Rumuni i rumunski jezik su latinskog porekla, \u0161to istori\u010dari i lingvisti istra\u017euju vi\u0161e od 200 godina. Me\u0111utim, ne treba zaboraviti doprinose drugih populacija i etni\u010dkih grupa onome \u0161to je rumunska nacija danas, jer \u010distih nacija nema nigde u svetu. Vi\u0161e od utvr\u0111ivanja etni\u010dkog porekla Rumuna, istra\u017eiva\u010di su nastojali da saznaju koliko su oni tokom vremena sa\u010duvani u umu Rumuna. Ideje i dru\u0161tvene strukture datog vremena su i nasle\u0111ene i novonastajuc\u0301e, i uti\u010du na ono \u0161to znamo o sebi. Sada su tendencije da se nacije sagledaju kriti\u010dki i da se opovrgnu mnoga znanja koja su bila proizvod njihovog vremena. Neretko, kritika je i\u0161la radikalno ka kriticizmu, a balans je obavezan.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010dar Joan-Aurel Pop je predsednik Rumunske akademije, specijalizovan za srednji vek i srednjovekovne etni\u010dke identitete. Pop smatra da aktuelno kriti\u010dko ispitivanje nacionalne ideje poma\u017ee da se bolje razume \u0161ta su Rumuni danas: Moramo da prou\u010dimo sebe i da vidimo za\u0161to smo Rumuni, \u0161ta smo nasledili od predaka i \u0161ta smo radili dobro, a \u0161ta pogre\u0161no. Me\u0111utim, moramo priznati da smo u\u010dinili vi\u0161e dobra nego \u0161to smo gre\u0161ili, jer da smo gre\u0161ili sve vreme danas smo bili prah i pepeo. Odnosno, stopili bismo se u druge narode, kao \u0161to je to slu\u010daj sa Hunima, Gepidima, Avarima, Pe\u010denezima, Kumanima. Ima ih jo\u0161, ali su se stopili u druge narode, raspr\u0161ili se. Uz svo na\u0161e rasulo, jer smo imali neke dr\u017eavice na koje niko nije obrac\u0301ao pa\u017enju, odr\u017eali smo se<\/em>\u201c.<\/p>\n
\u0160ta su Rumuni? Pop ima odgovor zasnovan na onome \u0161to su utvrdili istra\u017eiva\u010di do sad: Ako me neko pita \u0161ta su Rumuni, odgovori\u0107u da kroz jezik, ime, na\u010din pohri\u0161\u0107avanja, mi smo zapadnjaci. S druge strane, kroz crkvenu organizaciju, kroz staroslovenski jezik kori\u0161\u0107en u religiji i organizaciji dr\u017eave, kroz \u0107irilicu, kroz uticaj istoka, nalazimo se pod vizantijsko-slovenskim uticajem. Ali nas defini\u0161e latinsko, ipak, jer je za mene u ovom delu Evrope najupe\u010datljiviji dokaz nacionalnosti upravo jezik<\/em>\u201c.<\/p>\n
Centralna vrednost onoga \u0161to danas zna\u010di biti Rumun je jezik, prema najop\u0161tijim ocenama. Jezi\u010dka vrednost koja se daje rumunskoj naciji nije jedinstvena, ve\u0107ina nacija u svetu sebe defini\u0161e na ovaj na\u010din. Joan-Aurel Pop je rekao da su u rumunskoj pro\u0161losti stranci koji su dolazili eksplicitno pominjali latinsku svest stanovnika: Izvori se moraju uzeti onakvi kakvi jesu i ne treba da nas uznemiravaju; problem je drugi: ne biramo izvore. Ako \u017eelim da imam sliku iz 16. veka, uzimam informacije iz svih izvora i poku\u0161avam da rekonstrui\u0161em, kao slagalicu. Ne\u0107u mo\u0107i da popunim sve praznine informacijama, popuni\u0107u ih hipotezama, jer to radi istori\u010dar. Ali trudim se da imam \u0161to vi\u0161e informacija, koliko je to mogu\u0107e. Ako Fran\u010desko dela Vale ka\u017ee da su ga jedne ve\u010deri ugostili monasi manastira Djalu, 1536. godine, i da je od tih monaha u manastiru na brdu saznao pri\u010du o prvom dolasku Trajana, cara Rima, nemam razloga da mu ne verujem. Ali recimo da mu ne verujem, e onda \u0107u da vidim \u0161ta ka\u017ee drugi autor, koji mo\u017eda ka\u017ee ne\u0161to druga\u010dije. Ali mnogi u svojim latinskim tekstovima ka\u017eu upravo ovo: me\u0111u Rumunima se ka\u017ee da\u2026\u201c ili \u010duo sam od nekih Rumuna da su romani<\/em>\u201c.<\/p>\n
Latinstvo je bila centralna ideja ra\u0111anja moderne rumunske dr\u017eave, ali je Pop insistirao da naglasi da je to stara komponenta rumunske svesti: U\u010deni moldavski plemi\u0107i koji su i\u0161li u jezuitske \u0161kole u Poljskoj saznali su da poti\u010demo od Rima i vratili se i stvorili svest o latinstvu. Intelektualci su pove\u0107ali tu svest, radili su na tome, jer neki seljak sa vrha planine nije znao poreklo ili da je bilo dva formiranja dr\u017eave. Kao \u0161to ka\u017ee Kantakuzinov Letopis o srednjovekovnoj svesti: drugo osnivanje je kod Negru-vode, a prvo kod Trajana. Govorim o odre\u0111enoj eliti, ali sumnjam da su ti pravoslavni monasi iz manastira Djalu u doba reformacije i\u0161li na \u0161kolovanje u visoke \u0161kole. Italijanske vojnike i Fran\u010deska dela Vale po\u010dastili su dobrom hranom i odli\u010dnim vinom i ostavili su sjajan utisak. Jedna \u0161vedska delegacija, u 17. veku, do\u0161la je na na\u0161e prostore i poku\u0161ala je da govori latinski sa ma\u0111arskim plemi\u0107ima u Oradji i Klu\u017eu. Oni su govorili samo ma\u0111arski. A kako su pro\u0161li planinu Rukar, \u010dude se da obi\u010dan narod govori latinski, \u010dak i seljaci. Uistinu je re\u010d o iskvarenom latinskom, bele\u017ee. Za laktis\u201c ka\u017eu lapte\u201c, za noctis\u201c ka\u017eu noapte\u201c, ali su se sporazumeli. Kada su tra\u017eili aqua\u201c dobili su apa\u201c.<\/em><\/p>\n
Duga istorija mo\u017ee potvrditi istinu ili je, naprotiv, pore\u0107i. Latinstvo Rumuna, kritikovano u razli\u010ditim vremenskim periodima, oduprelo se i periodi\u010dno se nanovo potvr\u0111uje.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Rumuni i rumunski jezik su latinskog porekla, \u0161to istori\u010dari i lingvisti istra\u017euju vi\u0161e od 200 godina. Me\u0111utim, ne treba zaboraviti doprinose drugih populacija i etni\u010dkih grupa onome \u0161to je rumunska nacija danas, jer \u010distih nacija nema nigde u svetu. Vi\u0161e od utvr\u0111ivanja etni\u010dkog porekla Rumuna, istra\u017eiva\u010di su nastojali da saznaju koliko su oni tokom vremena […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515486","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n