Jedan od velikih procesa posle Drugog svetskog rata bila je dekolonizacija sveta. Metropole su morale da priznaju status nezavisnosti biv\u0161im kolonijama i odnosi me\u0111u njima su nastavile da postoje sa novih pozicija. Ali \u010dak i iz socijalisti\u010dkih zemalja po\u010dela je da se javlja spremnost da se u ime novog humanizma podr\u017ee zemlje onoga \u0161to se danas zove Globalni jug\u201c, odnosno Latinske Amerike, Afrike, Azije i Okeanije. U odnosima izme\u0111u starih dr\u017eava i novih nastalih iz biv\u0161ih kolonija, humanitarna pomoc\u0301 je bila me\u0111u najobimnijim oblicima podr\u0161ke. Ali nije bilo manje ta\u010dno da su pomoc\u0301 i podr\u0161ka prec\u0301utno zastupali interese onih koji su je nudili.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Socijalisti\u010dka Rumunija je tako\u0111e u\u0161la u Trec\u0301i svet\u201c, kako se zvao Globalni jug, po\u010dev od 1970-ih godina. Politika otvorenosti Nikolaja \u010cau\u0161eskua prema afri\u010dkom kontinentu, prema socijalisti\u010dkim zemljama ili zemljama koje su simpatisale socijalizam u Aziji i pokretima komunista iz Latinske Amerike je dobro poznata.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010darka Mia \u017dinga iz Instituta za Istra\u017eivanje zlo\u010dina komunizma i rumunskog egzila deo je ve\u0107eg projekta koji prou\u010dava rumunsku globalnu politiku iz perioda 1960-1980 godina.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U \u010demu se sastojala humanitarna pomoc\u0301 koju je ponudila Rumunija? Koristili smo metod da vidimo sve moguc\u0301e nivoe humanitarne pomoc\u0301i po\u010dev\u0161i od klasi\u010dnog, odnosno hitne humanitarne pomoc\u0301i. Na po\u010detku je to ono o \u010demu govorimo, hitna pomoc\u0301 u slu\u010daj prirodnih nepogoda: su\u0161e, poplave, zemljotresi i tako dalje. Me\u0111utim, ne samo Rumunija, vec\u0301 i druge dr\u017eave isto\u010dnog bloka i zapadne dr\u017eave primenjivale su i druge vidove pomoc\u0301i: onu za stanovni\u0161tvo u zonama sukoba ili u izbegli\u010dkim kampovima, materijalnu pomoc\u0301 i vojnu pomoc\u0301 raznim oslobodila\u010dkim pokretima i nekim komunisti\u010dkim partijama. Najvec\u0301i deo novca je i\u0161ao upravo u ove svrhe, u stvarnosti. Kao i na stipendiranje preduniverzitetskog obrazovanja, univerzitetske i specijalisti\u010dke prakse, obezbe\u0111enje specijalizovane stru\u010dnosti i opreme, podr\u0161ka projektima razvoja.“<\/em><\/p>\n
Rumunija je 1979. godine pomogla zemljama u razvoju sa tri kontinenta: Peru, Martinik, Dominikanska Republika, Nikaragva, Meksiko iz Severne, Centralne i Ju\u017ene Amerike; Benin, Etiopija, Sudan, Burundi, Mozambik, Senegal, Centralnoafri\u010dka Republika, Mauritanija, Republika Zelenortska Ostrva, Namibija, Gvineja Bisao iz Afrike; Jemen i Liban u Aziji. Mia \u017dinga je primetila da se humanitarna pomo\u0107 i podr\u0161ka koja se vodila politi\u010dkim interesima \u010desto preplitala. Na primer, Rumunija je aktivno podr\u017eavala marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dku grupu Narodni Afri\u010dki Savez iz Zimbabvea (ZAPU), koja je u\u010destvovala u gra\u0111anskom ratu iz Rodezije izme\u0111u 1964. i 1979. godine.<\/p>\n
