Istorija radio emisija na rumunskom jeziku ima i stranicu posvec\u0301enu nema\u010dkoj javnoj radio stanici Doj\u010de vele. Prvo emitovanje ove stanice bilo je 3. maja 1953. godine iz Bona i on je va\u017eio za glas kojim se Nema\u010dka izvinila svetu za tragedije Drugog svetskog rata. U govoru kojim je inaugurisao prenos Doj\u010de velea, predsednik SR Nema\u010dke Teodor Hojs je naveo da se misija nema\u010dke javne radio stanice mo\u017ee sa\u017eeti u jednu re\u010d francuskog porekla: det\u00e9nte. Politika opu\u0161tanja i pomirenja imala je mnogo komponenti, ali je mir bio neraskidivo vezan za to dvoje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na Doj\u010de veleu, 10 godina nakon nastanka, pojavio se i rumunski servis. Istori\u010darka Tatjana Korn je tamo radila 30 godina, od 1963. do 1993. godine. Godine 1962. Tatjana Korn je napustila Rumuniju nakon udaje za etni\u010dkog Nemca iz Rumunije i, dolaskom u Federativnu Republiku Nema\u010dku, postala je novinarka. Godine 1998. godine Centar za usmenu istoriju Rumunske radiodifuzije je zajedno sa Tatjanom Korn napravio kratku istoriju Doj\u010de velea na rumunskom jeziku. Radio stanica Doj\u010de vele je osnovana sa ciljem da Nema\u010dku, u svim njenim aspektima, predstavi celom svetu. Naravno, nije bilo moguc\u0301e od po\u010detka osnivati sekcije na jezicima svih zemalja. Prvo sekcije za zemlje Afrike, zatim za zemlje Azije, Amerike i Latinske Amerike, a kasnije, kako se Hladni rat zahuktao, formiran je odsek za Isto\u010dnu Evropu. Unutar Isto\u010dne Evrope je po\u010deo sa Sovjetskim Savezom, zatim je osnovana jugoslovenska sekcija, ma\u0111arska sekcija i, kona\u010dno, po\u010detkom 1963. godine osnovane su rumunska i bugarska sekcija<\/em>\u201c.<\/p>\n
Po\u010detak je bio te\u017eak, kao i svaki po\u010detak. A ljudski resursi koji su odgovarali zahtevima te\u0161ko su se na\u0161li, kako je rekla i Tatjana Korn. O\u010dajni\u010dki su tra\u017eili ljude za rad u ovoj sekciji. Prvo je po\u010delo sa pola sata emitovanja. Postojale su dve te\u0161koc\u0301e. Pre svega, radilo se o moguc\u0301nosti prenosa na kratkim talasima na ovoj udaljenosti, bilo je veoma te\u0161ko. da se napravi relejna stanica. Drugo, da se na\u0111u odgovarajuc\u0301i ljudi za ovu sekciju. Zato \u0161to je moralo da postoji veoma dobro poznavanje nema\u010dkog i savr\u0161eno poznavanje rumunskog jezika. Moralo je da bude savr\u0161eno govoreni rumunski jezik, bez akcenta. Zato \u0161to se znalo, na primer, da se na radio stanici ne prima Nemac koji govori bavarskim akcentom. Morate da govorite apsolutno \u010disti nema\u010dki, bez regionalnog akcenta. I isto se zahtevalo za odgovarajuc\u0301e jezike: Rumun bez nema\u010dkog ili ma\u0111arskog akcenta. I to je bilo te\u0161ko pronac\u0301i. Plus, morao je da ima radio glas. Ne mo\u017ee svako da pri\u010da na radiju, ne mo\u017ee svako da prevodi.<\/em>„<\/p>\n
Napori da se prona\u0111u kompetentni novinari su se isplatili. U po\u010detku su emisije na rumunskom jeziku tako\u0111e imale koristi od dobrovoljne podr\u0161ke nekih ljudi koji su nudili svoje usluge kao prevodioci specijalizovani za tehnologiju, medicinu, kulturu, politiku. Rumunska redakcija je tako\u0111e obave\u0161tena o pretplatama na rumunsku \u0161tampu jer je bila zainteresovana za jezik koji se koristi. Prvi ure\u0111iva\u010dki timovi uklju\u010divali su novinare kao \u0161to su Nadia Rerban, Joana Eksarhu, Elizabeta Panaitescu, Mihaj Negulesku, Vir\u0111il Velesku. Politika stanice nije bila da anga\u017euje biv\u0161e eksponente fa\u0161izma i komunizma. U po\u010detku su emisije bile krac\u0301e, zatim su postajale sve du\u017ee. Doj\u010de vele na rumunskom jeziku emitovao je emisije tri puta dnevno po jedan sat. Program se sastojao od 10 minuta vesti, zatim pregleda \u0161tampe, komentara o aktuelnostima, hronike nauke, tehnologije, medicine i kulture. Tatjana Korn se osvrnula na sve ovo i pomenula ciljnu publiku. U po\u010detku se emitovalo u 12 \u010dasova ovde, dakle 1 sat po rumunskom vremenu. Znali smo da to nije najpogodnije vreme sa stanovi\u0161ta publike, odnosno nismo mogli da prona\u0111emo najva\u017eniju generaciju kod kuc\u0301e. Umesto toga, kod kuc\u0301e su bili penzioneri koji su slu\u0161ali i koji su za nas bili veoma dobri multiplikatori. Jeste li \u010duli \u0161ta je Doj\u010de vele rekao? Jeste li \u010duli \u0161ta je rekao?“… Slu\u0161ali su radio stanicu i pri\u010dali pri\u010de. A za nas je to bilo veoma va\u017eno, bilo je ljudi koji su prenosili na\u0161e poruke. A mi nismo mogli da prenosimo u drugom trenutku, jer radilo se o deljenju frekvencija. Drugo, na kratkim talasima su bili mnogo bolji talasi tokom dana nego uve\u010de. A tehni\u010dke moguc\u0301nosti dana\u0161njice, sa satelitima i tako dalje, tada nisu postojale.<\/em>„<\/p>\n
Mnogi su poredili Doj\u010de vele i Radio Slobodna Evropa. Razlika izme\u0111u njih bila je u tome \u0161to je Slobodna Evropa bila ameri\u010dka radio stanica koja je tako\u0111e odra\u017eavala politiku rumunske emigracije iz Evrope, a Doj\u010de vele je bila nema\u010dka radio stanica. Radio stanica sa sopstvenim identitetom i li\u010dno\u0161c\u0301u koja je ispunila svoju eti\u010dko-profesionalnu misiju po najvi\u0161im standardima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Istorija radio emisija na rumunskom jeziku ima i stranicu posvec\u0301enu nema\u010dkoj javnoj radio stanici Doj\u010de vele. Prvo emitovanje ove stanice bilo je 3. maja 1953. godine iz Bona i on je va\u017eio za glas kojim se Nema\u010dka izvinila svetu za tragedije Drugog svetskog rata. U govoru kojim je inaugurisao prenos Doj\u010de velea, predsednik SR Nema\u010dke […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":131156,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515491","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n