Pobeda Antante u Prvom svetskom ratu, koalicije kojoj je Rumunija pristupila 1916. godine, dovela je do ujedinjenja teritorija koje su naseljavali Rumuni iz carske Rusije i Austrougarske sa Kraljevinom Rumunijom. U martu 1918. godine Basarabija ili isto\u010dna Moldavija izme\u0111u Pruta i Dnjestra pripojena Rusiji 1812. godine ujedinila se sa Rumunijom, a u novembru i decembru Banat, Bukovina i Transilvanija su se ujedinile sa Rumunijom. Tako formirana Kraljevina Velika Rumunija bila je nova konstrukcija i mnogo raznovrsnija od onoga \u0161to je ranije bilo.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Od 1866. godine, dolaskom na tron Karola de Hoencolern-Zigmaringena i dono\u0161enjem prvog osniva\u010dkog akta rumunske dr\u017eave, po\u010dinje 125-godi\u0161nja ustavna istorija Rumunije. Postojalo je \u010dak sedam ustava, od kojih je svaki izraz razli\u010ditog tipa politi\u010dkog re\u017eima. Ustav iz 1866. godine bio je osniva\u010dki ustav, onaj iz 1923. godine ustac ujedinjenja, a onaj iz 1938. godine ustac re\u017eima li\u010dne vlasti kralja Karola II. Naredna tri ustava bila su iz komunisti\u010dkog re\u017eima, ustavi iz 1948, 1952. i 1965. godine. Poslednji ustav koje je i danas na snazi Rumuni su izglasali 1991. godine i vratili su vrednosti demokratije nakon ru\u0161enja komunisti\u010dkog re\u017eima 1989. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ustav iz 1923. godine, objavljen 29. marta 1923. u Slu\u017ebenom listu, predstavljao je najvi\u0161i oblik rumunskog ustavnog prava. Njegova stogodi\u0161njica vrac\u0301a u kolektivno sec\u0301anje najvec\u0301u demokratsku rumunsku dr\u017eavu, stvorenu na kraju Prvog svetskog rata, za koju se \u017ertvovalo oko 500.000 Rumuna predvo\u0111enih svojim suverenima, kraljem Ferdinandom i kraljicom Marijom. Rumunska akademija i italijanska ambasada u Bukure\u0161tu zajedno su proslavili 100 godina od tada. Predsednik Rumunske akademije, istori\u010dar Joan-Aurel Pop, kroz zapa\u017eanja o istoriji prava iz 19. veka, kroz koje su postavljeni temelji buduc\u0301e rumunske dr\u017eave, ukazao je na glavne momente ustavne istorije Rumunije: Rumunija je vec\u0301 imala ustav iz 1866. godine, ali to, po op\u0161tem mi\u0161ljenju tog vremena, vi\u0161e nije odgovaralo stvarnosti posle 1918. godine. A o ovom dokumentu koji se zove ustav, u Rumuniji su izdate presude koje su postale predrasude. Neki su tvrdili da su Rumuni stigli veoma kasno da imaju ustav. U stvari, Rumuni su imali ustav u pravo vreme, zajedno sa vec\u0301inom modernih evropskih dr\u017eava. Italija je imala svoj ustav 1861. godine, prilikom ujedinjenja, preuzimajuc\u0301i ustav iz 1848. godine, nakon revolucije u Palermu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Ustavna predistorija Rumunije iz 19. veka je fascinantna po tome \u0161to posmatra kako stari obi\u010daji nestaju, a druge moderne vrednosti zauzimaju njihovo mesto. Jedna je bila va\u017enost narodnog glasanja. Joan-Aurel Pop: Kao \u0161to se u\u010di u \u0161koli, Ustav je osnovni zakon dr\u017eava. Dodao bih modernih dr\u017eavama, u srednjem veku nije bilo ustava, koliko god bi neki \u017eeleli da stvari gurnu u pro\u0161lost. Na rumunskom prostoru, Organski propisi iz 1831-1832 za Vla\u0161ku i Moldaviju ili Leopoldinska diploma iz 1691. godine za Transilvaniju nametnuti su pod stranom vla\u0161c\u0301u i imaju samo ustavnu vrednost, nisu demokratski izrazi poslanika rumunskog naroda. Ustav iz 1866. godine bio je prvi pravi ustav napravljen po naprednom evropskom modelu, belgijskom, i prilago\u0111en rumunskoj stvarnosti u dr\u017eavi koja je tek postala ustavna monarhija<\/em>\u201c.<\/p>\n
19. vek se zapravo zavr\u0161io dvadesetih godina pro\u0161log veka, nakon velike svetske depresije 1914-1918. Sve se ponovo menjalo, a nove okolnosti nastanka Velike Rumunije dovele su do ra\u0111anja novog Ustava. Rumunija je 1918. godine udvostru\u010dila broj stanovnika i povec\u0301ala teritoriju, da budem optimisti\u010dan, ne dva puta, vec\u0301 skoro tri puta. Stoga se ukazala potreba za ujedinjenjem i standardizacijom, pre svega zakonodavnom. A to je mogao samo Ustav. Na\u0161 ustav iz 1923. godine, usvojen u Parlamentu, bio je demokratski na nivou tada\u0161nje demokratije, a dodao bih i na nivou demokratije u dr\u017eavama jugoisto\u010dne Evrope. Dokumentom je Rumunija progla\u0161ena nacionalnom, unitarnom, nedeljivom dr\u017eavom sa neotu\u0111ivom teritorijom. Dobio je nadimak Ustav ujedinjenja\u201c i nije imao dugu sudbinu<\/em>\u201c.<\/p>\n
Na\u017ealost, Ustav iz 1923. godine postao je \u017ertva i zlo\u010dina\u010dkih totalitarnih re\u017eima, fa\u0161izma i komunizma. Godine 1938. godine propao je pod udarima fa\u0161isti\u010dkih ideja, a 1948. godine jedva obnovljen, bic\u0301e ukinut od strane komunisti\u010dkog partijskog re\u017eima. Joan-Aurel Pop: Posle ni dve decenije delovanja, 1938. godine, Rumunija je imala drugi ustav. Zatim, posle Drugog svetskog rata, ponovo je ozvani\u010den ustav iz 1923. godine i funkcionisao je do zvani\u010dnog uspostavljanja komunisti\u010dkog re\u017eima 1947. godine. Usledile su \u010detiri decenije komunisti\u010dkog re\u017eima, a sada\u0161nji ustav Rumunije usvojen posle 1989. godine, a svoje promene umnogome duguje sadr\u017eaju starog ustava iz 1923. godine. To je bio dokument koji je sastavljen posle dugog razmatranja, simbolizovao je ustav sa unutra\u0161nje zakonodavne ta\u010dke gledi\u0161ta ujedinjene Rumunije i pokazao svoju trajnost\u201c.<\/p>\n
Ustav iz 1923. godine ponovo se pojavio 1989. godine kao dokument koji je ponovo utemeljio demokratiju. A njegova stogodi\u0161njica danas pokazuje da ostaje u nasle\u0111u rumunske pravne misli kao referentno delo.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Pobeda Antante u Prvom svetskom ratu, koalicije kojoj je Rumunija pristupila 1916. godine, dovela je do ujedinjenja teritorija koje su naseljavali Rumuni iz carske Rusije i Austrougarske sa Kraljevinom Rumunijom. U martu 1918. godine Basarabija ili isto\u010dna Moldavija izme\u0111u Pruta i Dnjestra pripojena Rusiji 1812. godine ujedinila se sa Rumunijom, a u novembru i decembru […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":131703,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515490","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n