Rumunsko-ameri\u010dki odnosi do\u017eiveli su galopirajuc\u0301e pogor\u0161anje tokom Drugog svetskog rata. Buduc\u0301i u suprotnim taborima, Rumunija i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave bile su protivnici iz situacionih razloga, a ne zato \u0161to su imali jabuku razdora. Rumunija se pridru\u017eila Nema\u010dkoj da bi se za\u0161titila od agresije Sovjetskog Saveza, dok su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave bile u savezu sa Sovjetima dok su se zajedno borile protiv Nema\u010dke.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111utim, Rumunija i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su odr\u017eavale minimalne kontakte koji su im pomogli da se zbli\u017ee. Primer je bio logor za ameri\u010dke zarobljenike koji su bili uhva\u0107eni u Rumuniji, o kome je 2004. govorio George M. Jonesku, amerikanofil i \u010dlan Nacionalne selja\u010dke partije, u intervjuu za Centar za usmenu istoriju rumunske radiodifuzije. Postojao je nema\u010dki vojni aerodrom u blizini op\u0161tine \u0110amana u \u017eupaniji Ar\u0111e\u0161, gde su nema\u010dki avioni presreli ameri\u010dku avijaciju kada je po\u010dela da bombarduje to podru\u010dje. Iznad naselja je bila vazdu\u0161na bitka. Amerikanci su pali, osam padobranaca je iza\u0161lo iz oblaka jer je bombarder B-26 imao osam pratilaca. Od njih, \u010detvorica su pala mrtva sa padobranima, a \u010detvorica su bila ranjena. Vetar ih je nosio kroz \u0161umu, iza, prema C\u0301ire\u0161u. Mobilisana je civilna odbrana, gradska skup\u0161tina, vojne trupe, svirala je sirena da idemo da ih uhvatimo. Ja nisam i\u0161ao, neka ih hvataju oni koji su govorili da padobranci nanose zlo, zato su sko\u010dili. Sko\u010dili su se jadni ljudi jer im je avion uni\u0161ten. Amerikanci su iza\u0161li iz \u0161ume i predali se. Strpali su ih u dva vagona i odvezli u Pite\u0161ti, u bolnicu, gde su bili veoma dobro le\u010deni i izle\u010deni.<\/em>„<\/p>\n
U duhu fer-pleja, protivnici Rumunije zahvalili su se na humanosti sa kojom su tretirani ameri\u010dki zatvorenici. George M. Jonesku: Posle otprilike mesec dana, na Radio Londonu je re\u010deno: Hvala doktoru Neleku\u201c, hirurgu i na\u010delniku bolnice, na pa\u017enji i brizi koju je pru\u017eio ameri\u010dkim vojnicima i izle\u010dio ih\u201d. Naravno, nakon \u0161to su bili izle\u010deni, bili su odvedeni u logor, na Predjal, i treba da se zna da su se Rumuni veoma dobro pona\u0161ali sa ameri\u010dkim vojnicima. Imali su konferencije, igrali tenis, to je bila neka vrsta odmori\u0161ta, a ne kao zatvoreni\u010dki logor kod Rusa. \u010cetiri poginula padobranca smo sahranili u Lakenj,u crkvi Badja Krstej. Svaki padobranac je imao medaljon na kom je pisalo kako se zvao, koji je puk bio, koliko je imao godina, sve civilne podatke. Amerikanci su imali svoje ta\u010dne evidencije i mo\u017eda nije pro\u0161lo nedelju ili 10 dana nakon 23. avgusta 1944. godine i oni su do\u0161li, ekshumirali ih i svakog od njih odveli u Oklahomu, gde su imali svoj dom i porodicu<\/em>\u201c.<\/p>\n
