U Bukure\u0161tu je 6. marta 1945. godine postavljena vlada koju je predvodio Petru Groza, vlada koalicije na \u010delu sa komunisti\u010dkom partijom, koja je Rumuniju stavila u orbitu Sovjetskog Saveza. Tako je vaspitanje omladine u duhu marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dke ideologije postalo jedini nacionalni projekat i sprovodio se sistematski. Izme\u0111u 1945. i 1965. godine u Rumuniji je postojao period posleratnog oporavka i reparacija mirovnim ugovorom, pa su turizam i slobodno vreme bili ograni\u010deni. Od sredine 1960-ih, privredni preporod je doveo i do revitalizacije turizma. Ali pojava turizma pod paskom omladinskih organizacija Komunisti\u010dke partije, u kojoj su kombinovani ideologija i sticanje znanja, bila je pozajmica Sovjetskog Saveza. Radilo se o takozvanom namenskom turizmu\u201c, nazvanom tako da se razlikuje od turizma na Zapadu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U tom smislu, ekspedicije Cutezatorii su se odlikovale prema nazivu istoimenog \u010dasopisa objavljenom 1967. godine. Zapo\u010dete 1969. godine, ekspedicije Cutuzatorii za srednjo\u0161kolce su organizovane do 1989. godine. Diana \u0110or\u0111esku predaje studije jugoisto\u010dne Evrope na Univerzitetu College London i opisala je organizacioni okvir ekspedicija Cutezatorii: \u0160ezdesete godine, kada je takmi\u010denje pokrenuto, uglavnom su godine reformi i promena, a to se vidi i u slu\u010daju pionirske organizacije. Ona prolazi kroz niz reformi koje je manje-vi\u0161e institucionalno izvla\u010de iz nadzora Komunisti\u010dke omladinske organizacije i postaje samostalna organizacija sa predsednikom, potpredsednikom i svim vrstama komisija za sport-turizam, umetnost i nauku<\/em>\u201c.<\/p>\n
Da bi im dali tradiciju i mobilisali u\u010desnike u ekspedicija Cutezatorii\u201c, pominjane su sli\u010dne organizacije iz pro\u0161losti kao \u0161to su Skauti Rumunije\u201c. Najvi\u0161e ponavljan poziv pojavio se u skrac\u0301enom obliku u skoro svim pionirskim \u010dasopisima. Bio je to fragment govora istori\u010dara Nikolaja Jorge pod naslovom O svrsi izvi\u0111anja\u201c: Svrha izvi\u0111anja je da vas natera da odete dalje od re\u010di knjiga da biste videli pravu i lepu stvar koja se nalazi u samoj prirodi\u201c.<\/p>\n
Ekspedicije su se odvijale u Karpatima, du\u017e reka, u delti Dunava i tako dalje. Kampovi su podrazumevali raseljavanje iz kuc\u0301e i naseljavanje u kolektiv i imali su za cilj da formiraju \u017eivotno iskustvo, da promovi\u0161u poznavanje zemlje i kulture, da u\u010de decu odnosu prema dr\u017eavi i socijalisti\u010dkom dru\u0161tvu. Za ekspedicije Cutezatorii\u201c formirani su timovi od nastavnika i u\u010denika i u okviru njih se odvijalo patriotsko vaspitanje, ali su se prikupljala znanja iz antropologije, istorije, etnografije, folklora, botanike, zoologije, geografije, \u017eivotne sredine, ekologije. Vo\u0111eni su i dnevnici ekspedicije. Nagrade su dodeljene ekipama u\u010desnicama koje su sudijama davale svoje ekspedicione dnevnike i kolekcije predmeta.<\/p>\n
Diana \u0110or\u0111esku: Ekspedicije Cutezatorii\u201c nisu bile obavezna aktivnost, ali su pionirske aktivnosti podsticane i ne\u0161to se moralo raditi. One su popularizovane i iznenadila sam se kada sam saznao da su ljudi ulo\u017eili toliko truda i finansijski i fizi\u010dki. Ekspedicije su trajale 3-4 nedelje, imale su stroga pravila, nije bilo dozvoljeno da koristite prevoz osim da stignete do po\u010detne ta\u010dke rute. Morali ste pe\u0161ice, morali ste da \u017eivite u \u0161atoru u re\u017eimu samoposlu\u017eivanja. \u010clanovi su morali sami da kuvaju, nabavljaju svoje sopstvenu hranu<\/em>.<\/p>\n
Procenjuje se da je u periodu od vi\u0161e od 20 godina u ekspedicijama Cutezatorii\u201c u\u010destvovalo 30.000 timova, sa radnom snagom od pribli\u017eno 500.000 pionira.<\/p>\n
Diana \u0110or\u0111esku je razgovarala sa jednim od onih koji su u\u010destvovali i saznala \u0161ta on danas misli o onome \u0161to je tada bilo. U intervjuu sa momkom koji je pisao o iskustvu na svom blogu, o ekspediciji u \u0106eahlau 1978. godine, pitala sam ga kakav je uticaj ekspedicije na njega. Rekao je da je ekspedicija stvorila atmosferu droge. Nakon \u0161to su se vratili iz ekspedicije, ceo raspust su bili samo oni, dru\u0161tvo. Videli bi se popodne i uve\u010de i pri\u010dali iste pri\u010de. U su\u0161tini, \u010ditavu ekspediciju su pro\u017eiveli ponovo na raspustu i ostali su prijatelji. I nastavnici, sli\u010dno, vec\u0301ina njih je svoja sec\u0301anja po\u010dinjala sa Bio sam mlad, voleo sam decu\u201c.<\/em> Dopao mi se odgovor profesorice rumunskog jezika iz Satu Marea koja je vodila me\u0161ovitu rumunsko-ma\u0111arsku ekipu. Ona je rekla da je tada bilo u\u010ditelja sa du\u0161om, koji su predano radili svoj posao i, uop\u0161te, vidi se poku\u0161aj da se povrati neka vrsta ponosa, profesionalnog dostojanstva. Ne zato \u0161to im je to nametnuto, nametnuti su sati politi\u010dkog informisanja koje niko nije radio sa srcem. Ali u ekspediciji, u putovanju, politika ne ulazi. Bio je to \u017eivot, takav kakav je bio, hrana je morala da se napravi, put se morao pre\u0107i, to je bio pravi \u017eivot. Eto jednog politi\u010dkog projekta. U trenutku kada se vrednosti projekta internalizuju, kada ljudi rezonuju sa njegovim vrednostima, to vi\u0161e ne izgleda politi\u010dki<\/em>.<\/p>\n
Ekspedicije Cutezatorii\u201c, \u010dak i ako su po inerciji nastavile nekoliko godina nakon 1989. godine, nestale su. Ostala su sec\u0301anja generacija na papiru, fotografiji i filmu.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" U Bukure\u0161tu je 6. marta 1945. godine postavljena vlada koju je predvodio Petru Groza, vlada koalicije na \u010delu sa komunisti\u010dkom partijom, koja je Rumuniju stavila u orbitu Sovjetskog Saveza. Tako je vaspitanje omladine u duhu marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dke ideologije postalo jedini nacionalni projekat i sprovodio se sistematski. Izme\u0111u 1945. i 1965. godine u Rumuniji je postojao period […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":131689,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515489","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n