Na svakom takvom nivou, ako pa\u017eljivo pogledamo, postoje i druge vrste konkretnih akcija. Na primer, za prirodne nepogode pomoc\u0301 je pre svega u osnovnoj hrani, odec\u0301i, lekovima i medicinskoj pomoc\u0301i. Nakon toga, u zavisnosti od potreba, pomo\u0107 se razlikuje. Iz mno\u0161tva akcija izabrala sam borce ZAPU koji su mi se \u010dinili najzanimljiviji. Ovoj organizaciji je 1979. godine oti\u0161lo oko 9,5 miliona leja, pod uslovom da je prose\u010dan iznos za neku drugu akciju bio 250.000 leja. Razlika je bila veoma velika.“<\/em><\/p>\n
Mia \u017dinga je tako\u0111e objasnila mehanizam po kome Rumunija dodeljuje pomoc\u0301 zemljama u razvoju. Posmatrala sam kako se odvijao ovaj projekat humanitarne pomoc\u0301i, gde je po\u010deo i gde se zavr\u0161io. Da li je to bila inicijativa rumunske dr\u017eave ili je, naprotiv, korisnik taj koji je tra\u017eio pomoc\u0301? U svim slu\u010dajevima, barem u onima koje su do sada identifikovani, pomoc\u0301 je dodeljena nakon formalnog zahteva upuc\u0301enog na visokom nivou. Zahtev je do\u0161ao od poznatog lidera doti\u010dne partije ili pokreta, verovatno nakon sastanka sa Nikolajem \u010cau\u0161eskuom, bilo nakon posete ili sastanka u inostranstvu. Po prijemu ovog zahteva, Odsek za spoljne odnose Centralnog komiteta Rumunske Komunisti\u010dke Partije (PCR) je sa\u010dinio bele\u0161ku u kojoj se obrazla\u017ee da li je taj zahtev odobren ili odbijen, a obrazlo\u017eenje je sadr\u017ealo i kratku istoriju odnosa humanitarne pomoc\u0301i sa doti\u010dnim korisnikom, iznose za svaku godinu, da li je bilo prethodne pomoc\u0301i, koliko je dobro ili lo\u0161e iskori\u0161c\u0301ena pomoc\u0301, kao i diplomatski problemi koji bi nastali kao rezultat date pomoc\u0301i. Bilo je mnogo situacija u kojima bi Rumunija pomogla, ali je me\u0111unarodni politi\u010dki kontekst u to vreme bio takav da je odgovor bio negativan. U svim slu\u010dajevima, Nikolaje \u010cau\u0161esku je imao poslednju re\u010d. Ima slu\u010dajeva koji su, poput Vijetnama, dobili zeleno svetlo. Bez obzira na tra\u017eeni iznos, on im je dat. U jednom trenutku dolazi Nikolaje \u010cau\u0161esku i ka\u017ee da Rumunija poma\u017ee Vijetnamu vec\u0301 10 godina i tra\u017ei da Vijetnamci prestanu da \u017eive od pomo\u0107i i po\u010dnu da rade\u201c<\/em>.<\/p>\n
Socijalisti\u010dka Rumunija, kao i druge socijalisti\u010dke dr\u017eave, imala je diferenciranu politiku pomoc\u0301i zemljama u razvoju. Arhive otkrivaju i uspehe i neuspehe razli\u010ditih projekata, a Afrika je bila privilegovani kontinent za viziju globalne politike \u010cau\u0161eskuove Rumunije, kontinent koji je posetio vi\u0161e puta.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Jedan od velikih procesa posle Drugog svetskog rata bila je dekolonizacija sveta. Metropole su morale da priznaju status nezavisnosti biv\u0161im kolonijama i odnosi me\u0111u njima su nastavile da postoje sa novih pozicija. Ali \u010dak i iz socijalisti\u010dkih zemalja po\u010dela je da se javlja spremnost da se u ime novog humanizma podr\u017ee zemlje onoga \u0161to se […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515494","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n