Prisustvo Jevreja na rumunskom prostoru je veoma staro, osvedo\u010deno je sporadi\u010dno jo\u0161 od rimskog osvajanja Dakije. Oni postaju vidljivi od 14. veka, kada datiraju najstariji kancelarijski dokumenti rumunskih kne\u017eevina. U 19. veku, kada se nacionalizam pojavio i razvio svuda u svetu, cionizam je sa zna\u010dajnom te\u017einom ro\u0111en i u Rumuniji gde je, prema popisu iz 1930. godine, \u017eivelo oko 730.000 Jevreja ili oko 4% ukupnog stanovni\u0161tva. Ali pojava fa\u0161izma i antisemitizma u Rumuniji, lokalne manifestacije evropskog trenda, naterala je mnoge Jevreje da izaberu da odu u Palestinu pod britanskim mandatom od kraja Prvog svetskog rata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Svako od onih koji su oti\u0161li \u200b\u200bimao je jedinstvenu sudbinu, svaka sudbina je pri\u010da. Godine 1995. Rumunski radiodifuzni centar za usmenu istoriju intervjuisao je Samjuela \u0160tajna i tako smo saznali njegovu pri\u010du na teritoriji Palestine izabranoj za jevrejski narod i povratak u Rumuniju. Kao i svaki energi\u010dni mladic\u0301, \u0160tajn se dr\u017eao radikalnih \u017eivotnih i politi\u010dkih stavova. Pridru\u017eio se komunisti\u010dkoj omladini iz uverenja i uhap\u0161en je zbog komunisti\u010dkih aktivnosti 1935. godine i do 1936. bio je zatvoren u kaznionici Doftana. U vreme intervjua 1995. godine, sec\u0301ao se likova o kojima danas \u010ditamo u istorijskim knjigama kao \u0161to su pravnik i politi\u010dar Vilhelm Filderman, lider jevrejske zajednice u Rumuniji, i Juliju Maniju, predsednik Nacionalne selja\u010dke partije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nisam imao ba\u0161 dobro mi\u0161ljenje o Fildermanu zbog \u010dinjenice da je bio sa liberalima, a jevrejska partija iz Transilvanije, u kojoj su bili i Jevreji iz Bukovine, Basarabije, neki iz Starog kraljevstva, bila je bli\u017ee nacionalnoj selja\u010dkoj partiji. Vec\u0301ina Jevreja, posebno iz Transilvanije i savezni\u010dkih pokrajina, bili su sa nacional-seljacima, bili su sa jevrejskom partijom koja je bila cionisti\u010dka partija. Nisam bio cionista, bio sam komunist. \u0160ta nas je pobunilo protiv Manijua i Nacionalne selja\u010dke partije bio je njegov pakt sa legionarima, koji je legionare mnogo podigao. Do tada su bili skitnice, nitkovi, tako su ih svi znali, a ja ne govorim kao Jevrejin, ve\u0107 onako kako su ih Rumuni videli<\/em>\u201c.<\/p>\n
Semjuel \u0160tajn je bio Jevrejin potpuno integrisan u rumunsko dru\u0161tvo, kao i ogromna vec\u0301ina Jevreja koji su postali rumunski dr\u017eavljani posle 1918. godine.<\/p>\n
Imao sam mnogo prijatelja Rumuna, kako sam se pona\u0161ao i u vojsci sam uspeo, po svom na\u010dinu postojanja, da postignem ne\u0161to u vojsci i sa svima sam se dru\u017eio. \u010cak mi je i jedan legionar do\u0161ao, posle nekog vremena, da mu \u010duvam kola\u010de jer se pla\u0161io da mu ih drugi, sopstveni drugovi, ne ukradu. Pa je do\u0161ao kod Jevrejina \u0160tajna da mu pomogne. I ja sam mu pomogao. \u010cesto sam razgovarao sa njim o njegovim legionarima, ali on je rekao da nema izlaz, jer ako iza\u0111e, oni \u0107e ga ubiti<\/em>.“<\/p>\n
\u0160tajn je doneo odluku 1939. godine da ode u Palestinu. Ukrcani u luku Konstanca, zajedno sa 780 drugih Jevreja, na brod koji prevozi stoku, narod tra\u017ei novu domovinu. U arhipelagu Dodekanez, nedaleko od ostrva Rodos, 780 jevrejskih putnika evakuisano je zbog po\u017eara na brodu. Ukrcavajuc\u0301i se na drugi brod koji je poslala cionisti\u010dka organizacija, kona\u010dno sti\u017eu u Palestinu.<\/p>\n
Ovde po\u010dinje \u0160tajnov drugi \u017eivot. Pridru\u017euje se Komunisti\u010dkoj partiji, ali njegovo odbijanje da se pridru\u017ei vojsci dovodi do toga da ga partija isklju\u010di. Odabrao je da radi godinu dana u kibucu Ramat Rahel blizu Jerusalima.<\/p>\n
Kibuc je imao, mislim, 100 dunama (oko 10 hektara), ne sec\u0301am se koliko je ljudi bilo. Neki su radili u gradu u Jerusalimu, neki su bili zemljoradnici tamo u kibucu, drugi su i\u0161li na Mrtvo more. Odnosno, ova integracija je ra\u0111ena postepeno: ovde ste ostali oko dve nedelje, na Mrtvom moru, prvo ste radili na istovaru i utovaru plovila sa Mrtvog mora i utovaru nekih kamiona koji su odvozili teret u Jerusalim. Ili si radio kao neka vrsta portira na stanici u Jerusalimu. Nosio sam d\u017eakove od 100 kilograma na le\u0111ima<\/em>\u201c.<\/p>\n
Upitan o odnosima Jevreja sa Arapima, Semjuel \u0160tajn nema li\u010dna sec\u0301anja na napetost ili nasilje.<\/p>\n
Jednog dana sam oti\u0161ao iz Ramat Rahel za Jerusalim gde sam imao dvoje ro\u0111aka. Oti\u0161ao sam kod svojih ro\u0111aka i onda sam oti\u0161ao kuc\u0301i. Kada su saznali da sam oti\u0161ao kuc\u0301i do Ramat Rahel, rekli su mi:
Drugi svetski rat ga, me\u0111utim, tera da se prijavi u jevrejsku brigadu britanske vojske i u\u010destvuje u bitkama u severnoj Africi, ju\u017enoj Italiji, Francuskoj, Belgiji. A posle rata, 1947. godine, Semjuel \u0160tajn ponovo bira \u017eivot: vratic\u0301e se u Rumuniju.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Prisustvo Jevreja na rumunskom prostoru je veoma staro, osvedo\u010deno je sporadi\u010dno jo\u0161 od rimskog osvajanja Dakije. Oni postaju vidljivi od 14. veka, kada datiraju najstariji kancelarijski dokumenti rumunskih kne\u017eevina. U 19. veku, kada se nacionalizam pojavio i razvio svuda u svetu, cionizam je sa zna\u010dajnom te\u017einom ro\u0111en i u Rumuniji gde je, prema popisu iz […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515493","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n