Rat je trajna pretnja svakom od nas, manje-vi\u0161e udaljena, manje-vi\u0161e opravdana. Bilo da se sec\u0301amo li\u010dnih iskustava, ili su nam se pri\u010dala iskustva drugih, bilo da smo gledali dokumentarce ili \u010duli o tome na vestima, rat nije nestao iz na\u0161e ma\u0161te dru\u0161tva. Iako sada\u0161nje strukture kolektivne bezbednosti, kao \u0161to je NATO, daju povec\u0301anu garanciju zemljama \u010dlanicama, rat ostaje kao moguc\u0301nost da \u010dove\u010danstvo degeneri\u0161e u \u017eivotinjsko. A Drugi svetski rat je i dalje \u017eivo sec\u0301anje, 78 godina nakon njegovog zavr\u0161etka.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tokom ratova nisu va\u017ene samo stvarne bitke, vec\u0301 i informacije koje kru\u017ee. Stru\u010dnjaci bi rekli da su va\u017eni koliko i vojna oprema. Zato su mediji tokom Drugog svetskog rata vodili svoju specifi\u010dnu bitku protiv neprijatelja. Radio nije bio izuzetak, sa \u017eestokim borbama informacija i dezinformacija koje su se vodile na radio talasima. U Drugom svetskom ratu Rumunija je bila deo saveza sa Nema\u010dkom, Italijom i Japanom protiv SAD, Velike Britanije i SSSR-a. Dva vojna bloka su koristila radio talase da zbune svog neprijatelja na njegovom jeziku. Jedna od radio stanica koja je tako\u0111e imala servis na rumunskom jeziku bio je Radio Kairo, stanica koju je osnovala britanska vlada. Rumunka Livija Deakin-Nasta, koja je prevodila i pisala vesti na rumunskom, radila je na ovom radiju, po\u010dev od 1941. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Otac Livije Deakin-Naste bio je pravnik Liviju Nasta koji je bio blizak britanskoj ambasadi u Bukure\u0161tu i koji je davao informacije britanskom ambasadoru u rumunskoj prestonici Bartonu Beriju. Ro\u0111ena u Bukure\u0161tu 1916. godine, Livija je diplomirala na Fakultetu za romanske jezike. Intervjuisana od strane Rumunskog centra za usmenu istoriju radiodifuzije 1998. godine, Livija Deakin-Nasta se prisetila kako je po\u010dela njena avantura kao radio novinara: Napustila sam Rumuniju februara 1941. godine. Uhapsili su mog oca i uz pomoc\u0301 Francuza i Amerikanaca napustila sam zemlju i oti\u0161ala prvo u Budimpe\u0161tu, pa u Beograd. Iz Beograda, kada su u\u0161li Nemci, oti\u0161la sam u Gr\u010dku, a iz Gr\u010dke nisam mogla nigde drugde nego u Kairo, gde je bila Druga savezni\u010dka vojna komanda. Jedna je bila u Londonu, a druga u Kairu<\/em>„.<\/p>\n
U Egiptu, Livija Deakin-Nasta se posvetila slu\u017ebi onih koje je njen otac obave\u0161tavao o kretanju nema\u010dke i sovjetske vojske. \u017divela je u stanu sa jo\u0161 4 mlade \u017eene drugih nacionalnosti. Radio Kairo je osnovan aprila 1941. godine, ubrzo nakon \u0161to je Livija stigla u Severnu Afriku, a na \u010delu radija je bio lord Ransiman. Livija je dobila \u010din poru\u010dnika i prijavila se na du\u017enost pod kodnim imenom poru\u010dnik D\u017eejn Vilson. Ona se prisetila da je Radio Kairo, osim rumunske, imao i italijansku, bugarsku i gr\u010dku sekciju. Govorila bih oko pola dvanaest uve\u010de, za mnom su pri\u010dali Italijani, koji su bili lenji da napi\u0161u tekst. Imala sam 10 minuta ratnih vesti i 5 minuta op\u0161tih vesti. Italijani bi dolazili u kancelariju i sedeli sa mnom i pravili bele\u0161ke sa mog rumunskog na italijanski. I bilo bi re\u010di koje nisu razumeli, a na kraju su govorili rumunski bolje od svih ostalih. Kasnije je do\u0161la neka gospo\u0111a, jer sam se jako razbolela i nisam vi\u0161e mogla da stojim na nogama, koja se zvala Elena. Bila je tri \u010detvrtine Rumunka i jednu \u010detvrtinu \u0160vajcarka. Bila je veoma fina \u017eena, ne mogu da se setim njenog imena. Kada su Nemci do\u0161li veoma blizu Kaira 1942. godine svi smo bili evakuisani u Liban i odatle smo snimali. A snimala sam i iz Jerusalima gde sam bila kasnije, u prolec\u0301e 1943. godine<\/em>\u201c.<\/p>\n
Livija Deakin-Nasta se sasvim jasno sec\u0301ala kako je sastavljala svoje biltene vesti, po\u0161to su informacije dolazile iz kancelarije za odnose sa medijima Britanske vojske. Vojni \u0161tab bi nam dao vest, mi bi je napisali, isekli bi sve \u0161to bi moglo da bude opasno za kretanje trupa i posle toga smo sedeli u letnjem bioskopu, to jest napolju, i na kolenima prevodili tekst sa engleskog na rumunski. Nisam imala vremena ni da kucam. Materijali su se spaljivali na licu mesta. A pogotovo 1942. godine, kada su se Nemci pribli\u017eili, spalili smo skoro svu arhivu. Bio je to neverovatan cirkus, jer rat nije lak<\/em>.“<\/p>\n
Ali posao oficira koji je radio i kao novinar, prema njenim re\u010dima, nije bio samo da prevodi i \u010dita vesti. Njegove du\u017enosti su se odnosile i na slanje poruka Morzeovom \u0161ifrom grupama agenata u Rumuniji. Evolucija rata, me\u0111utim, zna\u010dila je nestanak stanice Radio Kairo 1944. godine, ali je rat na talasima ulazio u drugu eru.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rat je trajna pretnja svakom od nas, manje-vi\u0161e udaljena, manje-vi\u0161e opravdana. Bilo da se sec\u0301amo li\u010dnih iskustava, ili su nam se pri\u010dala iskustva drugih, bilo da smo gledali dokumentarce ili \u010duli o tome na vestima, rat nije nestao iz na\u0161e ma\u0161te dru\u0161tva. Iako sada\u0161nje strukture kolektivne bezbednosti, kao \u0161to je NATO, daju povec\u0301anu garanciju zemljama […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515484","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n