George Barbul, li\u010dni sekretar mar\u0161ala Jona Antoneskua, u dijalogu sa istori\u010darem Vladom \u0110or\u0111eskuom iz 1984. godine na Radiju Slobodna Evropa, rekao je da iako su bili neprijatelji, Rumunija i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su pregovarale. Prvi direktan kontakt sa Amerikancima ostvario je u Stokholmu Radulesku, direktor kabineta Mihaja Antoneskua. Njegov sagovornik je bio li\u010dni Ruzveltov posmatra\u010d u Evropi, posmatra\u010d koji nije imao zvani\u010dni kapacitet. Predsednik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava je koristio ovaj sistem, kako ne bi koristio normalan diplomatski kanal i samim tim ne bi privukao zamerke svojih saveznika da \u010dini stvari odvojeno od njih. Rezultat ovog sastanka Mihaj Antonesku je sumirao na sledec\u0301i na\u010din: Predsednik Ruzvelt se zabrinuto pitao koja c\u0301e biti linija raskrsnice u Evropi izme\u0111u ameri\u010dke i sovjetske vojske. Ova Raduleskuova komunikacija proizvela je dubok efekat u Bukure\u0161tu. Mar\u0161al Antonesku je ose\u0107ao da mu je potvr\u0111ena njegova analiza da je pru\u017eanjem vojnog otpora Rusima i spre\u010davanjem da prodru na evropsku liniju \u010dinio uslugu ne samo Rumuniji, vec\u0301 i Angloamerikancima<\/em>\u201c.<\/p>\n
Posle poraza Nema\u010dke 1945. godine, koju je okupirala sovjetska vojska, Rumunija je mogla da se nada da bi je ameri\u010dka diplomatija mogla spasiti od uvo\u0111enja komunizma. Zatim sledi o\u010dekivanje iskrcavanja Amerikanaca na Balkan, \u0161to c\u0301e se, pak, pokazati kao iluzija. Me\u0111utim, liberalni lider Radu Kampeanu je 2000. godine rekao da su ameri\u010dki emisari rekli rumunskim politi\u010darima da Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave imaju veoma slab uticaj u Rumuniji. Nikolaje Penesku mi je ispri\u010dao sledec\u0301u scenu koja se dogodila krajem 1944. godine. Nacionalna selja\u010dka partija je \u010duvala svoje dosijee sa odre\u0111enim tajnim izve\u0161tajima ili tajnim situacijama kod gospodina Melburna. On je bio oficir ameri\u010dke misije koji je imao veze sa politi\u010dkim partijama. Ovaj Melburn je imao stan u blizini Parka ikone. A \u010dlanovima selja\u010dke partije je trebao papir koji je bio u dosijeu kod njega. Kada su videli dosije, seli su da popiju kafu, a Melburn im je rekao ovako: Moram da vam ka\u017eem da mi ovde ne mo\u017eemo ni\u0161ta, vlast pripada Moskvi. Poku\u0161ajte da se slo\u017eite s njima i tra\u017eite da razgovarate sa njima. Oni su oti\u0161li kod Manijua i rekli su mu \u0161ta im je Melburn rekao. A Maniju je odgovorio, stavljajuc\u0301i ruku preko njegove ruke, da c\u0301emo nastaviti napred sa onim u \u0161ta verujemo.<\/em>„<\/p>\n
Iako ih je istorija razdvojila od 1945. do 1989. godine, Rumunija i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave su ostale sa zajedni\u010dkim afinitetima. A nakon 1989. godine, bilateralni odnosi su se, o\u010dekivano, normalizovali.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumunsko-ameri\u010dki odnosi do\u017eiveli su galopirajuc\u0301e pogor\u0161anje tokom Drugog svetskog rata. Buduc\u0301i u suprotnim taborima, Rumunija i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave bile su protivnici iz situacionih razloga, a ne zato \u0161to su imali jabuku razdora. Rumunija se pridru\u017eila Nema\u010dkoj da bi se za\u0161titila od agresije Sovjetskog Saveza, dok su Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave bile u savezu sa Sovjetima […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515485","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n