politike sterilizacije osoba sa invaliditetom, a Rumunija nije bila izuzetak od pravila. Ali politike sterilizacije nisu bile ograni\u010dene samo na osobe sa invaliditetom, one su postale predlozi i za druge kategorije ljudi, kao \u0161to su Jevreji, Romi, ljudi homoseksualne orijentacije. I nau\u010dnici, kao \u0161to su lekari, biolozi, antropolozi, kao i politi\u010dki aktivisti, bili su podjednako odgovorni za ove ideje i politike. Eugenika je bila nauka koja je promovisala uklanjanje defekta\u201c u ime le\u010denja ljudske vrste.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U Palati parlamenta u Bukure\u0161tu organizovano je simulirano su\u0111enje jednom od najzna\u010dajnijih eugeni\u010dara tokom nacisti\u010dkog re\u017eima u Nema\u010dkoj. To je bila inscenacija procesa koji se odigrao u sedi\u0161tu Organizacije Ujedinjenih nacija 31. januara 2023. godine u organizaciji Foruma socijalne izvrsnosti za grupu mladih lidera izme\u0111u 15 i 22 godine iz nekoliko zemalja, uklju\u010dujuc\u0301i Rumuniju. Radilo se o su\u0111enju Ernstu Rudinu, \u0161vajcarskom psihijatru, geneti\u010daru i eugeni\u010daru, koji je \u017eiveo izme\u0111u 1874. i 1952. godine, i koji se smatra ocem nacisti\u010dke rasne higijene, te je bio podvrgnut istrazi o njegovim postupcima i odgovornostima. Bilo je to simboli\u010dno i edukativno su\u0111enje idejama koje su dovele do ubistava, su\u0111enje kome su prisustvovali u\u010denici nekoliko srednjih \u0161kola u Rumuniji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Marijus Turda, profesor istorije medicine na Univerzitetu Bruks\u201d na Oksfordu u Velikoj Britaniji, jedan od najuglednijih istori\u010dara eugenike, odgovorio je na pitanje da li je nacisti\u010dka Nema\u010dka prva i jedina dr\u017eava koja je sprovodila politiku sterilizacije onih koji se smatraju „defektima“: Zakoni o sterilizaciji postojali su u mnogim zemljama u to vreme. Sjedinjene Dr\u017eave su bile zemlja sa najvi\u0161e obaveznih sterilizacija, pre Nema\u010dke Adolfa Hitlera. Naravno, razlika je u tome \u0161to u Sjedinjenim Dr\u017eavama nije postojao savezni zakon. Svaka dr\u017eava je sprovodila zakon kako je htela. Do 1933. godine bilo je 30 dr\u017eava koje su uvele obaveznu sterilizaciju. Procenjuje se da je izme\u0111u 1910. i 1980. godine u Sjedinjenim Dr\u017eavama sterilisano skoro 80.000 ljudi<\/em>\u201c.<\/p>\n
Pitali smo Marijusa Turdu ako su i rumunski lekari imali ulogu u svetskom eugenskom pokretu i koji su bili njihovi doprinosi politikama sterilizacije: Da, u\u010destvovali su. Godine 1935. Rumunsko dru\u0161tvo za eugeniku i prou\u010davanje nasledstva, koje je osnovao i vodio \u010duveni nau\u010dnik \u0110or\u0111e Marinesku, bilo je jedan od osniva\u010da Me\u0111unarodne eugeni\u010dke federacije latinskih dru\u0161tava. Tako\u0111e su promovisali sterilizaciju. Vec\u0301 1912. ginekolog Konstatin Andronesku predla\u017ee uvo\u0111enje predbra\u010dnih listova i sterilizaciju mentalno retardiranih. Godine 1921. Joan Manliju, drugi lekar, pod velikim uticajem nema\u010dkog i ameri\u010dkog modela eugeni\u010dke sterilizacije, predlo\u017eio je sterilizaciju svih degenerika u Rumuniji. 1931. godine, isti \u010dovek, isti doktor, sugeri\u0161e da treba sterilisati pet ili \u0161est miliona Rumuna da bi pobolj\u0161anje rase dalo efekta. 1931. godine Neurolo\u0161ki, psiholo\u0161ki, psihijatrijski i endokrinolo\u0161ki kongres, kojim je predsedavao dr Konstantin Parhon, predlo\u017eio je ministru zdravlja da se uvede zakon o dobrovoljnoj sterilizaciji. Kona\u010dno, po\u010detkom 1940. godine napadnuta je romska manjina i predlo\u017eeno je njeno sterilisanje<\/em>\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Odnos ljudi prema bli\u017enjima kroz vreme je veoma osetljiva tema rasprave u dana\u0161njoj istoriografiji. Mnogi glasovi pozivaju na pravdu za zlo\u010dine i zloupotrebe iz pro\u0161losti, \u010dak i ako \u010din pravde kasni za \u017ertve i bez efekta za po\u010dinioca. Nasilni odnos jakih prema slabima, dr\u017eave prema gra\u0111anima, zdravih prema bolesnima, vec\u0301ine prema manjinama izazvali su rasprave […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515482","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n