Prema Be\u010dkom sporazumu, 30. avgusta 1940. godine Nema\u010dka i Italija su zahtevale od Rumunije da ustupi severnu Transilvaniju Ma\u0111arskoj. To je bio drugi teritorijalni gubitak Rumunije 1940. godine, nakon gubitka Basarabije i Severne Bukovine u junu, koje je pripojio Sovjetski Savez. Usledi\u0107e i trec\u0301a teritorijalna amputacija, 6. septembra 1940. godine, kada je Kvadrilaterala ili Ju\u017ena Dobrud\u017ea pripojena Bugarskoj posle Krajovskog sporazuma. Severna Transilvanija je imala 43.492 kvadratna kilometra i oko 2.400.000 stanovnika, prema popisu iz 1930. godine koji je sprovela rumunska dr\u017eava. Tako su Rumuni predstavljali pribli\u017eno 50% stanovni\u0161tva ustupljene teritorije, dok su Ma\u0111ari predstavljali 38%. Be\u010dki sporazum nastao je kao rezultat ma\u0111arske revizionisti\u010dke politike nakon Trijanonskog mira iz 1920. godine, zaklju\u010denog izme\u0111u Antante i Ma\u0111arske nakon zavr\u0161etka Prvog svetskog rata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nametanje ustupanja severne Transilvanije Ma\u0111arskoj nije bilo bez posledica. A najdramati\u010dniji su bili progoni Rumuna i Jevreja. Druga posledica bila su proterivanja i izbeglice, oko 500.000 Rumuna je bilo primorano da napusti Transilvaniju, predstavljajuc\u0301i administrativno osoblje sa svojim porodicama i elitu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ali izbeglice i prognani nisu se pomirili sa stanjem stvari. Grupa mladih intelektualaca je 15. novembra 1940. osnovala Udru\u017eenje Pro Transilvania, koje je imalo i radio stanicu, sa vo\u0111om Nacionalne selja\u010dke partije Julijuom Manijuom kao po\u010dasnim predsednikom. Cilj udru\u017eenja je uglavnom bio da osudi teritorijalno otimanje. Udru\u017eenje je delovalo tajno, ali su, ipak, \u010dlanovi udru\u017eenja dobili vojnu radio stanicu sa kojom su po\u010deli da emituju program iz grada Bra\u0161ova otprilike dva do tri sata dnevno.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Profesor Viktor Marian je bio deo udru\u017eenja Pro Transilvania, a 1997. godine intervjuisao ga je Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije: Bila je tajna stanica i stalno su nas pratili, zato smo se selili s mesta na mesto. Drugo mesto gde smo postavili radio stanicu, posle ulice Kastelului br. 41, bila je ona na Tampi. Prona\u0161li smo kolibu jednog napu\u0161tenog pa\u0161njaka u kojoj smo mogli da se nastanimo. Ko je sara\u0111ivao na ovoj tajnoj radio stanici?Animator je bio Leon Boki\u0161, pored njega su bili Lu\u010dijan Valja, Justin Ilije\u0161 i ja.Sara\u0111ivao sam sa njima do sredine 1942. godine, jer sam vec\u0301 1942. godine bio imenovan u obrazovanje u Bra\u0161ovu i smanjene su mi moguc\u0301nosti da nastavim delatnost<\/em>\u201c.<\/p>\n
Radio-stanica se zvala Slobodna Rumunija\u201c, bila je prenosiva i imala je domet od oko 100 kilometara. Viktor Marijan je rekao da je stanica bila dobro postavljena i da su informacije koje su prosle\u0111ene stanovni\u0161tvu okupirane teritorije dobijali preko kurira ili, odre\u0111enim kanalima, \u010dak i od vojske: Bio je prili\u010dno dobro postavljen, jer se iz Bra\u0161ova, posebno u regionu Sekiumi i Targu Mure\u0161, lako mogao uhvatiti. \u017delim da napomenem da sam \u010duo ljude iz Klu\u017ea, udaljenog 230 kilometara, koji su rekli da \u010desto hvataju ovu tajnu stanicu koja je emitovala emisije. Hoc\u0301u da ka\u017eem da se iz Tampe stanica preselila na vrh Postavarua, od Postavarua do Pjatra Mare, ali ja vi\u0161e nisam bio prisutan kod ovih preme\u0161tanja, pri\u010dao mi je o njima Leon Boki\u0161, sa kojim sam bio veoma dobar prijatelj. Iz Pjatra Mare je preme\u0161ten u planine Fagara\u0161,poslednja selidba je bila na planinu Fagara\u0161 kada su ga potpuno otkrili i svi su pobegli.Ostavili su opremu i pobegli i od tada ova stanica ne emituje.To bilo do 1942. godine<\/em>\u201c.<\/p>\n
Viktor Marijan je podsetio i da su novine Udru\u017eenja Pro Transilvanija, Erdelj\u201c, imalo va\u017ean doprinos u odr\u017eavanju nade me\u0111u Rumunima: Ove novine, Erdelj, koje je vodio Anton Jonel Mure\u0161anu, davale su nam mnogo podataka u vezi sa evolucijom na frontu i o me\u0111unarodnim doga\u0111ajima. Dakle, mi smo znali sve akcije Julija Manija na spoljnom planu kroz Stokholm, Ankaru, Kairo i tako dalje. Bili smo informisani, dakle, mogli smo dati ta\u010dne informacije vezane za diplomatske napore. Kad bi se pojavile ove informacije, ose\u0107ali smo da nas neko prati, \u010duli smo to u aparatu. I tad bi se odmah selili, gasili bi i kretali odatle, jer u trenutku kad bismo dali ove vesti da Rumunija \u017eeli da iza\u0111e iz rata, Nemci su sigurno imali sofistikaniju opremu i uhvatili bi nas<\/em>\u201c.<\/p>\n
Kako je front napredovao u Sovjetskom Savezu, tako je aktivnost \u010dlanova Udru\u017eenja Pro Transilvanija postajala sve te\u017ea, da bi 1942. godine bila potpuno prekinuta. Na savet Julijua Manijua, oni koji su radili na radiju su oti\u0161li, a stanica je bila napu\u0161tena u planinama. Ali ne zadugo. Dve godine kasnije, 1944. godine, sudbina se menja i Severna Transilvanija, zbog koje su na\u010dinjeni svi kompromisi, ponovo postaje deo Rumunije 1947. godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prema Be\u010dkom sporazumu, 30. avgusta 1940. godine Nema\u010dka i Italija su zahtevale od Rumunije da ustupi severnu Transilvaniju Ma\u0111arskoj. To je bio drugi teritorijalni gubitak Rumunije 1940. godine, nakon gubitka Basarabije i Severne Bukovine u junu, koje je pripojio Sovjetski Savez. Usledi\u0107e i trec\u0301a teritorijalna amputacija, 6. septembra 1940. godine, kada je Kvadrilaterala ili Ju\u017ena […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515488","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n